Kvalitet i dostupnost obrazovanja usko su povezani sa nivoom ekonomskog razvoja i društvenog blagostanja. Srbija se nalazi u sredini globalne raspodele – 58. mesto od 203 zemlje (2024) po kvalitetu obrazovnog sistema i 59. mesto od 193 zemlje (2023) prema Indeksu obrazovanja – ali i dalje značajno zaostaje za većinom zemalja članica EU. Ova pozicija … Pročitaj više
Iskustva iz globalnih kriza i eksternih šokova pokazala su da su ekonomije zasnovane na realnom sektoru znatno otpornije. Izbor pravih sektora je ključan, ali je još važnije ne zapostaviti one koji obezbeđuju stabilnost i kontinuitet. Kada ključni sektori slabe, ekonomija ne usporava samo – ona zaostaje. Tehnološko i ekonomsko zaostajanje se vremenom produbljuje. Srbija nije … Pročitaj više
Od 2000. godine, srpska ekonomija je prošla kroz duboku strukturnu transformaciju – od ekonomije kojom dominira realni sektor do ekonomije bez jasnog proizvodnog jezgra. Udeo ključnih sektora kao što su proizvodnja, poljoprivreda i javni sektor pao je sa 60,8% na 33,3% bruto dodate vrednosti, dok nijedan sektor danas ne pruža snažnu i stabilnu osnovu za … Pročitaj više
Rast srpske ekonomije u prvom kvartalu XXI veka bio je umeren, ali strukturno krhak. Prosečna godišnja stopa rasta između 2000. i 2024. godine iznosila je 3,06%, ali se taj rezultat u velikoj meri oslanja na priliv spoljnog kapitala, a ne na endogeni rast. Kada priliv stranog kapitala uspori, slabi i privredni rast. Iskustvo izgubljene decenije … Pročitaj više
Novi stubovi konkurentnosti SEF rangiraju Srbiju na 65 poziciju od 140 država. Srbija je napredovala u odnosu na prethodnu godinu, za 5 pozicija. Istovremeno, Srbija je popravila poslovnu sliku u odnosu na EU članice iz okruženja. Zajedno sa četvrtom industrijskom revolucijom – novim prilikama za poslovanje, vlade i pojedince, Svetski ekonomski forum je predstavio novi … Pročitaj više
Iako nova metodologija obračuna potrošačke korpe podrazumeva tročlano domaćinstvo, prosečna potrošačka korpa je i dalje iznad prosečne neto zarade u Srbiji. U aprilu mesecu tekuće godine za prosečnu potrošačku korpu bilo je potrebno izdvojiti 70.668,55 dinara, dok je prosečna neto zarada iznosila 49.117 dinara. Drugim rečima, za Prosečnu potrošačku korpu potrebne su 1,44 prosečne neto … Pročitaj više