Najveći problem za srpsku ekonomiju je u tome što i u periodima kada je BDP beležio rast dolazilo je do rasta nezaposlenosti, mereno bilo preko Ankete o radnoj snazi (ARS) bilo formalno. Privreda Srbije je sve do krize beležila visoku prosečnu godišnju stopu privrednog rasta od 5,7%, ali i pored toga imala visoku nezaposlenost. Nezaposlenost … Pročitaj više
Kolektivno nasleđe dovelo je srpsku ekonomiju do problema strukturne nezaposlenosti. Niska privredna aktivnost je uzročnik dugogodišnje visoke nezaposlenosti, što je bilo posebno izraženo tokom krize. Recesioni efekti, obično praćeni niskom inflacijom (a u poodmakloj fazi krize i sa deflacijom), uzrokuju pad potencijalnog autputa i sve veći gep aktuelne nezaposlenosti od prirodne stope nezaposlenosti. Nedovoljna mobilnost … Pročitaj više
FED su sa izbijanjem krize odlučile da relaksiraju monetarnu politiku i primene „kvantitativne olakšice“ (QE). Širenje arsenala imovine na strani aktive, te napuštanje samo primene tradicionalnih hartija od vrednosti (HOV), ublažilo je negativne efekte krize i upumpalo u najveću svetsku ekonomiju skoro 4,5 biliona dolara. Primena novih alata iz bilansa stanja FED-a (za podršku tržištu … Pročitaj više
Kumulativni rast razvijenih ekonomija je nedovoljan za brži oporavak od svetske ekonomske krize koja traje već punih 6 i po godina. U 2014. godini predkrizni nivo realnog BDP-a dostigli su SAD, VB i Japan, dok je taj cilj postaje „hronično“ nedostižan za Evrozonu. Razvijeni svet pored svojih razvojnih kapaciteta teško dolazi do oporavka. U Q2-2014. … Pročitaj više
Prosečna realna neto zarada u Srbiji još uvek je ispod pre-kriznog nivoa. Dalje smanjivanje zarada, kao ideja Vlade, ne samo da bi uticalo na pad agregatne tražnje već bi se dodatno smanjilo životni standard građana, koji je ionako niži nego 2007. godine. Prosečne realne neto zarade u Srbiji su već 5 godina ispod pre-kriznog nivoa. … Pročitaj više
Indeksi konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2014. godinu pokazuju napredak sprske ekonomije sa aspekta konkurenosti, ali zabrinjava i dalje nizak nivo indeksa (3,9 od 7), rejting zemlje (94 od 144) i činjenica da smo na začelju zemalja sa evropskog kontinenta (jedino Albanija lošije rangirana). Svake godine Svetski ekonomski forum (ekonomski samit u Davosu) rangira zemlje … Pročitaj više