Preduzetništvo: Srbija naspram Sveta (Entrepreneurship: Serbia Vs World)

19. januar 2018. godine

Preduzetništvo je u fokusu srpske ekonomije poslednjih par godina ali rezultati na svetskim rang listama ne idu nam u prilog. Dok je Srbija po GEI indeksu 74 u svetu, od 137 ekonomija, odnosno 34 u Evropi od 38 ekonomija, prema izvorima Svetskog ekonomskog foruma Srbija je rangirana po indeksu preduzetništva na 58 mestu od 80 ekonomija.

Sa aspekta svetske ekonomije prema brojnim rang listama ekonomija preduzetništo u Srbiji značajno zaostaje za razvijenim ekonomijama. Dok je u Srbiji glavni fokus poslednjih godina na rešavanju gorućeg problema nezaposlenosti, dotle se budućnost preduzetništva u razvijenim ekonomijama posmatra s kontekta naprednih tehnologija, upravljanja inovacijama, prenošenju znanja i novim poslovnim modelima (otvorenost, kanali ponude i trasnport, IV industrijska revolucija).
Na GEI* listi 137 ekonomija u kojima se meri kvalitet i nivo preduzetništva, Srbija zauzima 74 pozicijiu u svetu, s indeksom od svega 26,4%. Posebno se ističu veštine koje poseduju pojedinici za započinjanje biznisa posebno u tercijarnom sektoru, dok je manjkavost u spremnosti za prihvatanje rizika pojedinaca kod započinjanja biznisa. Posmatrano na evropskom kontinentu, Srbija je na nepopularnom 34 mestu, od 38 ekonomija. Iza Srbije su Rusija, Albanija, Moldavija i Bosna i Hercegovina, redom posmatrane. Od zemalja iz okruženja Slovenija dominira sa indeksom od 54% na 25 poziciji u svetu, dok su ostale ekonomije za par procentnih poena po indeksu iznad Srbije (Rumunija 38%, Mađarska, 36%, Hrvatska 34%, Crna Gora 31%, Makedonija 29% i Bugarska 28%).
Na polju preduzetništva napredak u odnosu na prethodnu godinu ostvarili su Azisko-pacifički region (ljudski kapital, inovacije, visok rast; i dominacijom Australije), odmah iza je Evropa (veštine, tehnologija, inovacije, otvorenost; i dominacijom Švajcarske), Bliski istok i severna Afrika (ljudski kapital, inovacije, poslovne mreže, rast; i dominacijom Izraela), zatim Severna Amerika (ljudski kapital, podrška novim preduzećima, inovacije, otvorenost, percepcije poslovnih prilika; i dominacijom SAD), Centralna i južna Amerika (inovacije, poslovne mreže, veštine; i dominacijom Čilea) i Subsaharska Afrika (podrška, veštine, inovacije; i dominacijom Bocvane).
Prema izvorima SEF** preduzetništvo u Srbiji nije bazirano na ključim elementima preduzetničkog sistema. Jedino čime Srbija raspolaže, po pitanju preduzetništva jesu obrazovana populacija, veštine radnika i otvorenost prema svetu. Stoga, indeks preduzetništva je na rangu od svega 0.4 (od mogućih 10) i Srbija je po ovom podindeksu 58 od 80 ekonomija.
Ograničenja za unapređenje preduzetništva u Srbiji nalazimo u nedovoljnom rastu privredne aktivnosti, nepovoljnom asortimanu proizvoda iz izvoza (po tehnološkoj intenzivnosti posmatrano), niskom nivou investicija (fiksne investicije svega 18% BDP-a), nedovoljnim izdvajanjima za nauku (manje od 5% BDP-a), odsustvom adekvatne regulative po pitanju intelektualne svojine (inovacije, patenti) i odlivom visoko-obrazovnog kadra. Značaj preduzetništva je veoma veliki i potreban je ozbiljan straterški pristup. Preduzetništvo predstavlja glavni pokretač ekonomije i privrednog rasta, i kao takvog odlikuju ga efikasnost, mobilnost radne snage, kreiranje novih radnih mesta, inovacije, transfer znanja i tehnologije, porast dohotka, promovisanje dodate vrednosti, slabljenje monopola. Unapređenje preduzetništva u jednoj ekonomiji podrazumeva dugoročan proces unapređenja sistema preduzetništva, koga čini ne samo poslovanje, već i okruženje, infrastruktura, radna snaga (obrazovannje, veštine), otvorenost i povezanost, poslovna praksa, pristup kapitalu i regulativa.

Izvor: GEI 2018

Napomena: * GEI - Globalni indeks preduzetništva američkog Instituta za globalno preduzetništvo i razvoj; ** Svetski ekonomski forum koristi indeks Wharton univerziteta i istraživačke kompanije Y&R;, na uzorku 80 ekonomija koje čine 95% svetskog BDP-a.

Zdravstvena zaštita u Republici Srbiji

23. jul 2015. godine

Prema podacima SZO o izdvajanjima za zdravstvenu zaštitu kao procenata BDP-a, Republika Srbija je iznad proseka Evropske unije. Međutim, u poređenju sa drugim evropskim zemljama, Srbija izdvaja u apsolutnom iznosu MALA sredstva za zdravstvenu zaštitu, što je posledica relativno NISKOG nivoa BDP-a Srbije.

Naš sistem finansiranja zdravstvene zaštite je godinama neefikasan. I pored visokog izdvajanja za zdravstvenu zaštitu iz BDP-a, sistem ne uspeva da obezbedi stepen zdravstvene zaštite koji odgovara tako visokom učešću u BDP-u. Činjenica je da stepen razvijenosti zemlje određuje karakter i kvalitet zdravstvene zaštite svake zemlje, ali efikasnost sistema je nešto sasvim drugo. Stoga, važno je pitanje kako sa raspoloživim, a oskudnim, resursima i kapacitetima postići što viši, očekivani, stepen zdravstvene zaštite.
Svaki vid finansiranja, pa i zdravlja, prate asimetrične informacije, i to dominantno moralni hazard. U Srbiji osiguranici uplaćuju sredstva u JEDAN JEDINI republički fond bez mogućnosti nametanja ikakve discipline fondu. Otuda su menadžeri spremniji da se upuste u rizične poduhvate. Razvojem privrede bićemo u prilici da koristimo i dodatne izvore finansiranja, za to su potrebni sposobni menadžeri i adekvatna ogranizcija i upravljanje sistemom. Pri tome, nužno je dostići odgovarajući stepen autonomije menadžmenta u zdravstvu kako bi se izbegao principal-agent problema. Menadžere moraju odlikovati višestruke veštine: planiranje i podela poslova, kontrola rada, pisanje izveštaja, javni nastup i pregovaranje, saradnja sa drugim institucijama, adekvatna realokacija resursa, procena troškova, analiza ekonomske isplativosti, upotreba opreme...
Prema podacima, Srbija za finansiranje zdravstva u velikom procentu izdvaja iz BDP-a, ali prema apsolutnom iznosu to je veoma malo. Kroz ionako niska ulaganja po stanovniku, ouočavamo da odstupanje prosečnog kursa od PPP pokazuje da je nacionalna valuta precenjena. Na približnom nivou su Crna Gora i Bosna i Hercegovina, pa i Makedonija. U relativnom izrazu sve su približne proseku EU, ali daleko od novčanog iznosa po stanovniku u EU.
Svetska zdravstvena organizacija u svom izveštaju navodi da loše zdravlje posledica nejednakosti u redistribuciji ekonomske moći, naglašenih socijalnih nejednakosti, neuravnoteženih prihoda, nedostatka kvalitetnih roba i usluga, čak i na globalnom planu. Nerado se prihvata kolektivno plaćanje subvencionisanje troškova zdravstvene zaštite, pa siromašnije zemlje EU sve više izbegavaju uplate doprinosa. Kod ovih zemalja HITNOST u finansiranju dominira u odnosu na PRIORITETE. Otuda problemi!!! Razvijene zemlje stvaraju nove fondove. Nemačka je 2012. godine uvela novi Fond koji prati redovne naplate doprinosa (77% učestvuje država). Slično je u Irskoj (79% učestvuje država). Holandija ima najsavršeniji model finansiranja kroz nekoliko kanala: za redovne (kratkoročne) tretmane postoji obavezno osiguranje preko privatnih kompanija sa 27%, porezi čine 14%, plaćanje iz džepa građama (OOP) je 9%, dok su dodatni paketi osiguranja 4% i drugi izvori 4%. Prema SZO, najbolje zdravstvene usluge daju Francuzi (77% čine vladine agencije). Sistem zdravstvene zaštite je različit od zemlje do zemlje, dok je u SAD decentralizovan, zasnovan na tržištu i konkurenciji, u EU je na blagostanju orijentisani sistem, a u JIE centralizovan i birokratizovan.
Glavni nedostatak u Srbiji je odsustvo sektorske strategije u zdravstvu.
Ključna rešenja za finansiranje sistema zdravstvene zaštite:

1. Adekvatna regulativa ( sa potenciranjem na javno-privatno partnerstvo i zajednička ulaganja),
2. Odgovorno upravljanje i odlučivanje (transaprentno i javno dostupno),
3. Podsticajna (aktivna) poreska politika.

Izvor: SZO, 2015

IT sektor – šansa i izazov

23. februar 2015. godine

IT sektor u Srbiji je, bez pomoći države, jedan od najuspešnijih izvozno orijentisanih sektora. Izvoz usluga IT sektora je u 2008. godini bio 96 miliona EUR i dostigao je iznos od 265 milliona EUR u 2013. godini, što je rast od 165%.

U 2013. godini u Srbiji je poslovalo 1.768 aktivnih preduzeća koja su se bavila IKT.
Vrednost IT sektora je u 2013. godini iznosila 410 miliona EUR, što je pad u odnosu na 2008. godinu kad je taj iznos bio 550 miliona EUR. Investicije države u ovaj sektor su izuzetno male (60 EUR po stanovniku) u odnosu na evropski prosek (800 EUR po stanovniku).
Na tržištu rada najtraženiji IT stručnjaci su oni koji se bave razvojem softvera. Više od 2/3 objavljenih oglasa za IT poslove se odnosilo na stručnjake za razvoj softvera.
Od velikog značaja za razvoj IT industrije u Srbiji su FDI (foreign direct investment). Strani investitori ističu kao prednost srpskog tržišta u ovoj oblasti visok nivo znanja engleskog jezika, blizina tržišta, povoljna privredna klima u poređenju sa drugim zemljama sa velikim brojem IT stručnjaka (Indija, Kina).

Iako je broj FDI projekata opao u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu, broj novih radnih mesta kao posledica tih projekata je porastao i pozicionirao Srbiju na 5. mesto u Evropi u 2013. godini po broju FDI novih radnih mesta.
Glavne prepreke i nedostaci bržeg razvoja IT sektora su visoki porezi i doprinosi na zarade (s obzirom na to da se radi o visokoobrazovanom kadru), nedostatak stručnjaka (odliv kadrova), nedostatak sredstava za istraživanje i razvoj, nedovoljan broj studenata na fakultetskim smerovima iz oblasti informacionih tehnologija, nedostatak Java programera, nedostatak regulative koja se odnosi na izvoz softverskih proizvoda, nekompatibilnost domaće regulative sa EU regulativom u oblasti online oglašavanja, nedovoljna razvijenost drugih grana industrije otežava implementaciju IT proizvoda i usluga u procesima proizvodnje.

Izvor: EY attractiveness survey, ICT Industry in Serbia (2015), World Bank

Izvozno-uvozna struktura srpske privrede (Export -Import structure of Serbian economy)

31. decembar 2014. godine

Eksterna struktura srpske privrede u periodu 2005-2014. godina popravljena je odnosu na period 2001-2006. godina. Najvećim delom to je posledica sve većeg stepena pokrivenosti uvoza izvozom, koji je u 2013. godini dostigao 71% (mereno u dolarima).

Koeficijenti dinamike izvozno-uvozne strukture cele privrede beleže poboljšanje u posmatranom periodu. Analiza sektorskih koeficijenata dinamike promene strukture izvoza i uvoza (prikazani na slici za svaki sektor privrede, SMTK rev.3) pokazuju da su od značaja (>1) za srpsku privredu sledeći sektori:
sektor 0 - Hrana i žive životinje
sektor 1 - Piće i duvan
sektor 4 - Životinjska i biljna ulja i masti
sektor 7 - Mašine i transportni uređaji
sektor 8 - Razni gotovi proizvodi
Promene u strukturi izvoza i uvoza u dva posmatrana podperioda pokazuje da su unutar sekotra prerađivačke industrije sektor 7 i sektor 8 popravili svoju eksternu strukturu, ali su je zato pokvarili sektor 5 i sektor 6 (i pored izraženih komparativnih prednosti ovog sektora). Rezultat nagle promene u eksternoj strukturi prerađivačke industrije jeste rast proizvodnje i izvoza mašina i transportnih uređaja.
Izvozno-uvozna struktura privrede predstavlja analizu pojedinih sektora privrede i njihovo rangiranje prema stepenu važnosti u međunarodnoj razmeni. Izvozno-uvozna struktura po sektorima privrede prikazana je preko učešća pojedinih sektora u eskternoj razmeni.

Napomena: kalkulacije autora na bazi podataka RZS

Komparativne prednosti srpske privrede (Comparative advantage of Serbian economy)

29. decembar 2014. godine

Otkrivene komparativne prednosti u srpskoj ekonomiji popravljaju se poslednjih nekoliko godina, ali Srbija i dalje (-16,86%) beleži vrednosti lošije nego 1989. godine (-7,3%).

Ukupna razmena Srbije sa svetom imala je bolje performanse u 1989. godini nego nakon otvaranja privrede poslednjih 15 godina. Iako, i tada u deficitu (7,3%), početkom 2000-ih godina Srbija je dostigla deficit od 50% (2001. 42,47%, 2002. 46,02%, 2003. 46,13%, 2004. 50,63%), što odražava značajan gubitak konkurentnosti celokupne ekonomije na svetskom tržištu. Poslednjih godina, rezultati se popravljaju tako da je u 2013. godini RCA indeks smanjen na nivo od -16,86%.
Dublja analiza, analiza 50 grupa proizvoda sa najvećim učešćem u robnoj razmeni, pokazuje da se poslednjih godina povećava broj proizvoda sa pozitivnim RCA, gde Srbija beleži komparativne prednosti. U 2013. godini zabeleženo je 37 grupa proizvoda sa pozitivnim RCA i svega 13 grupa proizvoda sa negativnim RCA, što je najbolji rezultat od 2001. godine.
Posmatrano po sektorima privrede, srpska ekonomija ima najviše grupa proizvoda sa komparativnim prednostima u sektoru 6 (Izrađeni proizvodi svrstani po materijalu) i sektoru 0 (Hrana i žive životinje). Odmah iza su sektor 9 (Razni gotovi proizvodi), sektor 7 (Mašine i transportni uređaji), pa i sektor 5 (Hemijski i sl. proizvodi, nigde nepomenuti). To pokazuje da se šanse za međunarodnu konkurentnu tržišnu utakmicu trebaju tražiti u prerađivačkoj industriji. Ostaje samo pitanje, koliko će pažnje da se posveti tehnološko intenzivnijim proizvodnim procesima, koji garantuju privredni rast u srednjem roku.
Otkrivene komparativne prednosti (RCA) predstavljaju odnos spoljnotrgovinskog deficita i ukupnog obima razmene sa inostranstvom. Pozitivne vrednosti ovog koeficijenata predstaljvaju suficit u razmeni i odražavaju komparativnu prednost. Važi i obratno, negativne vrednosti ovog koeficijenata predstaljvaju deficit u razmeni i odražavaju gubitak komparativnih prednosti.

Napomena: kalkulacije autora na bazi podataka RZS

Realne neto zarade u industriji

24. jul 2014. godine

U prvim godinama tranzicije srpske ekonomije životni standard radnika dinamično je rastao. Euforična situacija i prividan rast životnog standarda morali su se jednog trenutka vratiti kao bumerang. Kao po lošem običaju, problemi (neraealnih zarada) nisu došli sami već su doživeli erupciju sa nadolazećom krizom. U periodu 2001-2008. godina realne neto zarade su rasle po prosečnoj godišnjoj stopi od 13,7% (ili sa 100 na 400 evra). Taj rast je beležen ne samo u dinarima već i u evrima, što se sa liberalizacijom trgovinskih tokova, i u režimu fiksnog deviznog kursa (precenjene nacionalne valute), negativno odrazilo na rastući deficit u robnoj razmeni. (Ko još ne bi iskoristio šansu uvoza automobila, kupovine bele tehnike, turističkih putovanja u inostranstvo...?) Tako visok rast realnih zarada nije imao dovoljno snažnu podršku - niže stope rasta privrede i niža produktivnost rada nisu mogli dugo da izdrže ovakav pritisak na ekonomiju. Dok su kreatori ekonomske politike ekonomske mere sprovodili za interese političara (i u korist javnog sektora) jedinični troškovi rada u industriji su rasli i činili industriju nekonkurentnom u regionu. Otuda ne iznenenađuje niži nivo stranih direktnih investicija, od očekivanog!

Ovakav pristup, zajedno sa negativnim efektima svetske krize, imao je za rezultat usporavanje ekonomske aktivnosti, posebno u realnom sektoru. Odsustvo likvidnosti privrede, bez adekvatnih podsticaja, ugušio je realan sektor privrede koji nije bio u mogućnosti da podigne privrednu aktivnost na predkrizni nivo. U narednim godinama, istina je da su realne neto zarade u industriji (prerađivačkoj) blago rasle 2010. godine za 0,28% (0,61%), 2011. godine za 0,32% (0,61%), 2012. godine za 0,82% (1,09%) i 2013. godine za 0,62% (1,28%), ali su one opadale u evrima, tokom perioda 2009-2013. godina, sa 338, 309, 313, 285 i 286, respektivno (zarade u prerađivačkoj industriji u posmatranim godinama su iznosile 271, 249, 253, 230 i 233 evra). Na pad prosečnih zarada u industriji uticao je i veliki pad zaposlenosti.

Napomena: tokom 2010. godine promenjena je metodologija po kojoj se sada uključuju zarade zaposlenih kod privatnih preduzetnika

Prerađivačka industrija u Srbiji

22. jul 2014. godine

Poslednjih nekoliko godina (januar 2007- maj 2014), unutar srpske industrije, sektor prerađivačke industrije je pogoršao svoje konkurentske pozicije. Iako bismo, na prvi pogled, posmatrajući jedinične troškove rada i/ili produktivnost rada mogli reći da je situacija zadovoljavajuća realna slika je daleko od toga. Naime, jedinični troškovi beleže smanjenje i to bi bilo zadovoljavajuće da sektor prerađivačke industrije beleži rastuću produktovnost rada (i to, iznad realnih bruto zarada). Međutim, u posmatranom periodu produktivnost rada stagnira i to kao posledica drastičnog smanjenja zaposlenosti u ovom sektoru privrede (od 48,3%). Efekti svetske ekonomske krize uticali su negativno na indsutrijsku proizvodnju, što se odrazilo na (kumulativan) pad fizičkog obima u prerađivačkoj industriji u periodu 2008-2012. godina od 14,9% (prema godišnjim podacima). Ovakve okolnosti direktno su uticale na manji priliv stranih direktnih investicija poslednjih godina. Raniji podaci pokazuju da je, recimo, sektor elektroprivrede beležio više jedinične troškove od zemalja iz okruženja (Rumunija, Bugarska), a što je imalo za rezultat njihov veći priliv stranih investicija u tom sektoru privrede.

Napomena: Prerađivačku industriju čine Proizvodnja prehrambenih proizvoda, Proizvodnja pića, Proizvodnja duvanskih proizvoda, Proizvodnja tekstila, Proizvodnja odevnih predmeta, Proizvodnja kože i predmeta od kože, Prerada drveta i proizvodi od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštaja, Proizvodnja papira i proizvoda od papira, Štampanje i umnožavanje audio i video zapisa, Proizvodnja koksa i derivata nafte, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, Proizvodnja proizvoda od gume i plastike, Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih minerala, Proizvodnja osnovnih metala, Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina i uređaja, Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, Proizvodnja električne opreme, Proizvodnja nepomenutih mašina i nepomenute opreme, Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica, Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava, Proizvodnja nameštaja, Ostale prerađivačke delatnosti, Popravka i montaža mašina i opreme.