Trade deficit

Jak dinar, slaba ekonomija (A Strong Dinar, a Weak Economy)

Autor:

Politika deviznog kursa predstavlja ključni instrument makroekonomskog upravljanja i važan determinator izvoznih performansi i ukupne konkurentnosti. U Srbiji je kombinacija nominalne deprecijacije (52,12%) i realne aprecijacije (49,55%) na duži rok proizvela suprotan efekat od očekivanog – postepeni gubitak spoljne konkurentnosti i slab odziv izvoza. Kretanje deviznog kursa u Srbiji u periodu decembar 2000 – decembar … Pročitaj više

Paradoski trgovine u EU (Trade paradoxes in the EU)

Autor:

Trgovina EU snažno je porasla u 2022. godini. Najveći trgovinski deficit ikada zabeležen. Na EU otpada oko 14% svetske trgovine robom. Veća trgovina na unutrašnjem tržištu EU nego sa zemljama van EU. U 2022. godini trgovina EU snažno je porasla. Trgovinski bilans je iznosio -432 milijarde evra, što je najveći deficit ikada zabeležen (najveći od … Pročitaj više

Poreklo srpskog uvoza (The origin of Serbian imports)

Autor:

U periodu 2007-2013. godina struktura zemalja uvoznica nije se bitnije promenila. Najveći deo uvoza Srbije dolazi iz Evrope. Pad ekonomske aktivnosti u Srbiji smanjio je tražnju za inostranom robom tako da je nakon krize značajno smanjen uvoz, što je uticalo na smanjenje trgovinskog deficita (sporiji rast uvoza od rasta izvoza). U periodu 2007-2013. godina srpski … Pročitaj više

Uticaj politike kursa na robnu razmenu (The Impact of Exchange Rate Policy on Trade in Goods)

Autor:

Početak tranzicionog perioda srpske ekonomije praćen je visokim nivoom precenjenosti nacionalne valute. Realan efektivni devizni kurs ima trend opadanja (aprecijacije) i pokazuje gubitak konkurentnosti. U februaru 2014. godine taj nivo apresiranosti nacionalne valute, prema baznom decembru 2000, iznosio je gotovo 40% (vrednost indeksa je bila 59,36). Po pravilu, apresiranost nacionalne valute vezuje se za spoljnotrgovinski … Pročitaj više