➤

Fiskalna politika

Fiskalna politika je deo ekonomske politike i od ostalih oblasti se razlikuje po svojim instrumentima. Ona predstavlja politiku javnih prihoda i rashoda. Primarna funkcija fiskalnog sistema je da obezbedi javne prihode za finansiranje javnih rashoda.

Akcizna politika - duvan (The Excise Tax Policy - Tobacco)

2. oktobar 2018. godine

Rast poreskih prihoda od akciznih proizvoda delom je rezultat većih akciza, delom bolje naplate, delom većom kontrolom prometa, delom novog obuhvata pravnom regulativom.

Primarni cilj uvođenja ove vrste poreza na državnu tradicionalno je povećanje budžetskih prihoda, a u novije vreme smanjenje nelegalnih tokova cigareta. Tokom procesa usklađivanja sa propisima EU, nakon 2000-ih godina, uvedeni su nove zakoni i usvojene direktive EU o akcizama za duvanske proizvode. Izmenom Zakona o akcizama u Republici Srbiji uspostavljena je nova akcizna politika za period od 2017. do 2020. godine, u okviru koje je planirano povećanje dinarskih iznosa akciza u narednim periodima i to:

  1. za period 01.01-30.06.2017. u iznosu od 64,00 dinara po paklici cigareta;
  2. za period 01.07-31.12.2017. u iznosu od 65,50 dinara po paklici cigareta;
  3. za period 01.01-30.06.2018. u iznosu od 67,00 dinara po paklici cigareta;
  4. za period 01.07-31.12.2018. u iznosu od 68,50 dinara po paklici cigareta;
  5. za period 01.01-30.06.2019. U iznosu od 70,00 dinara po paklici cigareta;
  6. za period 01.07-31.12.2019. u iznosu od 71,50 dinara po paklici cigareta;
  7. za period 01.01-30.06.2020. u iznosu od 73,00 dinara po paklici cigareta;
  8. za period od 01.07.2020. u iznosu od 74,50 dinara po paklici cigareta.
U periodu januar-jun 2018. godine, ukupna naplata svih akciza povećana je za 9,1 milijardi dinara u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno realno za 5,2%. Ovo povećanje je uglavnom posledica povećanja naplate akciza za duvanske proizvode, gde je zabilježen rast naplate od 4,8 milijardi dinara, odnosno realno za 8,8% u odnosu na isti period 2017.
Politika akciza u Srbiji uticala je na značajan rast prihoda. U periodu 2005-2017, akcize su udvostručile svoj udeo u porezima, ukupnim i javnim prihodima. Glavni razlozi takvog visokog doprinosa budžetu nisu samo povećanje iznosa ovih poreza, već i povećanje potrošnje proizvoda koji se odnose na akciznu politiku, veću kontrolu nad sakupljanjem i uvođenjem u pravne tokove trgovine ovim proizvodima. U 2005. godini akcize su činile manje od 15% poreskih prihoda, kako bi u poslednjih nekoliko godina ostvarili udeo veći od 30% poreskih prihoda. Porezi na duvan čine jednu trećinu prihoda od akciza, dok je u periodu 2013-2016. godine ovo učešće iznosilo preko 40% ukupnih prihoda od akciza.

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije

Struktura poreskih prihoda budžeta

2. novembar 2014. godine

U periodu 2008-2013. godina preko 50% ukupnih poreskih prihoda budžeta predstavljali su prihodi od PDV-a. Porez na dohodak građana je smanjio učešće u ukupnim poreskim prihodima budžeta za dva puta, što je pokušaj rasterećenja poslodavaca zbog zapošljavanja. Carine imaju isti silazni trend i njihovo učešće u ukupnim poreskim prihodima je smanjeno dva i po puta. Proces liberalizacije je tome najviše doprineo, kao i prelazni sporazum sa EU, ali i pad uvoza. Akcize beleže kontinuirano povećanje učešća u ukupnim poreskim prihodima, i to za 10 procentnih poena u posmatranom periodu. S početka posmatranog perioda učešće poreza na dobit preduzeća u ukupnim poreskim prihodima je smanjivano, ali je zabeležen značajan rast tokom 2012. i 2013. godine. U 2013. godini prihodi od PDV-a i carina činili su čak 81% ukupnih poreskih prihoda budžeta.

U prvom kvartalu 2014. godine, u odnosu na prvi kvartal prethodne godine, u budžetu je zabeležen nominalni (5,3%) i realni (2,6%) rast prihoda, i to zahvaljujući realnom rastu prihoda od PDV-a od 4,4%. Sve ostale komponente poreskog prihoda beležile su negativan realni rast (realni pad prihoda). Ovakva kretanja na prihodnoj strani budžeta (fiskalna konsolidacija koja odstupa od planirane) uticala je da fiskalni deficit budžeta, za prvi kavartal 2013. godine, bude 72 milijarde dinara. U narednom kvartalu očekuje se dalje produbljivanje deficita budžeta, kao posledice manje naplate prihoda i većih rashoda, zbog velikih poplava.

Fiskalni deficit i primarni budžet

2. jul 2014. godine

Rashodi kamata su dramatično porasli u periodu 2005-2013. godina, i to za više od 5 puta. Taj rast je kontinuiran od 2009. godine i podaci pokazuju da u 2013. godini rashodi kamata čine 52,2% ukupnog fiskalnog deficita. Ovako visoki rashodi kamata ukazuju na veliko opterećenje za fiskalni deficit u budućnosti, jer svaka promena kamatnih stopa u budućnosti, njen rast, može uticati na rast fiskalnog deficita i produbljivanje javnog duga.

Uzroci visokog rasta rashoda od kamata leže u visokim kamatama po osnovu šestomesečnih evroobveznica (iz 2012. i 2013. godine) i nivou javnog duga države.
U prvom kvartalu 2014. godine rashodi kamata iznosili su preko 35 milijardi dinara i veći su u odnosu na isti period prethodne godine za 87,75%. Istovremeno, rashodi kamate čine čak 54,8% ukupnog fiskalnog deficita.

Poreski prihodi iz konsolidovanog budžeta

1. jul 2014. godine

U posmatranom periodu 2005-2013. godina ukupni javni prihodi povećani su dva puta. Oko 30% ukupnih javnih prihoda iz konsolidovanog bilansa države čine prihodi po osnovu PDV-a. Isto učešće imaju doprinosi. Najveći rast učešća u prihodima konsolidovanog budžeta beleže prihodi od dobiti preduzeća (šest puta veći). Jedino carine, i blago porezi na dohodak građana, beleže smanjenje svog učešća u posmatranom periodu.

U okviru konsolidovanog budžeta republike u prvom kvartalu 2014. godine, u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, javni prihodi su zabeležili nominalni rast (1,9%), ali i realan pad (0,8%). Istovetno je sa tekućim prihodima (nominalan rast od 2,3%, realni rast od 0,4%). Uvođenje solidarnog poreza uticalo je na to da se u prvom kvartalu 2014. godine poveća udeo neporeskih prihoda (nominlano za 8,3% a realno za 5,4%). Sa druge strane, poreski prihodi su beležili realan pad od 1%, i to zbog dramatičnog pada poreza na dohodak građana (od 17,8%) i poreza na dobit (od 18%). Realan rast poreza je zabeležen kod poreza na PDV, ostalih poreza i doprinosa.
Podaci za prvi kvartal tekuće godine pokazuju da realizaicija naplate javnih prihoda odstupa od planirane, i to iz nekoliko razloga:

  1. pogrešna procena BDP-a,
  2. nizak nivo cena,
  3. slabljenje vrednosti dinara,
  4. evazija poreza.
U narednom periodu konsolidovani fiskalni deficit biće dodatno produbljen zbog posledica poplava, i to: (1) pada prihoda - manja naplate poreza, otpis poreskih dugovanja pojedinim lokalnim samoupravama, pada dodate vrednosti u pojedinim mestima; i (2) rasta rashoda - direktno finansiranje.