U ovom radu posvetićemo pažnju evoluciji problema nezaposlenosti u Evrozoni. Cilj nam je da sagledamo gde su koreni problema nezaposlenosti i da iznađemo razloge, sada već hroničnog problema nezaposlenosti. Pokazaćemo koji su osnovni činioci koji produžavaju agoniju nezaposlenosti i da li ima izgleda da u bliskoj budućnosti problem nezaposlenosti bude prošlost za Evrozonu. U analizi zemalja Evrozone pratićemo osnovne makroekonomske pokazatelje ravnoteže u jednoj privredi – BDP, inflaciju i nezaposlenost. Sagledaćemo da li je i monetarna strategija inflatornog targetiranja doprinela problemu nezaposlenosti, kroz smanjenje potencijalnog autputa, ali i potvrditi da u uslovima globalne krize postoje neka odstupanja od teorijskih koncepata osnovnih makroekonomskih relacija – Okunovog zakona i Filipsove krive. U borbi protiv problema nezaposlenosti na tržištu rada koristićemo konvencijalne politike – monetarnu i fiskalnu, ali i specifične politike – politiku dohotka i institucionalnu politiku. Konačno, pokazaćemo da je/bi jedino Nemačka, sa „malom“ žrtvom, mogla da spase realni sektor, kako perifernih mediteranskih zemalja, tako i cele Evrozone.
Agonija nezaposlenosti u Evrozoni