Vladimir Ristanović 
Ekonomski model skandinavskih zemalja odlikuje relativno nizak javni dug, aktivno tržište radne snage, snažne javne finansije i različit odnos nacionalnih valuta prema evru. Ove privrede su izvozno orjentisane, male tržišne ekonomije sa visokim stepenom mobilnosti radne snage, a poznate u svetu po visokom udelu javnog sektora u BDP-u uz zapažen stepen stabilnosti i razvijenosti ekonomija. … Pročitaj više
Negativna spirala (ekonomska stagnacija, niska inflacija i visoka nezaposlenost) i dalje nagriza Evrozonu. Autput Evrozone u drugom kvartalu 2014. godine stagnira. Međugodišnja stopa inflacije u julu 2014. godine je najniža od oktobra 2009. godine. Dug država Evrozone raste od 2011. godine i pored činjenice da se deficit budžeta smanjuje. Stopa nezaposlenosti je uzastopno 38. mesec … Pročitaj više
Sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7 – Kanada, Nemačka, Francuska, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD) beleže lošije performanse privrednog rasta od brzorastućih ekonomija (BRIKS – Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južno Afrička Republika) tokom drugog talasa krize, u periodu 2011-2014. godina. Najveći kumulativan rast BDP kod zemalja G7, u posmatranom periodu, zabeležila je Nemačka sa … Pročitaj više
Najveći problem za srpsku ekonomiju je u tome što i u periodima kada je BDP beležio rast dolazilo je do rasta nezaposlenosti, mereno bilo preko Ankete o radnoj snazi (ARS) bilo formalno. Privreda Srbije je sve do krize beležila visoku prosečnu godišnju stopu privrednog rasta od 5,7%, ali i pored toga imala visoku nezaposlenost. Nezaposlenost … Pročitaj više
Kolektivno nasleđe dovelo je srpsku ekonomiju do problema strukturne nezaposlenosti. Niska privredna aktivnost je uzročnik dugogodišnje visoke nezaposlenosti, što je bilo posebno izraženo tokom krize. Recesioni efekti, obično praćeni niskom inflacijom (a u poodmakloj fazi krize i sa deflacijom), uzrokuju pad potencijalnog autputa i sve veći gep aktuelne nezaposlenosti od prirodne stope nezaposlenosti. Nedovoljna mobilnost … Pročitaj više
FED su sa izbijanjem krize odlučile da relaksiraju monetarnu politiku i primene „kvantitativne olakšice“ (QE). Širenje arsenala imovine na strani aktive, te napuštanje samo primene tradicionalnih hartija od vrednosti (HOV), ublažilo je negativne efekte krize i upumpalo u najveću svetsku ekonomiju skoro 4,5 biliona dolara. Primena novih alata iz bilansa stanja FED-a (za podršku tržištu … Pročitaj više