FED povećale referentnu kamatnu stopu po treći put u ovoj godini. Do rasta kamatne stope na 1,5% (za 0,25 procentnih poena) došlo je zbog iznad očekivanog poboljšanja na tržištu rada (novih 228.000 radnih mesta u novembru) usled jačanja privrede SAD. Monetarna politika nastavlja postepeno prilagođavanje kojim će podsticati i u budućnosti širenje ekonomske aktivnosti, osnažiti … Pročitaj više
S početkom krize u Srbiji, od 2008. godine raste broj problematičnih kredita (NPL), ali raste i njihov udeo u ukupnim kreditima. Bankarski sektor je pod velikim pritiskom loših kredita. Iako se njihov udeo smanjuje 2016. godine ostaje visok preostali iznos duga, visoko učešće kredita u docnji u preostalom iznosu duga, kao i visoko učešće iznosa … Pročitaj više
Prinosi na aktivu (RAO) i prinosi na akcijski kapital (ROE) su odražavali visoku profitabilnost bankarskog sektora do svetske krize, a potom je usledio pad. Pri tome, vrednosti ROA i ROE su tokom perioda 2003-2015. godina više nego u ekonomijama u okruženju. Da li su to srpski bankari magovi ili bankama regulativa ide na ruku? Kako … Pročitaj više
Ekonomija Nigerije beleži negativan privredni rast posle čak 25 godina, i to -1.5% realan GDP u 2016. godini. Glavni uzročnik je pad ukupnog izvoza, a pre svega izvoznih prohoda od nafte usled pada svetskih cena nafte. Novi pad cena nafte u drugoj polovini 2014. godine (jun 114$/barelu – decembar 38$/barelu, ili 66.8%), blagi tokom 2015. … Pročitaj više
Konačno, tržišni potez kreatora ekonomskih vlasti u Srbiji!!! Danas je obelodanjeno da će se na finansijskom tržištu Srbije pojaviti štedne obveznice – novi finansijski instrument koji će omogućiti širokim narodnim masama (punoletni rezidenti) da štede s manjim rizikom i trenutno višim prinosom (zbog niskih bankarskih kamata na štednju). Minimalni ulozi su 2.000 dinara za dinarske … Pročitaj više
I Centralna banka Engleske povećala referentnu kamatnu stopu. Referentna kamatna stopa je povećana za 0,25 procentnih poena, na 0,5%. Iako se suočavaju sa sporim rastom ekonomije, višom inflacijom od ciljane usled jake deprecijacije nakon izlaska iz EU (ali se očekuje slabljenje pass-through efekta), nestabilnim investicijama kao posledica Brexit-a, nastavlja se politika kupovine obveznica (državnih i … Pročitaj više