➤

Bankarski menadžment

Šta su anuitetni poslovi u bankarstvu?

Anuitetni poslovi obuhvataju dugoročne planove štednje koji predvidjaju ostvarenje velikog prihoda vlasnicima anuiteta na odredjeni datum plaćanja u budućnosti.

Šta su banke?

Banke su osnovni izvor kredita za milione pojedinaca i domaćinstava, kao i za mnoge sektore država (školstvo, gradovi, oblasti...). Banka je bilo koja kompanija koja pruža usluge deponovanja sredstava koja podležu povlačenju na zahtev i odobrava zajmove komercijalne ili poslovne prirode. Banke se godinama nalaze među glavnim kupcima državnih obveznica i hov za finansiranje javnih objekata. Najvažniji su izvor sredstava kratkoročnog obrtnog kapitala i poslednjih godina sve su aktivnije u odobravanju dugoročnih zajmova.

Koja je osnovna svrha bankarskog sistema?

Osnovna svrha ovog stalno promenljivog sistema je da podstakne pojedince i institucije na štednju i da prenosi tu štednju onim pojedincima i institucijama koji planiraju da investiraju u nove projekte, proizvode i usluge. Ovaj proces podsticanja štednje i pretvaranja štednje u investiciono ulaganje utiče na rast privrede, otvaranje novih radnih mesta i rast životnog standarda. Ovaj sistem nudi i različite prateće usluge koje su od suštinskog značaja za savremeni način života. To su usluge:

  • plaćanja koje čine trgovinu i tržište mogućim
  • zaštita od rizika onih koji štede i planiraju da investiraju
  • pristup likvidnim sredstvima
  • odobravanje kredita onima kojima su potrebni zajmovi za dopunu prihoda i povećanje životnog standarda

Upravljanje disparitetom osetljivim na kamatu

Ukoliko menadžment oseti da je njihova institucija izuzetno izložena riziku kamatnih stopa, pokušaće što više da uskladi iznos sredstava za koja se može ponovo formirati cena u zavisnosti od promena u kamatnim stopama sa iznosom depozita I ostale pasive čije kamatne stope mogu takodje da se usklade prema tržišnim uslovima u tom istom vremenskom periodu.Banka može da izvrši hedžing u odnosu na promene u kamatnim stopama – bez obzira na smer kretanja kamatnih stopa – tako što će obezbediti da u svakom trenutku: Dolarski iznos aktive za koju se može ponovo formirati cena = Dolarskom iznosu pasive za koju se može ponovo formirati cena.

Šta je pozitivan disparitet?

Ako je u svakom planskom periodu iznos aktive osetljive na kamatu veći od iznosa pasive osetljive na kamatu koja podleže ponovnom formiranju cene,smatra se da takva finansijska institucija ima pozitivan disparitet i da je osetljiva na aktivu. (Pozitivan) disparitet osetljiv na aktivu = Akt. osetljiva na kamatu -Pas.osetljiva na kam. > 0

Šta je negativan disparitet?

Ako je pasiva banke sa osetljivošću na kamatu veća od aktive osetljive na kamatu, tada banka ima negativan disparitet i osetljiva je na pasivu. Disparitet osetljiv na pasivu (negativan) = Akt. osetljiva na kam.- Pas.osetljiva na kam. < 0

Šta je kumulativni disparitet?

Ukupna mera izloženosti kamatnom riziku je kumulativni disparitet, koji predstavlja ukupnu razliku, izmedju aktive i pasive, za koje ponovo može da se formira cena tokom odredjenog vremenskog perioda.

Uklanjanje dispariteta osetljivog na kamatu sa pozitivnim gapom

(AKT osetljiva na kam > PAS osetljive na kam)

Rizik: Gubici ako kamatne stope opadnu, zato što će marža neto kamate biti smanjena

Moguća reagovanja menadžmenta:

  • Ne čini nista (možda ce kam.stope porasti ili ostati stabilne)
  • Produžava dospeća aktive ili skraćuje dospeća pasive
  • Povećava pasivu osetljivu na kamatu ili smanjuje aktivu osetljivu na kamatu

Uklanjanje dispariteta osetljivog na kamatu sa negativnim gapom

(AKT osetljiva na kam < PAS osetljive na kam)

Rizik: Gubici ako kamatne stope porastu, zato što će marža neto kamate biti smanjena

Moguća reagovanja menadžmenta:

  • Ne čini ništa (možda će kam.stope opasti ili ostati stabilne)
  • Skraćuje dospeće aktive ili produžava dospeće pasive
  • Smanjuje pasivu osetljivu na kamatu ili povećava aktivu osetljivu na kamatu

Defanzivna strategija upravljanja disparitetom

Defanzivno upravljanje disparitetom osetljivim na kamatu znači uspostaviti disparitet osetljiv na kamatu što bliže nuli, da bi se umanjilo očekivano kolebanje neto prihoda po kamati.

Upravljanje trajanjem dispariteta

Trajanje je vrednosna i vremenska mera dospeća koja podrazumeva vremenski aspekt svih priliva gotovine od prihodovane aktive, kao I svih odliva gotovine vezanih za pasivu. Trajanje je i mera proseka dospeća očekivanih budućih gotovinskih plaćanja.Menadžeri banaka naučili su kako da procenjuju svoju izloženost gubitku neto vrednosti na osnovu promena vrednosti aktive I pasive, kada se tržišne kamatne stope promene kroz vreme. Ova tehnika ukazuje na važnost izbegavanja velikih dispariteta izmedju trajanja portfelja aktive fin.kompanije u odnosu na trajanje njenog portfelja pasive.

Šta su fjučers ugovori?

Fjučersi predstavljaju obavezu da se kupi ili proda određena roba ili finansijski instrument, na tačno određeni dan u buducnosti, po tačno određenoj ceni. To su ugovori koji se uglavnom prodaju na berzi i standardizovani su – datum i iznos ugovora su fiksni.

Šta su investicioni fondovi?

Investicioni fondovi su investicioni programi pod profesionalnim upravljanjem na osnovu kojih se kupuju akcije, obveznice I druga sredstva što ide u prilog ciljevima fonda (maksimalno uvećanje tekućih prihoda ili dugoročna stabilnost kapitala).

Od kojih komponenti se sastoji tržišna kamatna stopa za rizične zajmove ili HOV?

Tržišna kamatna stopa za rizične zajmove ili hov se sastoji od zbira realne kamatne stope bez rizika i premije za rizik.

Kreditni derivati i njihove vrste

Garancije pokrivene hartijama od vrednosti i prodaja zajmova nisu obično izvodljivi za grupe zajmova koje nemaju neke zajedničke karakteristike - tj, zajmovi koji nemaju isti vremenski raspored gotovinskog priliva ili uporedive izloženosti riziku. Za ove zajedničke vrste zajmova kreditni derivati (finansijski ugovori koji nude zaštitu za njihove korisnike u slučaju da zajam propadne) mogu da budu od pomoći u smanjivanju izloženosti kreditnog rizika finansijske kompanije i kamatnog rizika takođe. Tržište kreditnih derivata danas, jedno je od onih koja se najbrže šire u svetu. Vrste kreditnih derivata:

  • Razmena kredita – Jedan istaknut primer kreditnog derivata je razmena kredita (trampa), kada se dva zajmodavca jednostavno dogovore o razmeni jednog dela otplate zajma njihovog klijenta. Na primer, banka A i B mogu da pronađu instituciju (dilera) koja vrši razmenu i koja pristaje da sačini ugovor o razmeni kredita između dve banke. Banka A onda prenosi određenu sumu dileru, od kamata i otplata glavnice koje naplati od svog klijenta kome je odobrila kredit. Banka B takođe dileru šalje sve ili jedan deo otplate kredita koje izvršavaju njeni klijenti. Institucija koja vrši razmenu proslediće ove isplate drugoj banci koja je potpisala ugovor o razmeni. Diler obično naplaćuje proviziju za uslugu spajanja.
  • Kreditne opcije – Još jedan popularan kreditno rizičan derivat danas je kreditna opcija, koja štiti protiv gubitaka u vrednosti kreditne aktive ili pomaže da se nadoknade troškovi pozajmice koji mogu da se dese zbog promena u kreditnoj sposobnosti finansijske kompanije. Na primer, jedna institucija koja se bavi poslovima štednje, je zabrinuta zbog neizvršenih obaveza po jednom velikom zajmu i upravo je stupila u vezu sa institucijom koja se bavi trgovinom opcijama na berzi radi zaključenja ugovora o kreditnoj opciji koja je isplativa ukoliko dođe do značajnog pada vrednosti zajma ili ukoliko dođe do potpune propasti konkretnog zajma.
  • Razmene kreditnih neizvršenja – Razmena kreditnih neizvršenja (svop), obično je usmerena prema zajmodavcima koji su sposobni da se nose sa komparativno ograničenim padovima u vrednosti, ali koji žele da budu osigurani protiv stvarno ozbiljnih gubitaka. U ovom slučaju, zajmodavac može da traži dilera koji je spreman da izda “put” opciju za portfelj zajma ili drugu aktivu. Pretpostavimo, na primer, da je jedna bankarska štedionica nedavno odobrila komercijalne zajmove za nekretnine da bi podržala izgradnju nekoliko investicionih projekata. Bojeći se da neki od ovih vrednih zajmova ne postanu “kiseli” zbog slabljenja lokalnih ekonomskih uslova, banka kupuje “put” opcije koje se isplate ukoliko dođe do neizvršenja dva od ovih komercijalnih zajmova za nekretnine.
  • Kreditno povezane menice – Funkcija ovog instrumenta jeste da spaja obične instrumente duga, kao što su menice ili obveznice, plus jedan ugovor o kreditnoj opciji kako bi se zajmoprimcu omogućila veća fleksibilnost u isplati sredstava. Kreditno povezana menica dozvoljava svom izdavaocu privilegiju da smanji sume za isplatu zajma koje mora da izvrši ukoliko dođe do značajne promene osnovnih finansijskih faktora.
  • Obezbeđenje obaveze duga – U uslovima kada postoji nekoliko vrsta konkretnih instrumenata za smanjivanje ili otklanjanje rizika, oni su bazično vrlo slični zajmovima koji su obezbeđeni hartijama od vrednosti (sekjuritizacija), osim činjenice da obezbeđene obaveze duga mogu da sadrže skup visoko prinosnih obveznica, obične akcije, koje su priložene od kompanije koje su zainteresovane da poboljšaju svoje knjigovodstvene bilanse i da obezbede svež kapital. Obezbeđenje koje se ulaže mora da bude dovoljno za pokrivanje isplate investitorima po osnovu servisiranja bilo kog duga.

Šta je kriva prinosa i koje vrste postoje?

Grafički prikaz variranja kamatnih stopa kod zajmova za različitim dospećem, posmatrano u odredjenom vremenskom periodu, naziva se krivulja prinosa. Postoje:

  • rastuća kriva prinosa – Krive prinosa kreću se naviše (rastuća kriva prinosa) kada su dugoročne kamatne stope veće od kratkoročnih kamatnih stopa. Većina banaka ima pozitivan disparitet dospeća između proseka dospeća aktive I proseka dospeća pasive. Ako je kriva prinosa u uzlaznoj liniji, prihodi od dugoročne aktive bice veći od troškova po kratkoročnoj pasivi. Rezultat ce biti pozitivna marža neto kamate koja donosi veće prihode.
  • negativna kriva prinosa – Kriva prinosa može da pokaze kretanje naniže (negativna kriva prinosa), sa kratkoročnim kamatnim stopama većim od dugoročnih kamatnih stopa. Relativno ravna ili silazna kriva prinosa predstavlja malu ili čak negativnu maržu neto kamate, što dovodi do pada u prihodima banaka i drugih finansijskih kompanija koje se kratkoročno zadužuju, a odobravaju dugoročne zajmove.
  • horizontalna kriva prinosa – Horizontalne krive prinosa se pojavljuju kada su dugoročne i kratkoročne kamatne stope otprilike na istom nivou, tako da investitori imaju isti prinos do dospeća, bez obzira na to koje dospeće HOV kupuju.

Čemu služi instrument za garantovanje gornje (donje) granice kamatnih stopa?

Instrument za garantovanje gornje granice kamatnih stopa pruža zaštitu od rasta kamatnih stopa. Ako banka ili druga institucija za odobravanje pozajmica proda instrument za gornju granicu kamatnih stopa jednom od svojih zajmoprimaca, ona preuzima rizik kamatne stope od tog klijenta, ali zarađuje proviziju kao kompenzaciju za preuzimanje dodatnog rizika.Institucije koje pružaju finansijske usluge takođe mogu da izgube zaradu u vreme pada kamatnih stopa, posebno kada opadaju stope po zajmovima sa fluktuirajućom stopom. Na primer, banka ili štedionica može da insistira na primeni instrumenata za garantovanje donjih granica kamatnih stopa po svojim zajmovima, tako da je bez obzira na promene kamatnih stopa, banci garantovana jedna minimalna stopa prihoda.

Koje su nebankarske finansijske institucije?

  • štedna i kreditna udruženja
  • štedionice
  • kreditna udruženja
  • fondovi tržišta novca
  • investicioni fondovi
  • hedžing kompanije
  • brokerske i dilerske kompanije koje posluju sa HOV
  • finansijske kompanije
  • finansijske holding kompanije ili konglomerati
  • kompanije koje se bave životnim osiguranjem i osiguranjem imovine

Šta su opcije?

Opcije su jedan od dva izvedena devizna posla. Nastale su kako bi se koristile pri zaštiti od rizika, kada govorimo o hedžingu ili špekulaciji. Može se reci da su opcije, bilo da su devizne ili neke druge, najsloženiji devizni poslovi. Opcije su fleksibilnije od fjucersa, jer ne vezuju ruke vlasniku, vec daju pravo izbora, pravo bez obaveze, olakšano investiranje i mnogobrojne profitne mogucnosti. Suprotno od fjučersa, opcije ne obavezuju ni jednu stranu da uruči hartije od vrednosti. One, kao što smo već napomenuli, daju pravo da se isporuči ili uzme određena količina hartija od vrednosti. Opcijama se trguje na međubankarskom odnosno vanberzanskom tržištu i to je dobra stvar, jer mogu da se prilagode specifičnim potrebama klijenata. Takođe, opcijama se trguje i na berzama, gde su svi opcioni ugovori standardizovani. Zavisno od berze, cena opcionog ugovora se razlikuje, ali je uvek u pola cene fjučers ugovora.

Koji su elementi opcionog ugovora?

Devizni kurs po kome se devize mogu kupiti ili prodati naziva se izvršna, a datum posle koga opcioni ugovor istice zove se datum isteka ili datum dospeća. Za razliku od fjučersa, opcije ne eliminišu mogućnost dobitka u slucaju povoljnih promena deviznog kursa. Naime, fjucersima se precizira cena po kojoj ce se transakcija obaviti i to je obavezna cena za obe ugovorne strane. Vlasnik opcije, sa druge strane, može da odluci da kupoprodaju ne obavi po ugovorom deviznom kursu, vec po aktuelnom tržišnom kursu. Tu se javlja zaštita od nepovoljne promene deviznog kursa, ali nisu žrtvovani potencijalni dobici po osnovu povoljne promene kursa. Kada je izvršenje opcije profitabilno, kaže se da je opcija u novcu, a kada nije, opcija je van novca i opcija čija je cena izvršenja jednaka aktuelnom deviznom kursu je na novcu.

Šta je opciona premija?

Opciona premija je sigurna zaradu prodavca opcije, buduci da je kupac opcije mora da je plati bez obzira da li je iskoristio opciju ili ne. Stoga je iznos opcione premije najveci moguci dobitak za prodavca opcije i najveci moguci gubitak za kupca opcije. Sa obzirom na to da je kupac opcije platio premiju i prihvatio rizik moguceg najveceg gubitka, on ne mora da polaže sredstva na racun klirinške kuce. Kako gubitak prodavca može biti neogranicen, on mora da održava marginalni racun i stalno da uplacuje sredstva na isti ukoliko je to potrebno ne bi li i dalje ostao u igri i kako bi dao garanciju za to.

Koje vrste opcije postoje?

Sa stanovišta odakle poticu ili gde su nastale ili prosto kada možete da izvršite ugovor, opcije danas možemo podelitii na Evropske i Americke. Iako su sa velikih i razvijenih tržišta, postoje velike razlike izmedju ova dva tipa opcija. Naime, Americke opcije se mogu izvršiti u bilo kom trenutku do datuma izvršenja ugovora, ukljucujuci i poslednji dan važenja ugovora. Evropske opcije se mogu iskoristiti samo na dan dospeca. Na deviznom tržištu je zastupljeniji Evropski tip opcija, što je posledica cinjenice da se na medubankarskom tržištu trguje uglavnom Evropskim tipom opcija. Druga podela se može izvršiti sa stanovišta prava koje opcije daju svom vlasniku. Tako danas razlikujemo Kupovne ili kol opcije i Prodajne ili put opcije. Opcija koja kupcu opcije daje pravo da kupi devize ili na primer fjucers ugovore po utvdenom kursu naziva se kupovna ili kol opcija, a opcija koja kupcu opcije daje pravo da proda devize po utvrdenom kursu zove se prodajna ili put opcija.

Šta predstavlja pokriće neto kamate?

Da bi se zaštitio profit od negativnih promena u kamatnim stopama, rukovodstvo zahteva da pokriće neto kamate (NIM – net interest margin) finansijske institucije ostaje fiksno:

NIM = (prihod od kamate po zajmovima i investicijama - trosak po kamati na depozite i dr. pozajmlj.sredstva) / ukupna prihodovana aktiva

NIM = neto prihod od kamate posle troškova / ukupna prihodovana aktiva

Ukoliko rukovodstvo bude smatralo da je marža neto kamate prihvatljiva,primeniće se hedžing u odnosu na rizik kamatne stope, da bi se zaštitio koeficijent NIM vrednosti i na taj način pomoglo stabilizaciji neto prihoda banke. Ukoliko troškovi kamate po pozajmljenim sredstvima rastu brže od prihoda po zajmovima i HOV, NIM banke ce se istrošiti, sa negativnim posledicama po profit banke. Ukoliko kamatne stope opadnu i prouzrokuju brži pad prihoda po zajmovima i HOV, od troškova po kamati po pozajmljenim sredstvima, NIM ce opet biti istrošen.

Šta predstavlja premija na rizik?

Premije za rizik – nadoknade zajmodavcima koji prihvataju rizične hov u pogledu rizika neizvršenja plaćanja, rizika inflacije, rizika dospeća… Kada privreda zapadne u recesiju, mnogi zajmodavci će doći do zaključka da će neke firme propasti, čime se povećava rizik od neizvršavanja obaveza zajmoprimca. Komponenta premije za rizik neizvršenja obaveza u pogledu kamatne stope zaračunate rizičnom zajmoprimcu ce se povećati, čime se uvećava stopa zajma zajmoprimca. Povećanje cena robe i usluga moze da utiče na zajmodavce da očekuju tendenciju povećanja inflacije koja smanjuje kupovnu moć njihovih prihoda po zajmovima, sem ukoliko ne zatraže od zajmoprimca veću premiju za rizik od inflacije, kao naknadu za predvidjene gubitke usled smanjenja kupovne moći.

Koje se vrste rizika pojavljuju u kretanju tržišnih kamatnih stopa?

  • Rizik cena – nastaje kada tržišne kamatne stope porastu, uzrokujući pad tržišne vrednosti većine obveznica i zajmova sa fiksnom kamatnom stopom. Ako finansijska institucija hoće da proda ove finansijske instrumete u periodu kada kamatne stope rastu, onda mora biti spremana da prihvati gubitke u pogledu kapitala.
  • Rizik investicija – pojavljuje se kada tržišne kamatne stope opadnu, primoravajući finansijsku kompaniju da investira sredstva koja pristižu u sredstava koja donose manji prihod, čime se umanjuje budući očekivani prihod.

Šta predstavlja proces sekjuritizacije u bankarstvu?

Pojam sekjuritizacije u savremenim aktivnostima na tržištu kapitala, označava svaki proces u kome se finansijska aktiva, dakle finansijska potraživanja, pretvaraju u utržive hartije od vrednosti. Originalni koncept sekjuritizacije bio je baziran na finansijskoj aktivi, odnosno potraživanjima po osnovu hipotekarnih kredita, kredita za kupovinu kola, studentskih kredita, potraživanja po osnovu kreditnih kartica. Pulovi aktive formirani su od brižljivo odabrane, nisko rizične aktive i uglavnom su bili sastavljeni od velikog broja malih izloženosti (velikog broja malih kredita). Zbog toga su ovi pulovi bili vrlo homogeni, po sastavu i izloženosti riziku.

Šta su standby kreditna pisma i zašto su u porastu poslednjih godina?

Finansijske garancije su tako zamišljene da obezbeđuju otplatu na vreme kako glavnice, tako i kamate od zajmova, čak i u uslovima da zajmoprimac bankrotira ili kada nije u mogućnosti da ispuni svoje ugovorne obaveze. Jedna od najviše korišćenih garancija u bankarstvu je stanby kreditna pisma. Izdavanje standby kreditnih pisama je u porastu poslednjih godina iz nekoliko razloga: (1) Snažan rast direktnog finansiranja u svetu rezultiralo je povećanom broju zahteva za kreditnim garancijama. (2) Rizik ekonomskih fluktuacija (recesija, inflacija, itd) koji je doveo do zahteva za intrumentima koji smanjuju rizik. (3) Izdavanje standby pisama omogućava bankama da koriste svoje sposobnosti u davanju kreditnih procena i garancija za kreditni rizik. (4) Relativno niska cena koštanja za izdavanje standby pisama - za razliku od depozita, nema rezervi i nikakvih provizija za osiguranje.

Šta predstavlja strategija upravljanja aktivom?

Tokom većeg dela istorijata bankarstva, bankari su bili skloni da prihvataju svoje izvore sredstava – pasivu i akcijski kapital – uglavnom “zdravo za gotovo”. Prema ovom novom gledištu, javnost je ta koja odredjuje iznose depozita, iznose na štednim računima i iznose drugih izvora sredstava koja su na raspolaganju deponentnim institucijama. Bankari mogu da kontrolišu samo raspodelu sredstava koja pristižu, na taj način sto odlučuju o tome ko će dobiti skroman iznos raspoloživih zajmova i o uslovima ovih zajmova.

Šta predstavlja strategija upravljanja pasivom?

Tokom 60-ih i 70-ih banke i njihovi konkurenti koriste novu strategiju – upravljanje pasivom jer su bili suočeni sa previsokim kamatnim stopama i snažnom konkurencijom u pogledu privlačenja sredstava. Cilj ove strategije je bio da se povrati kontrola nad izvorima sredstava. Glavno sredstvo kontrole bila je cena, kamatna stopa i ostali uslovi koje banke i njihovi konkurenti mogu da ponude za svoje depozite i zaduživanja da bi postigli željeni obim, strukturu i cenu.

Šta je kamatni svop?

Kamatni svop je ugovor kojim se ugovorne strane obavezuju da će razmeniti plaćanja po osnovu kamata koje dospevaju. Svopom se menjaju tokovi gotovine po osnovu obaveza koje dospevaju na naplatu. Može se dogovoriti razmena obaveze plaćanja izražena u fiksnoj kamatnoj stopi za plaćanja u varijabinloj kamatnoj stopi, i obrnuto. Dakle, jedna strana prihvata obavezu druge strane da plaća buduće obaveze u fiksnoj stopi, a druga strana prihvata obaveze prve strane o obavezi plaćanja u varijabilnoj kamatnoj stopi.

Koja je uloga svop banke?

Svop poslove olakšava svop banka. Reč je o finansijskoj instituciji koja u poslovima ima ulogu posrednika. Svop banka posreduje kao diler ili kao broker. Kao diler, svop banka učestvuje u poslu na taj način što zauzima poziciju u svop poslu tj. javlja se kao ugovorna strana, i to privremeno, dok ne pronađe drugog investitora koji je voljan da se upusti u svop posao i preuzme njenu poziciju. Dok kao broker, svop banka povezuje zainteresovane strane za svop posao, ali ne preuzima rizik.

U čemu je razlika između fiksno varijabilnog i varijabilno varijabilnog kamatnog svopa?

Kada jedna strana prihvata obavezu druge strane da plaća buduće obaveze u fiksnoj stopi, a druga strana prihvata obaveze prve strane o obavezi plaćanja u varijabilnoj kamatnoj stopi to je primer za fiksni-varijabilni kamatni svop. Postoji i druga vrsta kamatnog svopa kao što je varijabilni-varijabilni kamatni svop, gde se dogovara razmena obaveza plaćanja sa varijabilnom kamatnom stopom. Pri čemu ti ugovori sa varijabilnom kamatnom stopom imaju različite karakteristike. Na primer, preduzeće A prihvati obavezu preduzeća B prema kojoj se plaća dug po stopi od LIBOR+2 procentna poena, a preduzeće B prihvata prethodno preuzetu obavezu preduzeća A da vraća kredit po stopi od EURIBOR+1,5 procentnih poena.

Šta su svopovske opcije?

Prema svopovskim opcijama obe strane ugovora mogu da izvrše izvesne promene u ugovoru ili čak da izaberu novu opciju kao i da ponište postojeći ugovor o svop transakciji.

Nedostaci svop ugovora

Nedostatak tržišta svop ugovora ogleda se u nerazvijenosti sekundarnog tržišta. Pošto se ovi ugovori sastavljaju između učesnika prema njihovim vlastitim potrebama, mogu patiti od smanjene likvidnosti, tu su i velike brokerske provizije, kreditni rizik (Kreditni rizik podrazumeva mogućnost da ugovorna strana ne izvršava svoje obaveze. Ponekad se od partnera u svop transakciji nižeg kreditnog rejtinga može zatražiti obezbeđenje ugovora. Činjenica je da se kolateralno jemstvo sve više uvodi na ovom tržištu, čak i među onim učesnicima višeg rejtinga. Međutim, retko se dešavaju propusti u izvršavanju obaveza po ovim ugovorima. Kreditni rejting na ovom tržištu je relativno visok.), bazični rizik (Bazični rizik je razlika u kamatnim stopama ili cenama izmedju gotovinskog (promptnog) tržista i fjučers tržišta. Bazični rizik = Cena na gotovinskom tržištu – Cena na fjučers tržištu) i kamatni rizik.

Koje su usluge trgovačkog bankarstva?

Ove usluge se sastoje od privremene kupovine akcija korporacija da bi se pomoglo pokretanje novih poslovnih aktivnosti ili unapredjenje postoje'e kompanije. Tako trgovačka banka postaje privremeni akcionar I time preuzima rizik da vrednost kupljenih akcija može da opadne čak na nulu.

Koju ulogu danas ima banka?

  • posredničku ulogu
  • ulogu izvršenja plaćanja
  • ulogu garanta
  • ulogu upravljanja rizicima
  • savetodavnu ulogu u pogledu štednje/investicija
  • ulogu čuvanja predmeta od vrednosti i izdavanja potvrda za iste
  • zastupničku ulogu
  • političku ulogu

Koje usluge pružaju banka?

  • odobravanje potrošačkih kredita
  • finansijske savetodavne usluge
  • upravljanje gotovinom
  • usluge lizinga opreme
  • usluge odobravanja zajma za započinjanje poslovanja
  • prodaja osiguranja
  • prodavanje penzionih sistema

Kako se realizuje prodaja zajmova?

Nisu samo zajmovi, koji odobravaju banke ili drugi zajmodavci, ti koji mogu da budu korišćeni kao garancija za emisiju hartija od vrednosti da bi se prikupila nova sredstva, već i ti zajmovi, mogu da budu prodati, u celini, novom vlasniku. Prodaja zajmova se realizuje u više različitih formi:

  • Participacioni zajmovi - kod ovog zajma kupac dolazi spolja (tj. nije partner), tako da se on suočava sa značajnim rizikom: prodavac zajma može da propadne;
  • Cesija - pod formom cesija se podrazumeva da se vlasništvo nad zajmom tranferiše kupcu, koji time dobija direktno pravo odštete od zajmoprimca.
  • “Strip zajam” - ovaj zajam predstavlja kratkoročni deo dugoročnog zajma i često im je rok dospeća kratak - nekoliko dana ili nedelja.

Razlozi za prodaju zajmova su:

  • Pomoću prodaje zamova odstranjuje se ona aktiva koja donosi male prinose i stvara se prostor za aktivu koja donosi više prinose kada dođe do rasta kamatnih stopa na tržistu;
  • Povećanje likvidnosti;
  • Prodaja zajmova odstranjuje kreditni rizik i rizik kamatne stope;
  • Usporava rast aktive što pomaže menadžentu da održava bolju ravnotežu između rasta kapitala i prihvatanja rizika u funkciji odobravanja zajma;
  • Diversifikacija portfelja aktive kroz prodaju starih zajmova i zamenu sa novim.