Siromaštvo nije određeno samo prihodom. Ono je rezultat međusobnog delovanja bogatstva koje ekonomija stvara, prihoda kojima raspolažu domaćinstva, načina na koji je taj prihod raspodeljen i sposobnosti sistema socijalne zaštite da smanji ekonomsku ranjivost. U 2025. godini 13,9% stanovništva EU bilo je u riziku od siromaštva, u poređenju sa 19,4% u Srbiji. Razlika postaje još … Pročitaj više
Kvalitet i dostupnost zdravstvene zaštite nisu samo pokazatelji društvenog blagostanja, već i važni pokazatelji ekonomskih performansi. Zemlje sa kvalitetnijim zdravstvenim sistemima uglavnom ostvaruju veću produktivnost, duži radni vek stanovništva, snažniji ljudski kapital i veću otpornost na demografske i ekonomske šokove. Prema najnovijem Indeksu zdravstvene zaštite (Healthcare Index), najbolje rangirani zdravstveni sistemi na svetu nalaze se … Pročitaj više
Iskustva iz globalnih kriza i eksternih šokova pokazala su da su ekonomije zasnovane na realnom sektoru znatno otpornije. Izbor pravih sektora je ključan, ali je još važnije ne zapostaviti one koji obezbeđuju stabilnost i kontinuitet. Kada ključni sektori slabe, ekonomija ne usporava samo – ona zaostaje. Tehnološko i ekonomsko zaostajanje se vremenom produbljuje. Srbija nije … Pročitaj više
Od 2000. godine, srpska ekonomija je prošla kroz duboku strukturnu transformaciju – od ekonomije kojom dominira realni sektor do ekonomije bez jasnog proizvodnog jezgra. Udeo ključnih sektora kao što su proizvodnja, poljoprivreda i javni sektor pao je sa 60,8% na 33,3% bruto dodate vrednosti, dok nijedan sektor danas ne pruža snažnu i stabilnu osnovu za … Pročitaj više
Rast srpske ekonomije u prvom kvartalu XXI veka bio je umeren, ali strukturno krhak. Prosečna godišnja stopa rasta između 2000. i 2024. godine iznosila je 3,06%, ali se taj rezultat u velikoj meri oslanja na priliv spoljnog kapitala, a ne na endogeni rast. Kada priliv stranog kapitala uspori, slabi i privredni rast. Iskustvo izgubljene decenije … Pročitaj više