Zanimanja u Srbiji! (Occupations in Serbia!)

10. decembar 2014. godine

Struktura zaposlenosti u Srbiji uopšte ne odgovara potrebama i strukturi privrede. U tesnoj vezi sa privrednim karakteristikama, postavljenim ciljevima i sistemom obrazovanja jasan je pokazatelj stepena razvijenosti ekonomije.

Kroz prikazanu strukturu zaposlenih lica mogu se uočiti uzroci visoke nezaposlenosti u našoj privredi. Naime, postojeće kvalifikacije zaposlenih radnika i njihove veštine, pa i nezaposlenih na tržištu rada, ne odgovaraju potrebama privrede. Najveći problem za privredu predstavlja smanjenje učešća u zanimanjima inženjera (IT sektor), poljoprivrednika i zanatlija (malih preduzetnika). Sa druge strane, zabrinjava rast učešća administrativnih radnika i blagi rast u sektoru usluga (a koji ne odgovara rastućem učešću tercijarnog sektora). Deo usluga se danas vezuje i za poljoprivredu, te otuda mala odstupanja. U posmatranom periodu dvostruko je povećano (iako nisko) učešće vojnih zanimanja u uslovima niskih budžetskih izdvajanja za relativno mali vojni kontigent.
Privredne karatkeristike, postaljveni razvojni ciljevi i obrazovna struktura ključni su za formiranje kritične mase radne snage koja će da omogući privredni rast.
Zaposlenost po zanimanjima je pokazatelj sa širokom primenom. Postoji veliko interesovanje za ovaj indikator i moguće ga je koristiti: 1) u analizi razlika u distribuciji zarada i primanja u vremenu i između grupa – npr. muškaraca i žena, 2) u analizi balansa ponude i tražnje na različitim tržištima rada, 3) kao osnovu za formulaciju i implementaciju ekonomskih i socijalnih politika, 4) za planiranje edukacije radne snage i treninga zanatskih (stručnih) kadrova, 5) za planiranje i donošenje odluka u vezi kadrovske politike i 6) za praćenje uslova rada.

Izvor: Anketa o radnoj snazi

Struktura zaposlenosti po sektorima privrede (The structure of employment by sectors of the economy)

6. decembar 2014. godine

Strukturna kretanja zaposlenih po sektorima u Srbiji odgovaraju strukturi i karakteristikama privrede, ali su daleko od strukture zaposlenosti po sektorima unutar EU. Međunarodni trendovi se prate ali sa velikom vremenskom docnjom.

Podaci pokazuju da je u periodu 2008-2013. godina jedino udeo tercijarnog sektora beležio rast zaposlenosti i to sa 48,7% na 52,9%. Kako je udeo sekundarnog sektora ostao nepromenjen (na 25%), rast tercijarnog sektora rezultat je smanjenog udela primarnog sektora (sa 26,3% na 22,2%).
U poređenju sa EU (78%, 17%, 5%) Srbija značajno odstupa, ali je približna strukturi zaposlenosti po sektorima kod zemalja u okruženju.
Zaposlenost po sektoru je pokazatelj zaposlenost kroz tri sektora privrede – poljoprivredu, industriju i usluge – i važan faktor u analizi produktivnosti rada. Pokazuje rast zaposlenosti i ističe razlike između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Postojeće velike razlike u zastupljenosti sektora i unutar EU odličan su izgovor za migrante iz zemalja periferije.

Napomena: Izračunava se kao procenat u odnosu na ukupnu zaposlenost.

Izvor: Anketa o radnoj snazi

Status zaposlenih u Srbiji (Status in employment for Serbia)

20. novembar 2014. godine

Status zaposlenih u Srbiji je veoma nepovoljan. Smanjenje ukupne zaposlenosti povezano je sa padom učešća kategorije zaposlenih radnika.

Podaci pokazuju da je učešće zaposlenih prema statusu, u posmatranom periodu, najnepovoljnije u kategoriji zaposleni radnici, dok je u preostale dve kategorije manje-više nepromenjeno. Ukupna zaposlenost smanjena za 21% u 2013. godini, u poređenju sa 2004. godinom, a posmatrano po statusu zaposlenih beleženo je smanjenje samozaposlenih za 13%, zaposlenih radnika za 24% i pomažućih članova domaćinstva za 13%.
Kategorija zaposlenih radnika prati stopu zaposlenosti (negativan trend). Kategorija samozaposleni odražava podsticaje privrede privatnoj inicijativi i podršku malim i srednjim preduzećima, koja je izražena u Srbiji poslednjih godina. Uzgred, visoko učešće samozaposlenih u privredi može biti rezultat razvoja sektora usluga, ali i sektora poljoprivrede. To je doprinelo da, u poređenju sa drugim zemljama u okruženju, a i zemljama EU, Srbija ima veći procenat samozaposlenih. U ovoj kategoriji, veća je zastupljenost muškaraca nego žena. Pozitivno je i to što raste broj zaposlenih u privatnom sektoru (preko polovine svih zaposlenih). Kategorija pomažući članovi domaćinstva imaju gotovo nepromenjen udeo u ukupno zaposlenima.
Status zaposlenosti je pokazatelj dinamike tržišta rada i nivoa razvijenosti zemalja. Prema podacima, očigledno je da Srbija ne može da se pohvali sa dinamikom tržišta radne snage, kao ni stepenom razvijenosti ekonomije.

Napomena: Izračunava se kao odnos svake ove kategorije prema ukupnoj zaposlenosti.

Izvor: Anketa o radnoj snazi

Stopa zaposlenosti u Srbiji (Employment Rate in Serbia)

18. novembar 2014. godine

Iako je osnovni cilj svake ekonomije puna zaposlenost, u srpskoj ekonomiji kao da je taj cilj zapostavljen. Umesto rasta zaposlenosti, poslednjih desetak godina u Srbiji stopa zaposlenosti ima negativan trend.

Podaci iz Akete o radnoj snazi pokazuju da se stopa zaposlenosti smanjuje u periodu 2000-2013. godina. Drugim rečima, 2000. godine polovina ukupnog stanovništva je bila zaposlena, dok je to u 2013. godini bilo svega 37,7%. Prvi udari tranzicije pokazali su svoje lice sa isticanjem prvih socijalnih programa privatizovanih preduzeća od 2004. godine. Dodatan pad stope zaposlenosti zabeležen je sa svetskom ekonomskom krizom koja je Srbiju pogodila 2009. godine.
U posmatranom periodu, stopa zaposlenosti je smanjena za 12,4 procentna poena, i to kod miškaraca za 13,9 procentnih poena, a žena za 11 procentnih poena.
Indikator stope zaposlenosti je pokazatelj sposobnosti ekonomije da obezbedi zapošljavanje u ekonomiji, a za mnoge zemlje (zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje) daje jasniju sliku nego stopa nezaposlenosti. Zapravo, ova stopa pokazuje nesposobnost kreatora ekonomske politike u Srbiji da uposli jedan faktor proizvodnje - rad. Rad je postao važan faktor proizvodnje kada je izašao iz okvira fizičkog kapitala i prerastao u ljudski kapital. Napredne ekonomije pokazuju veliki stepen učešća rada u tehnološki intenzivnoj proizvodnji.

Napomena: Izračunava se kao odnos zaposlenog stanovništva i ukupnog stanovništva radnog uzrasta (15+ godina), a izražava se u procentima (%).

Izvor: Anketa o radnoj snazi

Stopa aktivnosti radne snage u Srbiji (Labour force Participation in Serbia)

13. oktobar 2014. godine

Nepovoljna demografska kretanja u Srbiji poslednjih 20-ak godina odrazila su se i na pomeranje aktivnog u neaktivno stanovništvo. Smanjenje broja aktivnih stanovnika (za 10 procentnih poena) posledica je smanjenja broja zaposlenih (za 25%) u posmatranom periodu.

Podaci pokazuju da je u periodu 2000-2013. godina smanjena stopa aktivnosti što je posledica smanjenja broja zaposlenih i povećanja broja neaktivnih. Nepovoljan trend je prekinut u 2013. godini, ali je taj procenat i dalje veoma nizak (manje od 50% je aktivnih). Niska stopa aktivnosti je rezultat niske aktivnosti mladih (15-24), starih (55-64) i žena.
Stopa aktivnosti ili stopa participacije radne snage pokazuje stepen aktivnosti radne snage na tržištu rada. To znači da je dostupno svega 50% starijih od 15 godina koja bi mogli da se uključe u proizvodnju roba i usluga - nepovoljan pokazatelj sa aspekta stranog investitora. Posmatrano prema polu, imamo više aktivnih muškaraca nego žena.
U poređenju sa zemljama iz okruženja, Srbija u 2012. godini ima procenat aktivnog stanovništva 46,7% i veći nego u Moldaviji (40,7%), Bosni i Hercegovini (44%) i Hrvatskoj (45,3%), dok je u ostalim zemljama taj procenat preko 50% - Crna Gora 50%; Turska 50%, Bugarska 53,1%; Rumunija 54,9%; Makedonija 55,2%; Mađarska 56,9%; Slovenija 57,5%; Gruzija 66,9%. U poređenju sa EU-28, gde je stopa aktivnosti preko 70%, ove zemlje imaju ispodprosečnu aktivnost radne snage.

Napomena: Izračunava se kao odnos aktivnog stanovništva i ukupnog stanovništva radnog uzrasta (15+ godina), a izražava se u procentima (%).

Napomena: Aktivni se ne vode zaposleni koji (1) rade samo nekoliko sati, (2) koji su na neplaćenom odsusutvu i (3) rade u kućnoj realizaciji.

Izvor: Anketa o radnoj snazi

Nezaposlenost i siromaštvo

28. jul 2014. godine

Problem nezaposlenosti tokom 2000-ih prerasta u strukturnu nezaposlenost. Brza privatizacija i traljavi (trogodišnji i petogodišnji) socijalni programi doprineli su gašenju velikog broja radnih mesta. Visoke stope rasta BDP-a u prvoj polovini 2000-ih godina praćene su kontinuiranim rastom stopa nezaposlenosti. Suprotno konvencijalnim politikama!

Do krizne 2009. godine blago se smanjuje nezaposlenosti, ali tada sa drastičnim padom BDP-a značajno raste nezaposlenost. Na tržištu rada smanjuje se pregovaračka moć radnika i bez podrške države, uz pad realnih zarada, povećava se stopa rizika od siromaštva. Niske stope privrednog rasta i negativna 2012. godina uvele su srpsku prviredu u problem pada potencijalnog autputa, što je dodatno produbilo problem nezaposlenosti i siromaštva.