"Lepljive" cene u srpskoj ekonomiji (Sticky prices in Serbian economy)

30. septembar 2014. godine

Nominalni i realni (efektivni) devizni kursevi značajno osciliraju, i to uvek u tandemu, što ima savršenog smisla ako se devizni kurs posmatra preko cena imovine i lepljivih robnih cena.

Na godišnjem nivou, devizni kursevi posmatrani preko cena imovine oscilirali su u značajnoj meri. Slično je i sa realnim deviznim kursem, zbog lepljivih robnih cena. Prilagođavanje ravnoteži teče usporeno jer se ono daleko sporije postiže na robnom tržištu (preko uticaja agregatne tražnje na autput). Prilagođavanje na finansijskom tržištu podrazumevaju razvijeno finansijsko tržište što nije slučaj u Srbiji.
Sa stabilizovanjem inflacije, posebno poslednjih nekoliko (6) kvartala, kretanje nominalnog i realnog deviznog kursa bilo je gotovo istovetno (od Q4 2012. godine vrednosti indeksa realnog deviznog kursa su približno jednake).
Podaci na mesečnom nivou pokazuju mnogo veću varijabilnost deviznog kursa što sugeriše da su cene "lepljive" u kratkom roku. Dakle, reč je o kratkoročnoj rigidnosti cena naspram dugoročne fleksibilnosti cena. Ta rigidnost cena više je izražena kod razvijenih ekonomija sa umerenom inflacijom nego kod manje razvijenih ekonomija, kao što je Srbija. U kratkom roku cene zavise od ponude i potražnje, kao na primer kod poljoprivrednih proizvoda, međutim postoje i brojne cene koje su unete u dugoročne ugovore (zarade, trgovinski ugovori...). Niske zarade, slabiji inflatorni pritisci i visok procenat regulisanih cena u srpskoj privredi narušava pravu sliku, uz svakako obimne intervencije NBS na deviznom tržištu, kako bi ublažili prekomerne oscilacije kratkoročnog deviznog kursa (pritisak na cene, ali i na bilanse realnog i javnog sketora zbog neusklađenosti njihovih potraživanja i obaveza).
Unutar modela međunarodne makroekonomije postoji veoma čvrsta veza između nominalnog i realnog deviznog kursa, što govori da model uključuje "lepljive" cene u ekonomiji. Najbolji primer predstavjla sjajni Dornbušov model premašaja (Overshooting model) - oscilacije deviznih kurseva uslovljene su različitom brzinom prilagođavanja cena na finansijskom (brže) nego na robnom (sporije) tržištu. Uključivanjem u analizu forvard finansijskih tržišta, uz zadržavanje realnog pogleda na ponašanje cena na robnom tržištu održava se značaj kejnzovog stanovišta. Sa druge strane, postojanje "lepljivih" cena teško je pronaći kod neoklasičnih modela.

Napomena: promene u deviznom kursu (y0y), podaci NBS

Devizne rezerve Srbije

5. avgust 2014. godine

Obim deviznih rezervi je porastao za više od pet puta u periodu 2002-2013. godina, sa 2.168 na 11.189 miliona evra. Jedan od kriterijuma za merenje adekvatnosti deviznih rezervi je obim uvoza (u posmatranom periodu uvoz roba povećan je za 2,6 puta). Prema tom kriterijumu uzima se obim uvoza od 3 od 6 meseci kao potreban nivo deviznih rezervi u ekonomiji. NBS uzima donju granicu od tri meseca. Prema strožijem kriterijumu, dakle obimu uvoza od šest meseci, srpske devizne rezerve su od 2005. godine na zadovoljavajućem nivou.

Istovremeno, adekvatno visok nivo deviznih rezervi je preduslov za sticanje prava na pomoć MMF-a. U fazi nadgledanja, kroz kriterijume izvršenja, MMF kontinuirano kontroliše sprovođenje programa oporavka. U tu svrhu MMF koristi nivo deviznih rezervi ("pod") i obim odobrenih kredita domaćem sektoru ("plafon") kako bi se postigla opšta (unutrašnja i ekstrena) ravnoteža u ekonomiji i ravnoteža (ponude i tražnje) na tržištu novca. Prema kriterijumu izvršenja nivo deviznih rezervi i obim kredita odobrenih privredi su u projektovanim granicama i u dogovorenom programu, pa se ne zahtevaju korektivne mere NBS. Devizne rezerve su u junu 2014. godine bile na nivou od 10.125 miliona evra, dok je odobreno 95 miliona evra kredita domaćem sektoru.

Devizni kurs

8. jul 2014. godine

Početak tranzicionog perioda srpske ekonomije praćen je visokim nivoom precenjenosti nacionalne valute. U februaru 2014. godine taj nivo apresiranosti nacionalne valute, prema baznom decembru 2000, iznosio je gotovo 40%.

Po pravilu, apresiranost nacionalne valute prati, vezuje se za spoljnotrgovinski deficit. Najviša precenjenost dinara beležena je polovinom 2008. godine kada je ostvaren najviši deficit u razmeni sa inostranstvom (865 mil. evra), pre svega zbog visokog uvoza (1590 mi. evra).