Prognoziranje je neophodno u različitim situacijama: odluka da li da se izgradi još jedna elektrana u narednih 5 godina zahteva prognozu budućih potreba; raspored operatera u call centru za narednu nedelju zahteva prognozu broja poziva; pravljenje zaliha zahteva prognozu potreba zaliha. Prognoziranje može da se vrši za vremenski period od nekoliko godina (u slučaju kapitalnih … Pročitaj više
Prognoziranje je uobičajen statistički zadatak u poslovanju jer pomaže u odlučivanju o rasporedu proizvodnje, transporta i osoblja, i daje smernice za dugoročno strateško planiranje. Ipak, poslovno prognoziranje se često radi površno i često se meša sa planiranjem i ciljevima. To su tri različita pojma. Prognoziranje je predviđanje budućnosti koliko god je to moguće precizno, pomoću … Pročitaj više
U ranoj fazi projekta prognoziranja mora se doneti odluka šta da se prognozira. Na primer, ako je potrebno uraditi prognozu za proizvodnju, neophodno je odrediti da li je ona potrebna za: Takodje treba odlučiti za koji vremenski period je potrebna prognoza (mesec dana, 6 meseca, 10 godina ili neki drugi period). U zavisnosti od toga … Pročitaj više
Struktura zaposlenosti u Srbiji uopšte ne odgovara potrebama i strukturi privrede. U tesnoj vezi sa privrednim karakteristikama, postavljenim ciljevima i sistemom obrazovanja jasan je pokazatelj stepena razvijenosti ekonomije. Kroz prikazanu strukturu zaposlenih lica mogu se uočiti uzroci visoke nezaposlenosti u našoj privredi. Naime, postojeće kvalifikacije zaposlenih radnika i njihove veštine, pa i nezaposlenih na tržištu … Pročitaj više
U ovom radu analiziraćemo problem nezaposlenosti u Srbiji kroz dinamiku tržišta radne snage. Dugogodišnji problem nezaposlenosti prerastao je u strukturnu nezaposlenost, čiju prirodu teorijski koncepti nisu u mogućnosti da jasno objasne kroz osnovne makroekonomske varijable – BDP, inflaciju i nezaposlenost. Otuda, fokus naše analize biće sagledavanje strukture radne snage na tržištu radne snage tokom prve … Pročitaj više
Od 2000. godine kontinurano obezvređivanje dinara (nominalna depresijacija deviznog kursa od 48,82%) bilo je praćeno rastom realnih zarada. Ekonometrijska analiza je pokazala da je u posmatranom periodu rast realnog deviznog kursa bio praćen rastom realnih neto zarada u srpskoj ekonomiji. Prema ocenjenom modelu pri rastu realnog deviznog kursa od 1%, pri datim potrošačkim cenama, beležen … Pročitaj više