Od 2000. godine, srpska ekonomija je prošla kroz duboku strukturnu transformaciju – od ekonomije kojom dominira realni sektor do ekonomije bez jasnog proizvodnog jezgra. Udeo ključnih sektora kao što su proizvodnja, poljoprivreda i javni sektor pao je sa 60,8% na 33,3% bruto dodate vrednosti, dok nijedan sektor danas ne pruža snažnu i stabilnu osnovu za … Pročitaj više
Politika deviznog kursa predstavlja ključni instrument makroekonomskog upravljanja i važan determinator izvoznih performansi i ukupne konkurentnosti. U Srbiji je kombinacija nominalne deprecijacije (52,12%) i realne aprecijacije (49,55%) na duži rok proizvela suprotan efekat od očekivanog – postepeni gubitak spoljne konkurentnosti i slab odziv izvoza. Kretanje deviznog kursa u Srbiji u periodu decembar 2000 – decembar … Pročitaj više
Pravila o lobiranju postoje u većini zemalja i u mnogim slučajevima su dobro razvijena i usklađena sa međunarodnim standardima. Ipak, njihova primena ostaje selektivna, slaba i često površna. Kao rezultat toga, javne politike i dalje više odražavaju uticaj organizovanih interesnih grupa nego interese građana, dok ekonomski troškovi rastu, a poverenje u institucije opada. Problem više … Pročitaj više
Kina predstavlja svoj 15 petogodišnji plan (obavezujući vodič za društveni i ekonomski razvoj zemlje) koji utvrđuje prioritete ekonomskog i industrijskog razvoja 2026-2030. godine, sa tendencijom na tehnološku samodovoljnost, industrijsku nadogradnju i negovanje industrija u nastajanju, sa širokim spektrom političkih mera koje obuhvataju ceo lanac inovacija (veštačku inteligenciju i robotiku, kvantno računarstvo, bioproizvodnju itd). Plan prepoznaje … Pročitaj više
Rast srpske ekonomije u prvom kvartalu XXI veka bio je umeren, ali strukturno krhak. Prosečna godišnja stopa rasta između 2000. i 2024. godine iznosila je 3,06%, ali se taj rezultat u velikoj meri oslanja na priliv spoljnog kapitala, a ne na endogeni rast. Kada priliv stranog kapitala uspori, slabi i privredni rast. Iskustvo izgubljene decenije … Pročitaj više
Evropska ekonomija je 2025. godine zvanično ušla u doba veštačke inteligencije – sa 19,95% kompanija koje su u njoj učestvovale. Drugim rečima, četiri od pet firmi i dalje posmatraju revoluciju sa strane. Problem nije u tome što veštačka inteligencija nije dostupna. Problem je u tome što se ponaša kao i svaka prethodna evropska tranzicija: brza … Pročitaj više