Iako je osnovni cilj svake ekonomije puna zaposlenost, u srpskoj ekonomiji kao da je taj cilj zapostavljen. Umesto rasta zaposlenosti, poslednjih desetak godina u Srbiji stopa zaposlenosti ima negativan trend. Podaci iz Akete o radnoj snazi pokazuju da se stopa zaposlenosti smanjuje u periodu 2000-2013. godina. Drugim rečima, 2000. godine polovina ukupnog stanovništva je bila … Pročitaj više
Najveći problem za srpsku ekonomiju je u tome što i u periodima kada je BDP beležio rast dolazilo je do rasta nezaposlenosti, mereno bilo preko Ankete o radnoj snazi (ARS) bilo formalno. Privreda Srbije je sve do krize beležila visoku prosečnu godišnju stopu privrednog rasta od 5,7%, ali i pored toga imala visoku nezaposlenost. Nezaposlenost … Pročitaj više
Kolektivno nasleđe dovelo je srpsku ekonomiju do problema strukturne nezaposlenosti. Niska privredna aktivnost je uzročnik dugogodišnje visoke nezaposlenosti, što je bilo posebno izraženo tokom krize. Recesioni efekti, obično praćeni niskom inflacijom (a u poodmakloj fazi krize i sa deflacijom), uzrokuju pad potencijalnog autputa i sve veći gep aktuelne nezaposlenosti od prirodne stope nezaposlenosti. Nedovoljna mobilnost … Pročitaj više
Analiza zarada i nezaposlenosti na uzorku podataka iz perioda januar 2000 – mart 2014. godina pokazala je da između zarada i nezaposlenosti postoji pozitivna relativno slaba korelacija (r=0,32). To je u suprotnosti sa teorijskim modelom Filipsove krive, koji izražava negativnu korelisanost zarada i nezaposlenosti. Nerealno visok rast zarada u početnim godinama tranziciji davao je, zajedno … Pročitaj više