Vladimir Ristanović Centralna banka Rusije je smanjila ključnu stopu za 50 baznih poena na 7,50% godišnje. Trenutne stope rasta potrošačkih cena ostaju niske, što doprinosi daljem usporavanju godišnje inflacije. Ovo je zbog uticaja skupa jednokratnih faktora i smanjene potražnje. Kretanja poslovne aktivnosti su bolja od očekivanja u julu. Ekonomska aktivnost ostaje pojačana usled izazova iz spoljnog okruženja, … Pročitaj više
Usledio je odgovor ECB na pritiske da se poveća referentna kamatna stopa. Tek drugi rast kamatne stope nakon više od 6 godina. Upravni savet je odlučio da podigne tri ključne kamatne stope ECB za 75 baznih poena, očekujući da su to nivoi koji će obezbediti blagovremeni povratak inflacije na srednjoročni cilj ECB od 2%. Shodno … Pročitaj više
Narodna banka Kine je po drugi put ove godine snizila svoje referentne kamatne stope (prva smanjenja su bila u januaru) kao odgovor na slabe ekonomske pokazatelje u julu. Jednogodišnji LPR smanjen je za pet baznih poena na 3,65 %. Petogodišnji LPR, koji se koristi kao referentna stopa za stambene kredite, snižen je za 15 baznih … Pročitaj više
The role of small farms in agricultural production is particularly important for less developed economies, with a high share of agriculture in GDP and a lower level of national income. These economies have a high share of small-scale farms in the total number of registered farms, measured by the size of an agricultural holding. The … Pročitaj više
Ekonomske slobode ljudi na Balkanu i nisu podjednako podržane politikama i institucijama svojih država. Očigledno je teško obezbediti kamen temeljac ekonomskim slobodama – lični izbor, dobrovoljna razmena, otvorena tržišta i jasno definisana i sprovedena imovinska prava. Ili balkanske institucije ne odgovaraju klasičnom liberalnom idealu ograničene vlade!?! Ekonomska sloboda se zasniva na konceptu sopstvenog vlasništva. Podrazumeva … Pročitaj više
Koliko je preraspodela među korisnicima preko 60% budžeta EU (zajednička poljoprivredna politika, ZPP, plus Koheziona politika, KP), transparentna? U 2019. godini fizička lica su bili najveći direktni korisnici (62% [1]) i najveći primaoci (54% [2]) sredstava ZPP. U periodu 2014-20 društva sa ograničenom odgovornošću (37% [3]) bila su najveći direktni korisnik, a administracija najveći primalac … Pročitaj više