➤

Dešavanja

21. jul 2020.

Konačan dogovor oko 750 milijardi evra sredstava pomoći COVID-19 unutar budžeta EU vrednog 1.82 biliona evra (+540 milijardi evra podrške). Iscrpni pregovori 5-to dnevnog sastanka čelnika EU doneli samo kozmetičke izmene, iako se govori o istorijskom danu. Planom su definisana bespovratna sredstva od 390 milijardi evra (umesto prvobitnih 500 milijardi evra) i krediti u vrednosti od 360 milijardi evra (umesto prvobitnih 250 milijardi evra), nakon kompromisa sa tzv. štedljivom petorkom – Holandijom, Austrijom, Finskom, Švedskom i Danskom. Čeka se zasedanje Evropskog parlamenta (kvalifikovana većina). Sredstva iz novog budžeta (2021-2027) biće dostupna državama članicama samo uz poštovanje: 1) klimatske ravnoteže, 2) vladavine zakona, i 3) jedinstvenog nastupa EU ekonomije protiv krize.

15. maj 2020. godine

Evropska komisija uvodi hitan paket mera SURE u cilju zaštite radnih mesta i radnika, ukupne vrednosti od 540 milijardi evra. Ovim potezom, pokušavaju se ublažiti rizici od nezaposlenosti u vanrednim situacijama (COVID-19). Sporazum je podržan od strane čelnika EU (aktiviranje sredstava od 1 juna – Savet će dodeljivati sredstva na predlog Komisije). Ostaje pitanje, da li ova politička mera ide u pravcu formiranja „fonda za povećanje produktivnosti rada“ ili će ponovo u prvi plan isplivati finansijski aspekti i gubici mereni samo u novcu? Prekid poslovanja brojnih kompanija tokom epidemije, uz nepovoljan period za radnike (ograničeno kretanje, zapostavljanje veština radnika, odsustvo (do)obuke, neaktivnost) ugroziće produktivnost rada, srednjoročno posmatrano. Profitabilnost poslodavaca dostići će nivo s početka godine samo sa rastom produktivnosti rada. Podsticaji za održavanje radnika u zdravoj fizičkoj i psihičkoj kondiciji je ključ bržeg oporavka. Ujedno radnici su krajni korisnici i kupci i čine stub potrošnje! Porast produktivnosti rada smanjiće jedinične troškove rada i povećati profitabilnost poslodavaca. Čak, i pored mera pojedinih država – veštačkog održavanja nivoa zaposlenosti i/ili ograničenog snižavanja zarada, a kojima se zapravo prolongiraju negativne posledice pandemije na poslovanje.

7. januar 2019. godine

Narodna banka Kine proširila kreditni potencijal poslovnih banaka. NBK je oborila stopu obaveznih rezervi s ciljem podsticanja rasta privrede. Namera je da se povećaju kreditni izvori za mala i srednja preduzeća, a smanje troškovi u realnom sektoru privrede. Ovim instrumentom monetarne politike omogućila je dodatnih 800 milijardi juana (preko 116 milijardi dolara) za kreditiranje privrede. Zapravo, NBK se opredelila za ciljno prilagođavanje umesto direktnog povećavanja likvidnosti.

19. decembar 2018

FED povećale kamatne stope i pored pritisaka predsednika Trampa. Da li su na sastanku FOMC prepoznali posledice dugogodišnjeg QE i prevelike likvidnosti, te spašavaju finansijsko tržište ili ekonomski stručnjaci ne haju za poruku predsednika koga brine usporavanje realnog sektora ekonomije? Četvrto povećanje kamatne stope u 2018. godini dovelo je referentnu kamatnu stopu na nivo od 2.5% (porast od 25 bp).

13. oktobar 2018. godine

Peking je prodao 3 milijarde dolarskih obveznica demonstrirajući sve snažniji uticaj Kine na međunarodnom tržištu obveznica, i to 5-godišnje obveznice u vrednosti od 1,5 milijardi dolara (3,25%), 10-godišnje u vrednosti od 10 milijardi dolara (sa 3,5%) I 30-godišnje u vrednosti od 500 miliona dolara (sa 4%). Kineske obveznice su za 30, 45 i 70 bazičnih poena iznad američkih državnih obveznica, respektivno.

13. septembar 2018. godine

ECB nagoveštava ali ne menja kamate. Kamatne stope i dalje na nepromenjenom nivou – osnovna 0,00%, na kredite 0,25%, na depozite -0,40%. Takav nivo će se, prema očekivanjima, nastaviti do sredine 2019. godine s ciljem da se održava inflacija na nivou oko 2%, u srednjem roku. Prema najavama ECB će nastaviti program kupovine aktive (APP) sa trenutnim mesečnim tempom od 30 milijardi evra, s tim da program do decembra 2018. godine podrazumeva dvostruko niže iznose kupovina (15 milijardi evra mesečno).

20. jun 2018. godine

Centralna banka Engleske drži referentnu kamatnu stopu na nivou 0,5%. Komitet za monetarnu politiku Centralne banke Engleske (MPC) nastavila je sa ciljanom stopom inflacije od 2% s ciljem da se održi rast ekonomije i zaposlenost. Komitet je jednoglasno glasao za kupovinu korporativnih obveznica iz rezervi centralne banke od 10 milijardi funti. Ideja je da se održi kupovina državnih obveznica UK.

21. mart 2018. godine

FED nastavile da podižu referentnu kamatnu stopu – 1.75%. Ekonomska aktivnost nastavila je da raste po umerenoj stopi (u srednjem roku), što jača tržište rada i podstiče kreiranje novih radna mesta. Ukupna inflacija, osim hrane i energije, ostala je ispod 2 procenta što je u granicama cilja. Komitet (FOMC) očekuje da će se ekonomski uslovi postepeno razvijati na način koji će garantovati postepeno povećanje referentne kamatne stope u budućnosti. Tih dana, na sednicama centralnih banaka Engleske i Novog Zelanda nije došlo do promene referentnih kamatnih stopa.

13. decembar 2017. godine

FED povećale referentnu kamatnu stopu po treći put u ovoj godini. Do rasta kamatne stope na 1,5% (za 0,25 procentnih poena) došlo je zbog iznad očekivanog poboljšanja na tržištu rada (novih 228.000 radnih mesta u novembru) usled jačanja privrede SAD. Monetarna politika nastavlja postepeno prilagođavanje kojim će podsticati i u budućnosti širenje ekonomske aktivnosti, osnažiti uslove na tržištu rada, a inflaciju privesti targetiranom nivou od 2% (u srednjem roku).

16. novembar 2017. godine

Konačno, tržišni potez kreatora ekonomskih vlasti u Srbiji!!! Danas je obelodanjeno da će se na finansijskom tržištu Srbije pojaviti štedne obveznice – novi finansijski instrument koji će omogućiti širokim narodnim masama (punoletni rezidenti) da štede s manjim rizikom i trenutno višim prinosom (zbog niskih bankarskih kamata na štednju). Minimalni ulozi su 2.000 dinara za dinarske štedne obveznice i 100 evra za devizne štedne obveznice, s tim da je ograničena kupovina po jednoj emisiji (5000 dinarskih i 500 deviznih). Dobra prilika da se građani okrenu državnim hartijama od vrednosti i sami pokrivaju deficit budžeta, što će s druge strane biti korisno i za ekonomiju jer će prinos od obveznica građani sigurno prelivati u potrošnju (što do sada nije bio slučaj kada su državnim papirima trgovale isključivo banke). Najavljeno je da će se prodaja vršiti preko Poštanske štedionice, kao i da će kupci biti oslobođeni svih naknada prilikom upisa, uplate, otvaranja vlasničkog računa finansijskih instrumenata, isplate kupona i glavnice po osnovu štednih obveznica. Pristupni period za kupovinu štednih obveznica počinje 20. novembra 2017. godine i traje do 11. decembra 2017. godine, dok se podela štednih obveznica vrši po načelu prioriteta – ko se prvi prijavi za kupovinu. Planirani datum emitovanja štednih obveznica je 27. decembar 2017. godine, po kuponskim stopama (dvogodišnje 4% na dinarske, 1% na evro; trogodišnje 4,5% na dinarske, 1,75% na evro; petogodišnje 5,25% na dinarske, 2,5% na evro; desetogodišnje od 6,25% na dinarske, 4% na evro). Postojaće mogućnost prevremene naplate obveznice (pre roka dospeća), ali uz određenu naknadu i tek nakon određenog broja meseci (ne u svakom trenutku). Za sada je izostala mogućnost trgovanja ovim obveznicama na sekundarnom tržištu.

11. novembar 2017. godine

TTP nastavlja misiju bez SAD. Na samitu APEC-a u Vijetnamu odlučeno da se nastavi sa formiranjem zajedničke vizije za unapređenje uloge APEC-a. Ideja je da APEC može promovisati uravnotežen, inkluzivan, održiv, inovativan i siguran rast i zaposlenost; stvoriti nove pokretače regionalne ekonomske integracije; jačanje kapaciteta i inovacija mikro, malih i srednjih preduzeća; i poboljšati bezbednost hrane i održivu poljoprivredu kao odgovor na klimatske promene. SAD se povukle i ostalo je 11 država članica (Australija, Brunei, Vijetnam, Kanada, Malezija, Meksiko, Novi Zeland, Peru, Singapur, Čile i Japan) koje rade na pronalaženju novih pokretača rasta, trgovine, investicija, povezivanja, koje iznalaze načine kako bi obezbedili ravnomernu distribuciju prednosti globalizacije i ekonomske integracije.

26. oktobar 2017. godine

ECB nije dala nikakve signale tržištima o smeru zaoštravanja monetarne politike. Kamatne stope i dalje na nepromenjenom nivou – osnovna 0,00%, na kredite 0,25%, na depozite -0,40%. ECB će nastaviti program kupovine aktive (APP) u nepromenjenom iznosu (60 milijardi evra mesečno) do kraja decembra 2017. godine, s tim da program do septembra 2018. godine podrazumeva dvostruko niže iznose kupovina (30 milijardi evra mesečno). A i nakon septembra ukoliko inflacija bude odstupala od ciljanog nivoa. To je nepovoljno uticalo na (gubitak vrednosti) EVRO. Eurosistem će nastaviti sa operacijama refinansiranja i reinvestiranja kako bi obezbedila veći nivo likvidnosti.

24. oktobar 2017. godine

Vlada Indije najavila plan za dokapitalizaciju banaka koje su pod kontrolom države. Planirani iznos je 32 milijarde dolara, i namenjen je državnim bankama koje drže više od 2/3 bankarskih sredstava. Banka će ovaj novac reinvestirati u akcije banaka. Ovaj iznos čini oko 1% BDP i neće narušiti budžet.

20. septembar 2017. godine

FED počinje da rasprodaje aktivu, koju je gomilala tokom kriznih godina. Plan je da se reinvestiranje obavlja postepeno. U bilansu je trenutno 4,5 biliona dolara, ali nije postavljena donja granica bilansa stanja. Da li će se monetarne vlasti odlučiti da zadrže veći bilans stanja ili ne ostaje da se vidi… činjenica je da veći bilans nije podsticaj za ekonomiju.

6. septembar 2017. godine

Zlatna decenija BRIKS – petorka radi na promovisanju ekonomskog oporavka kroz saradnju u oblastima trgovine i investicije, finansija, održivog razvoja, inovacije i industrijskog povezivanja. Na poslednjem skupu formulisali niz platformi u okviru mehanizma BRICS-a za pružanje opipljivih dostignuća u globalnoj ekonomiji. Vredno je pomena i to da u mehanizmima mogu učestovati i druge zemlje u razvoju kako bi stimulisali saradnju.

18. jul 2017. godine

AIIB dobila visok kreditni rejting od S&P.; Standard&Poors; rating je ocenio da Azijsko infrastrukturna investiciona banka (AIIB) značajno ojačava svoje operativne kapacitete, i pridržava se načela upravljanja rizicima. Dobila je veoma snažnu kapitalnu opremu od 80 suverenih zemalja na globalnom nivou (sa grantom od skoro 93 milijarde dolara) i ima značajan uticaj na podršku velikim projektima u oblasti infrastrukture u Aziji. Ocena ove rejting kuće je da će AIIB u naredne tri do pet godina uspostaviti evidenciju i značajno unaprediti svoje operativne uslove, podržavajući procenu o izuzetno snažnom poslovnom i finansijskom profilu.

12. jul 2017. godine

Centralna banka Kanade povećala referentnu kamatnu stopu, nakon skoro sedam godina (za 0,25 procentnih poena, na 0,75%). Prema navodima centralne banke, ovaj porast kamatne stope odgovara ekonomskom rastu iznad potencijalnog nivoa, te mogućnost apsorpcije viškova kapaciteta unutar privrede. Raste i globalna ekonomija, kao i region. Ipak, više stope mogu ugroziti oštar rast cena nekretnina i dugovanja domaćinstava.

6. jul 2017. godine

Potpisan JEEPA – Sporazum o ekonomskom partnerstvu između Japana i EU. Cilj ovog sporazuma je da se uklone protekcionističke mere (u narednih 10 godina) i globalna pravila trgovine prilagode visokim standardima. Pregovori su započeti još 2013. godine, ali su aktuelizovani tek sa Trampovim povlačenjem iz trgovinskog sporazuma Amerike sa Evropom (TTP) i insistiranju na novim okvirima unutar NAFTA. Evropske kompanije, koje izvoze na japansko tržište (plaćaju preko 1 mijarde evra izvoznih dažbina godišnje) suočavaju se sa protekcionističkim merama (trgovinskim barijerama), što im otežava konkurentsku poziciju. Visoka je prosečna carina na poljoprivredne proizvode (21%). Sporazumom bi se smanjile tarife na govedinu, svinjetinu i vino (čime bi eliminisali 85% tarifa za proizvode izvezene u Japan), kao i na tekstil i obuću (sa 30% na 21 %, a potom na 0% u narednih 10 godina).

14. jun 2017. godine

Treći put za šest meseci FED su povećale referentnu kamatnu stopu (sa 1% na 1,25%), iako je inflacija već pet godina ispod ciljanog nivoa. Prema očekivanjima FOMC-a, postepeno se prilagođava monetarna politika, ekonomska aktivnost će se proširivati umerenim tempom, a uslovi tržišta rada dodatno će ojačati. Rast produktivnosti nedovoljan i cikličan – zavisi da li ekonomija raste ili opada. Potrošnja domaćinstva je u posljednjih nekoliko meseci porasla, a fiksna ulaganja u poslovanje nastavila su da se šire. Očekuje se da će inflacija na dvanaestomesečnom nivou ostati nešto ispod 2% u bliskoj budućnosti, ali da se stabilizuje oko ciljanih 2% u srednjoročnom periodu.

19. april 2017. godine

MMF je objavio vest o pretnji za globalnu finansijsku stabilnost sa (Trampovom) poreskom reformom u SAD (predlaže snižavaje poreza i ublažavanje finansijskih propisa). Predviđanja idu u pravcu da viškove prihoda kompanije ne bi reinvestirale, i time podsticale rast ekonomije, već bi ih plasirali u kupovinu finansijske aktive, repatrijaciju dobiti ili isplatu dividendi. Pod takvim okolnostima brže bi rasle kamatne stope i inflacija, došlo bi do pada potrošnje i usporavanja rasta američke ekonomije, koja je pokazala oporavak u poslednjih šest meseci. To bi dalje, prema izveštaju MMF-a uticalo na rast globalne premije na rizik sa negativnim posledicama po finasnijsku stabilnost u svetu, i dalje novu globalnu krizu.

15. mart 2017. godine

FED povećale referentnu kamatnu stopu za dodatnih 25 procentnih poena (na 1%) – porast drugi kvartal zaredom. Prema najavama i predviđanjima, rast ekonomije je umeren ali nastavljen, dok inflacija raste ka ciljanih 2%. Ovakav trend nameće postepeno povećavanje kamatne stope do kraja godine, čak u još dva navrata. Ipak, tržište rada nije na očekivanom nivou – solidno do radnih mesta, ali je stopa nezaposlenosti malo promenjena u poslednjim mesecima. Akcije su u padu, porastao je prinos na 10-godišnje trezorske zapise, dok dolar blago jača.

9. mart 2017. godine

Ništa novo u ECB! Kamatne stope ostale na nepromenjenom nivou – osnovna 0,00%, na kredite 0,25%, na depozite -0,40%. Iako je pritisak deflacije ublažio, rast je nedovoljno snažan ali su poboljšani uslovi zapošljavanja. Hitnost u preduzimanju monetarnih poteza je utihnula. Čeka se očito trenutak kada će kamatna stopa, sama od sebe, početi da raste.

14. decembar 2016. godine

FED povećali kamatnu stopu na 0,75% (za 0,25 procentnih poena), što je tek prvo povećanje u ovoj godini i drugo povećanje u poslednjih deset godina, uz izražena očekivanja da će u 2017. godini biti tri povećanja. Na ovakvu odluku, kako se navodi se u saopštenju, oticali su performanse ekonomije – povećanje broja novih radnih mesta, smanjenje nezaposlenosti i trend rasta cena (prema targetiranih 2%), porast potrošnje domaćinstva, blagi rast zarada. Svi su izgledi da će kamatna stopa još duži period vremena ostati na niskom nivou, jer su ekonomski izgledi neizvesni. Monetarne vlasti će nastaviti sa labavom monetarnom politikom do normalizacije kamatnih stopa.

08. decembar 2016. godine

Ni na poslednjem sastanku u 2016. godine ECB nije povisila kamatne stope – osnovna 0,00%, na kredite 0,25%, na depozite -0,40%. Odlučeno je da se nastavi sa Programom kupovine aktive (APP) i posle marta sve do kraja 2017. godine, a i kasnije u slučaju potrebe, ali sa 60 milijardi evra mesečno (umesto 80 milijardi evra). Sve zbog i dalje usporenog rasta, a sa željom da ostvare ciljanu inflaciju (2% u srednjem roku).

30. novembar 2016. godine

Zemlje OPEC-a su dogovorile smanjenje proizvodnje nafte, prvi put posle osam godina, što će uticati na rast tržišne cene. Rast cena nafte pogodiće brzorastuće ekonomije, uvoznice nafte, a uz jačanje američkog dolara i zemlje sa visokim teretom spoljnog duga. Ili se to otvara prostor za snažniju proizvodnju nafte iz uljanih škriljaca u SAD? Ostaje da se vidi...

15-17. april 2016. godine

Zajednička konferencija MMF I Svetske banke. Ovaj skup okuplja guvernere centralnih banaka, ministre finansija i razvoja, rukovodioce iz privatnog sektora i akademike koji će ponovo razgovarati, i potražiti rešenje, o ključnim pitanjima od globalnog značaja, svetskom ekonomskom autputu, iskorenjavanju siromaštva, ekonomskom razvoju i efikasnijoj pomoći.

10. mart 2016. godine

ECB je oborila osnovnu kamatnu stopu na 0%, sa dosadašnjih 0,05%. Istovremeno, smanjena je kamatna stopa na depozite za 10 baznih poena, na nivo -0,4%.

10. mart 2016. godine

Prvu seriju operacija ciljanog dugoročnog refinansiranja (TLTRO) ECB je počela da sprovodi septembra 2014. godine i kroz 5 tranši upumpala 400 milijardi evra (radi poboljšanja finansijske stabilnosti banaka i jačanja kreditiranja privrede). U toku jedne godine u korporativnom sektoru je završilo svega 4 milijarde evra (1%). Ipak, ta serija je ostala u senci QE (mart 2015). Da li će i nova serija TLTRO II (jun 2016) ostati u senci najnovih QE (veće mesečne kupovine aktive za 20 milijardi evra mesečno) ili će kreirati željeno stimulativno kreditiranje prvirede?

29. januar 2016. godine

Centralna banka Japana u realizaciji QEE (Quantitative and Qualitative Easing) snizila je kamatnu stopu (-0,1%) – slično Švajcarskoj CB. To je dodatno (pošto je FED povećao referentnu kamatnu stopu) uticalo na slabljenje jena. Ideja BOJ je da sa negativnom kamatnom stopom (bankama naplaćuje čuvanje viška rezervi) podstakne ubrizgavanje više novca u ekonomiju [(1) poboljšanje ekonomskih izgleda, (2) ublažavanje rizika, (3) smanjivanje bežanja u sigurnu imovinu, pa i Au]. Najavljeno dalje snižavanje po potrebi, kako bi ostvarili željeni nivo inflacije (2%).

27. januar 2016. godine

Koliko su ekonomski pokazatelji SAD bili opravdani u decembru mesecu 2015. godine, i koliko su trenutno ubedljivi, da se može očekivati prvi (martovski sastanak FED-a) od nova četiri povećanja kamatnih stopa? Ostaje da se vidi da li su potezi FED-a ohrabrujući za javnost ili koliko je izvesno da će se tržišta prilagoditi?

14. januar 2015. godine

Program direktnih monetarnih transakcija spada u red nekonvencionalnih montarnih mera i predstavlja korak bliže ka kvantitativnim olakšicama monetarne politike ECB. Istovremeno, u skladu je sa važećim Ugovorom o Funkcionisanju EU.

7. januar 2015. godine

Evrozona zapala u deflaciju posle (VI-X) 2009. godine. Današnja deflacija uzrokovana niskom tražnjom (usled uporne politike štednje), sve većim dugom, izostajanjem rasta ekonomija i padom cena nafte (a time i padom cena ostalih proizvoda), ali i neizostavnim padom očekivanog nivoa cena.

6. decembar 2014. godine

Pad cena nafte posledica je usporavanja svetske ekonomije i iznad očekivanog obima proizvodnje zemalja OPEC, uz rastuću eksploataciju uljanih škriljaca. Dobitnici – veliki uvoznici nafte (Kina, Indija, Turska i Japan), gubitnici – izvoznici nafte (Venecuela, Nigerija, Rusija).

27.novembar 2014. godine

Nigerija – nacionalna valuta gubi na vrednosti, sa padom cena nafte manji priliv dolara, a CB pregleda kamatnu stopu.

21.novembar 2014. godine

ECB – ECB će povećavati stimulacije (proširivanje programa kupovine imovine) ukoliko inflacija nastavi da opada – započinje sa kupovinom holandskih hipotekarnih obveznica. Odgovor sa berze – skok berzanskih indeksa.

21.novembar 2014. godine

Kina smanjila referentnu kamatnu stopu prvi put posle jula 2012. godine u želji da ojača ekonomiju.