Vladimir Ristanović 
Važan indikator spoljnog duga jedne privrede. Ukazuje na poziciju solventnosti kroz odnos spoljnog duga i izvoza roba i usluga. Posmatrajući kritične vrednosti indikatora, srpska privreda se nalazi u grupi zemalja koje su umereno zadužene (165-275%), i to zahvlajujući bržem rastu izvoza roba i usluga (i finansijskih prihoda po tom osnovu) u odnosu na rast spoljnog … Pročitaj više
Indikator eksterne zaduženosti koji se najčešće koristi u ekonomskim analizama je indikator koji predstavlja odnos spoljnog duga i BDP-a. Ovaj indikator ukazuje na sposobnost ekonomije da izvrši preusmeravanje domaće proizvodnje ka izvoznoj proizvodnji. Drugim rečima, proizvodnje proizvoda namenjenih domaćem tržištu ka proizvodnji proizvoda za inostrano tržište. U pozadini ovog indikatora uočavamo Balass-Samuelson-ov efekat (odnos realnog … Pročitaj više
Još jedan indikator eksterne zaduženosti ili solventnosti ekonomije koji se često koristi jeste indikator službe duga u odnosu na izvoz roba i usluga. On pokazuje koliki deo obaveza po osnovu duga (glavnica + kamata) se pokriva iz ostvarenih prihoda po osnovu izvoza roba i usluga. Prema kritičnim vrednostima indikatora (30-50%) očigledno je da se srpska … Pročitaj više
Poslednjih godina srpski radnik se suočava sa dramatičnim padom životnog standarda. Pad životnog standarda je posledica zaostajanja nominalnih i realnih zarada, posmatrano u odnosu na rast potrošačkih cena. Rast cena je uzrokovan brojnim novotarijama koje su smanjile agregatnu tražnju – porast kontrolisanih cena, rast cena hrane, kao i povećanje PDV-a i akciza. In recent years, … Pročitaj više
Početak tranzicionog perioda srpske ekonomije praćen je visokim nivoom precenjenosti nacionalne valute. Realan efektivni devizni kurs ima trend opadanja (aprecijacije) i pokazuje gubitak konkurentnosti. U februaru 2014. godine taj nivo apresiranosti nacionalne valute, prema baznom decembru 2000, iznosio je gotovo 40% (vrednost indeksa je bila 59,36). Po pravilu, apresiranost nacionalne valute vezuje se za spoljnotrgovinski … Pročitaj više
Deflatorni pritisci u EU bili su koncentrisani oko finansijske krize 2008-2009. i naknadne krize državnog duga, jer su pad potražnje i razduživanje banaka izazvali privremene, oštre padove inflacije (negativan HIPC u 2009. godini). Dok je evrozona izbegla održivu, potpunu deflaciju, nekoliko zemalja, posebno u južnoj Evropi, suočilo se sa intenzivnim rizicima od dezinflacije i deflacije … Pročitaj više