Izveštaj Svetske banke o poslovanju za 2016. godinu (Doing Business 2016) konačno je potvrdio da se sa strukturnim promenama može poboljšati prvo poslovni ambijent u ekonomiji, a potom i rang na svetskoj listi. Najpovoljniji, do sada, rezultat Srbije (rang 59 od 189 zemalja) je ohrabrujući iskorak za buduće ulagače, jer je poslovni ambijenti godinama unazad … Pročitaj više
Nema spektakularnog napretka u poslovanju (Svetska banka) regiona jugositočne Evrope, a posebno Srbije. Susedne zemlje ipak bolje. Recimo, Hrvatska je 2007. godine bila rangirana na 97 mestu, zahvaljujući unapređenju svih komponenti poslovanja, osim plaćanja poreza i rešavanja trgovinskih sporazuma. Slično je sa Makedonijom i Crnom Gorom. Ostale zemlje regiona, inače članice EU, zadržale su svoje … Pročitaj više
Gotovo je neverovatno da celu deceniju istovetni faktori ugrožavaju poslovnu aktivnost u Srbiji. Jasna je dilema: kapaciteti ili volja!? Podaci Svetskog ekonomskog foruma pokazuju da su faktori koji već hronično narušavaju poslovanje u Srbiji neefikasna državna birokratija, pristup finansijskim sredstvima, korupcija i politička nestabilnost. Ovi faktori su, pokazuju izveštaji od ranije, bili zastupljeni u najvećem … Pročitaj više
Izveštaj Svetske banke o poslovanju za 2015. godinu (Doing Business 2015) potvrdio je da se godinama unazad malo radilo na poboljšanju poslovnog ambijenta u srpskoj ekonomiji. Nepovoljan rezultat (rang 91 od 189 zemalja) nije novitet, jer je poblem nepovoljnog poslovnog ambijenta postao hroničan i zabrinjavajući (najbolji rezultat Srbija imala 2006, kada je po rangu bila … Pročitaj više
Najveći problem za srpsku ekonomiju je u tome što i u periodima kada je BDP beležio rast dolazilo je do rasta nezaposlenosti, mereno bilo preko Ankete o radnoj snazi (ARS) bilo formalno. Privreda Srbije je sve do krize beležila visoku prosečnu godišnju stopu privrednog rasta od 5,7%, ali i pored toga imala visoku nezaposlenost. Nezaposlenost … Pročitaj više
Kolektivno nasleđe dovelo je srpsku ekonomiju do problema strukturne nezaposlenosti. Niska privredna aktivnost je uzročnik dugogodišnje visoke nezaposlenosti, što je bilo posebno izraženo tokom krize. Recesioni efekti, obično praćeni niskom inflacijom (a u poodmakloj fazi krize i sa deflacijom), uzrokuju pad potencijalnog autputa i sve veći gep aktuelne nezaposlenosti od prirodne stope nezaposlenosti. Nedovoljna mobilnost … Pročitaj više