Od 2000. godine, srpska ekonomija je prošla kroz duboku strukturnu transformaciju – od ekonomije kojom dominira realni sektor do ekonomije bez jasnog proizvodnog jezgra. Udeo ključnih sektora kao što su proizvodnja, poljoprivreda i javni sektor pao je sa 60,8% na 33,3% bruto dodate vrednosti, dok nijedan sektor danas ne pruža snažnu i stabilnu osnovu za … Pročitaj više
Pravila o lobiranju postoje u većini zemalja i u mnogim slučajevima su dobro razvijena i usklađena sa međunarodnim standardima. Ipak, njihova primena ostaje selektivna, slaba i često površna. Kao rezultat toga, javne politike i dalje više odražavaju uticaj organizovanih interesnih grupa nego interese građana, dok ekonomski troškovi rastu, a poverenje u institucije opada. Problem više … Pročitaj više
Rast srpske ekonomije u prvom kvartalu XXI veka bio je umeren, ali strukturno krhak. Prosečna godišnja stopa rasta između 2000. i 2024. godine iznosila je 3,06%, ali se taj rezultat u velikoj meri oslanja na priliv spoljnog kapitala, a ne na endogeni rast. Kada priliv stranog kapitala uspori, slabi i privredni rast. Iskustvo izgubljene decenije … Pročitaj više
This paper investigates the determinants of economic growth in EU member states that joined the Union in 2004 and later, focusing on institutional quality, competitiveness, and the green transition. Three composite indices are constructed using principal component analysis (PCA) and incorporated into a panel ARDL-PMG model, complemented by robustness checks with fixed-effects and system-GMM estimators. … Pročitaj više
Konačno, nakon punih 10 godina srpska industrija je ostvarila „zdravu“ produktivnost rada. Zdravu, jer je u 2015. godini rast zaposlenosti pratio rast industrijske proizvodnje. U periodu od 2002. do 2015. godine srpska industrija je uglavnom beležila pozitivnu produktivnost rada, i u ukupnoj industriji i u prerađivačkoj industriji. Taj nivo postignute kumulativne produktivnosti rada (indeks industrije … Pročitaj više
Visoke stope privrednog rasta (do 7% u prethodnoj deceniji) Nigerija postiže zahvaljujući visokom prilivu deviza od izvoza nafte (15% BDP-a). U nediverzifikovanoj ekonomiji preduzete reforme daju rezultate zahvaljujući podršci stranog kapitala i MMF-a. Da li će beg kapitala odvesti Nigeriju u krizu ili će se vlasti odbraniti blagovremenom diverzifikacijom privrede, ostaje da se vidi! Visok … Pročitaj više