Uticaj kursa na zarade zaposlenih (Effect of exchange rate on earnings of employees)

7. decembar 2014. godine

Od 2000. godine kontinurano obezvređivanje dinara (nominalna depresijacija deviznog kursa od 48,82%) bilo je praćeno rastom realnih zarada.

Ekonometrijska analiza je pokazala da je u posmatranom periodu rast realnog deviznog kursa bio praćen rastom realnih neto zarada u srpskoj ekonomiji. Prema ocenjenom modelu pri rastu realnog deviznog kursa od 1%, pri datim potrošačkim cenama, beležen je rast realnih zarada za 2,9% (statistički značajan ocenjeni parametar je 2,909, pri koeficijentu determinacije od 0,85%). Nominalna depresijacija dinara u posmatranom periodu iznosila je 48%, ali je rast deviznog kursa bio praćen daleko većim rastom nominalniih, pa i realnih neto zarada. Zarade u evrima su rasle, posebno do 2008. godine, nakon čega sledi blagi pad i stagnacija.
Podaci na mesečnom nivou pokazali su značajna odstupanja (outliers) tokom decembra meseca što je posledica postojanja mekog budžetskog ograničenja. Po pravilu, kraj godine bio je rezervisan za isplate trinaeste plate i bonusa u javnom sektoru što je značajno odstupalo od proseka, a i uticalo da ocena bude neznačajna.

Napomena: prosečna neto i bruto zarda izražena je u dinarima, devizni kurs predstavljen je kroz direktno notiranje.

Izvor: Kalkulacije autora na bazi podataka NBS i RZS

Dramatičan pad cene nafte u jednom danu (The dramatic drop in oil prices in one day)

20. oktobar 2014. godine

Nakon postepenog snižavanja cena nafte na svetskom tržištu tokom trećeg kvartala, početkom oktobra usledio dramatičan pad. Cena Brent nafte 14. oktobra pala je za čak 4$. Procena je da će na kraju godine pasti na 80$ po barelu. Očekivanja daljeg rasta posle junskog vrhunca od 115$ po barelu nisu se obistinila. Šta je to uticalo na promenu prognoza?

Svetska cena nafte je u postepenom padu od juna 2014. godine. Najveći zabeleženi pad je početkom oktobra. Brent nafta beleži pad cena, u odnosu na početak septembra od skoro 7$ po barelu, dok je laka nafta zabeležila pad od skoro 2$ po barelu. Očigledno je da je uzrok pada cena nafte slaba tražnja za naftom i/ili prevelika ponuda nafte. Slaba tražnja za naftom je posledica niskog rasta svetske ekonomije (otuda poslednja korekcija MMF i SB za rast svetske privrede u 2014. na 3,3%), pa neravnoteža na tržištu nafte (usled rastuće ponude) utiče na pad cene nafte.
Sve analize pokazuju da sa padom cene nafte na svetskom tržištu dolazi do rasta svetskog BDP-a. Prema analizi The Ekonomist pad cene nafte po barelu za 10$ dovodi do transfera 0,5% svetskog BDP-a od zemalja izvoznica nafte ka zemljama uvoznicama nafte. Postavlja se pitanje da li se može očekivati ovakav trend? Realno je da pad cena nafte može povećati potrošnju nafte u zemljama uvoznicama nafte (brzorastuće ekonomije i zemlje u razvoju), što doprinosi rastu svetskog BDP-a. Druge, pak, zemlje mogu iskoristiti manje izdatke za naftu za popunjavanje budžetskih rupa i vraćanje dugova, a ne za rast privrede. Trećima će uvozna inflacija dodatno pojačati deflatorne pritiske, sa recesionim efektima. Istovremeno, niže cene nafte mogu uticati na rast potrošnje razvijenih ekonomija, ali ostaje pitanje koji će efekat nadvladati. Svetski trendovi u trgovini su najvažniji faktor u kreiranju svetske cene nafte i njeni elementi ukazuju na smanjenje cena nafte. Smanjena je potražnja iz SAD, Japana i Evrope dok je povećana ponuda nafte iz zemalja van OPEC-a (Nigerija, Venecuela). I dalje je u Aziji najveća potrošnja nafte (Kina najveći pojedinačni uvoznik), pa se zemlje izvoznice nafte utrkuju koja će napraviti bolji aranžman. Međutim, tu su i brojni drugi faktori koje ne treba prenebregnuti, a koji su istovremeno uticali da se promene prognoze cena nafte do kraja godine (a i kasnije):

• rastuća tražnja inicirana špekulantima tokom juna (kriza na Bliskom istoku) i jula (značajan pad tražnje nafte od strane Japana);
• raste ponuda nafte (Libija i Iran povećavaju ponudu bez obzira na cenu jer im nedostaje gotovina, SAD rastom sopstvene proizvodnje nafte želi da smanji visoku uvoznu zavisnost);
• tražnja u opadanju (Japan od jula ponovo aktivirao nuklearna postrojenja);
• izostaje koordinirana akcija zemalja OPEC (tradicionalna uloga kontrolora svetske cene nafte nameće potrebu za zajedničkom akcijom usmerenu ka smanjenju obima proizvodnje nafte);
• povećanje zaliha kod razvijenih zemalja (utiče na smanjenje cena nafte, što je moguće izbeći samo manjom proizvodnjom nafte ili većom tražnjom za naftom nafte);
• dostignuća u nafti (retkost nafte prošlost - nove rezerve otkrivene u istočnom delu Mediteranskog mora, na Arktiku, u Severnom moru, zatim, Velika Britanija, Poljska, Brazil, Kina, Danska i dr. zemlje, sve veći izvori naftnih škriljaca - Rusija).

Svi napred pomenuti faktori uticaće na pad svetske cene nafte i u narednom periodu. Za sada zemlje OPEK-a mirno čekaju redovan sastanak zakazan za novembar 2014. (braniće 90$ po barelu). Neki izvori istuču da Rusija, prema svojim kalkulacijama, interveniše tek na nivou od 60$ po barelu. Potencijalnih nalazišta nafte je sve više, što ukazuje na dalje povećanje proizvodnje i ponude.
Regresiona analiza je pokazala da će potencijalno rastuća ponuda najviše uticati na pad cena u narednim mesecima. Očekivano niži rast svetske ekonomije (neminovna nova korekcija rasta na ispod 3%) vodiće nižoj tražnji za naftom, pa su izgledi da će cena nafte početkom 2015. godine (i Brenta i lake nafte) biti ispod 80$ po barelu. Rast tražnje za naftom može se očekivati tek u rastućoj fazi ekonomskog ciklusa, koja se predviđa za 2016. godinu. Do kraja 2014. godine usporeni rast brzorastućih ekonomija i ekonomija u nastajanju manje će doprineti, od očekivanog, rastu svetskog BDP-a (otuda korekcija). Za 2015. godinu taj doprinos neće biti dramatično veći. Dok se ne smanji proizvodnja i gomilanje zaliha nafte cene nafte na svetskom tržištu biće u padu.

Analiza zarada i nezaposlenosti

5. jul 2014. godine

Analiza zarada i nezaposlenosti na uzorku podataka iz perioda januar 2000 - mart 2014. godina pokazala je da između zarada i nezaposlenosti postoji pozitivna relativno slaba korelacija (r=0,32). To je u suprotnosti sa teorijskim modelom Filipsove krive, koji izražava negativnu korelisanost zarada i nezaposlenosti.

Nerealno visok rast zarada u početnim godinama tranziciji davao je, zajedno sa fiksiranim deviznim kursem, prividno viši životni standard. To je ostavilo političarima prostor za novi mandat, a ekonomiju vodilo u sve dublju eksternu neravnotežu.
Rapidan rast zarada zaustavljen je početkom 2003. godine i od tada se beleži blaži rast zarada sve do krizne 2009. godine kada je u nizu meseci beležen negativan rast (pad) zarada. Istovremeno, nezaposlenost nije pratila privrednu aktivnosti jer je s početka tranzicije u većoj meri bila uslovljena brzom privatizacijom (šok terapijom). U godinama bržeg rasta srpske prvirede (2004-2005. i 2007-2008.) nezaposlenost se smanjivala, što je odgovaralo teorijskom konceptu Okunovog zakona. Negativni efekti krize usporavali su privrednu aktivnost što je dodatno produbilo ionako visoku nezaposlenost.
Regresiona analiza pokazala je da je rast nezaposlenosti od 1% uticao na rast zarada od 0,7% (ili 0,21 jedinicu po jedinici nezaposlenosti) tokom posmatranog perioda.