Nova metodologija SEF-a, bolja pozicija Srbije (New SEF methodology, better position of Serbia)

18. decembar 2018. godine

Novi stubovi konkurentnosti SEF rangiraju Srbiju na 65 poziciju od 140 država. Srbija je napredovala u odnosu na prethodnu godinu, za 5 pozicija. Istovremeno, Srbija je popravila poslovnu sliku u odnosu na EU članice iz okruženja.

Zajedno sa četvrtom industrijskom revolucijom - novim prilikama za poslovanje, vlade i pojedince, Svetski ekonomski forum je predstavio novi indeks konkurenstnosti (4.0). Izračunavanje Indeksa globalne konkurentnosti 4.0 (GCI) zasniva se na uzastopnim agregacijama rezultata, od nivoa indikatora (najviše razvrstani nivo) do ukupnog GCI rezultata (najviši nivo). Na svakom nivou agregacije, svaka agregirana mjera se izračunava uzimajući prosjek (tj. aritmetička sredina) rezultata njegovih komponenti.
Srbija (rezutat 60.9; 65 pozicija) je ispred Hrvatske (rezutat 60.1; 68. pozicija), Crne Gore (rezutat 59.6; 71. pozicija), Albanije (rezutat 58.1; 76. pozicija), Makedonije (rezutat 56.6; 84. pozicija) i BiH (rezutat 54.2; 91. pozicija) za 2018. godinu. Bolje pozicionirane države u regionu su Slovenija (rezutat 69.9; 35. pozicija), Mađarska (rezutat 64.3; 48. pozicija), Bugarska (rezutat 63.6; 51. pozicija) i Rumunija (rezutat 63.5; 52. pozicija).
Nova metodologija dovela je na prvo mesto SAD (rezutat 86.6), iza kojih slede Singapur (tradicionalno u vrhu liste konkurentnosti), Nemačka, Švajcarska, Japan, Holandija, Hong Kong, Velika Britanija i Švedska.
U Srbiji se dešavaju pozitivni pomaci sa aspekta kvaliteta e-administracije i smanjenja državne birokratije. Unapređenje konkurentnosti Srbije treba zasnivati na obrazovanju, infrastrukturnim ulaganjima, tehnološkim inovacijama i sofisticiranom proizvodnom

Izvor: SEF

The new SEF competitiveness pillars rank Serbia at 65 from the analyzed 140 countries. Serbia has advanced in relation to the previous year, by 5 positions. At the same time, Serbia has improved the business image of the neighbouring EU member states.

With the Fourth Industrial Revolution (4IR) - new opportunities for business, government and individuals, the World Economic Forum is introducing the new Global Competitiveness Index 4.0. The computation of the Global Competitiveness Index 4.0 (GCI) is based on successive aggregations of scores, from the indicator level (the most disaggregated level) to the overall GCI score (the highest level). At every aggregation level, each aggregated measure is computed by taking the average (i.e. arithmetic mean) of the scores of its components.
Serbia (score 60.9; 65th rank) is ahead of Croatia (score 60.1, 68th rank), Montenegro (score 59.6, 71th rank), Albania (score 58.1, 76. rank), Macedonia (score 56.6, 84th rank) and BiH (score 54.2, 91th rank) for 2018 GCI list. The better-ranked countries in the region are Slovenia (score 69.9, 35th rank), Hungary (score 64.3, 48th rank), Bulgaria (score63.6, 51th rank) and Romania (score 63.5, 52th rank).
The new methodology led the United States (score 86.6), followed by Singapore (traditionally at the top of the competitiveness list), Germany, Switzerland, Japan, the Netherlands, Hong Kong, Great Britain and Sweden.
There are some positive developments in Serbia in terms of the quality of e-administration and the reduction of state bureaucracy. The improvement of Serbia's competitiveness should be based on education, infrastructure investments, technological innovations and a sophisticated production process.

Source: WEF

Potrošačka korpa nedostižna prosečnom građaninu Srbije (The consumer basket is unattainable to the average citizen of Serbia)

3. avgust 2018. godine

Iako nova metodologija obračuna potrošačke korpe podrazumeva tročlano domaćinstvo, prosečna potrošačka korpa je i dalje iznad prosečne neto zarade u Srbiji. U aprilu mesecu tekuće godine za prosečnu potrošačku korpu bilo je potrebno izdvojiti 70.668,55 dinara, dok je prosečna neto zarada iznosila 49.117 dinara. Drugim rečima, za Prosečnu potrošačku korpu potrebne su 1.44 prosečne neto zarade. Manje od jedne zarade bilo je dovoljno za mininalnu potrošačku korpu koja je iznosila 36.637,79 dinara.

Kupovna moć stanovništva se obračunava po zvaničnoj metodologiji preko potrošačke korpe. Prema važećoj metodologiji i preporukama EUROSTAT-а, ILO-а (International Labour Organization) i UN-а, a na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstva kreira se i struktura potrošnje u Srbiji. Ostaje pitanje da li sadržina potrošačke korpe odražava stvarne potrebe stanovništva i njihove navike. Sklonost ka porošnji prosečnog građanina Srbije ne oslikava se u proizvodima i uslugama obuhvaćenim potrošačkom korpom. Prosečan građanin ima šire i zahtevnije potrošačke navike od proizvoda i usluga korpom predvidjenih, u pogledu većih količina, boljeg kvaliteta, skupljih proizvoda, broja proizvoda i usluga.
U strukturi prosečne potrošačke korpe dominiraju stavke Hrana i bezalkoholna pića sa 38,44% (u mininmalnoj potrošačkoj korpi sa 44,91%) i Stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva sa 20,01% (u mininmalnoj potrošačkoj korpi sa 19,42%). Iza su Alkoholna pića i duvan sa 8,52% i 7,82%, respektivno i Transport sa 7,93% i 6,18%, respektivno. Poražavajuće nizak je udeo Obrazovanje 0,67% odnosno 0,34%, respektivno.
Ako tročlana porodica u Srbiji ima jednog zaposlenog člana, sa prosečnom neto zaradom, biće u mogućnosti da priušte samo Minimalnu potrošačku korpu, tj. 2280 kalorija za život i 193 proizvoda neophodnih za fiziološko preživljavanje, uz resto crkavicu od skoro 12.400 dinara (da priušte sebi bar neko zadovoljstvo). Pri tome, tročlano domaćinostvo za mesec (30) dana iz potrošačke korpe bi pojelo 26,4 kg hleba, 13 kg krompira, pola kilograma bureka, 1 kg pirinča, 800 g spanaća, pola kilograma limuna, 1,5 kg banana,100 g suvih šljiva, 700 g junetine, 4,5 kg piletine, 1,1 kg ribe, 300 g kajmaka, 63 jaja, 200 g meda, 200g mlečne čokolade; popiće 16,5 l mleka, 6,5 l jogurta, 1 kg kafe, 7 l vode i 11 l soka. Uz to, za obrazovanje je izdvojeno 475,64 dinara, za odeću i obuću 3.111,01 dinara, dok za rekreaciju i kulturu celih 3.555,76 dinara mesečno.
Posmatrano po gradovima u Srbiji (april 2018) skuplje potrošačke korpe od proseka Srbije su u Novom Sadu (78.334 dinara), Zrenjaninu (78.298 dinara), Pančevu (77.048 dinara), Subotici (75.442 dinara), Beogradu (74.317 dinara) i Sremskoj Mitrovici (73.380 dinara). S druge strane, samo su tri grada u Srbiji koji beleže zarade iznad prosečne neto zarade u Srbiji: Beograd (59.796 dinara), Novi Sad (53.218 dinara) i Pančevo (51.054 dinara). Najniža prosečna neto zarada je u Leskovcu i iznosi svega 39.614 dinara dovoljno za Minimalnu potrošaku korpu (32.186 dinara), ali ne i Prosečnu potrošačku korpu (62.011). Sa svojom zaradom leskovčanin ne bi mogao sebi da priušti ni Mininmalnu potrošačku korpu u Beogradu od 43.001 dinara, koja je ujedno najskuplja u Srbiji.
Manjkavosti načina obračuna potrošačke korpe kod nas:

1. ista struktura potrošačke korpe godinama (u Velikoj Britaniji se menja svake godine u proleće i prilagođava potrebama i navikama potrošača),
2. koriste se cene na malo (ne odražavaju stvarno kretanje cena, poput potrošačkih cena ili BDP deflatora),
3. nesrazmerna je količina roba i usluga sa smanjenjem broja članova domaćinstva (npr. raniji obračuni potrošačke korpe za četvrorčlano domaćinstvo obračunavali su na mesečnom nivou 1 kg limuna (98 dinara), za tročlano je to sada 0,5 kg limuna (oko 80 dinara); ili banana 2,5 kg (270 dinara) naspram sadašnjih 1,5 kg (215 dinara) - pri čemu je neznatna razlika u cenama; ili meda 1 kg po ceni od 400 dinara naspram 200 g po ceni od 830 dinara - da li se kod ove stavke štedelo na vrednosti ili količini? kod mesa i prerađevina količina je veća iako je jedan član domaćinstva manje, pri čemu je količina svinjskog mesa udvosturčena a pilećeg povećana za pola kilograma).

Izvor: Ministarstvo trgovine, trgovine i telekomunikacija

Srbija napredovala po SEF! U odnosu na koga? (Serbia has progressed to SEF! In relation to whom?)

25. decembar 2017. godine

Na svetskoj listi konkurentnosti za 2017. godinu Srbija beleži napredak za 12 pozicija i zaposela je 78 poziciju od 137 ekonomija, sa indeksom od 4,14 (od 7). Međutim, Srbija je i dalje na začelju u odnosu na ekonomije iz okruženja (iza Srbije je jedno Bosna i Hercegovina - 102 pozicija, sa indeksim 3,87).

Posle više godina indeks konkurentnosti za Srbiju je prešao vrednost 4. To konačno, kako ističu mnogi, ukazuje na napredovanje ekonomije, tj. makroekonomsko okruženje je povoljno, raste efikasnost tržišta rada, ali ne i institucija, raste oblast visokog obrazovanja, kao i softificiranost poslovanja, razvijenost finansijskog tržišta. Ipak, pojavljuju se i faktori koji najviše ugrožavaju poslovanje - nepovoljne poreske stope, ali i poreska regulativa, nepovoljan pristup izvorima finansiranja, neefikasnost državne birokratije i korupcija.
Uočljiv je rast vrednosti (gotovo) svih inidikatora u poslednjih par godina. Ali ne i ranga na listi ekonomija. Otkud to da i pad vrednosti indikatora, kao u slučaju tehnološke opremljenosti, može na rang listi poboljšati poziciju? To se javlja kada druge ekonomije sa liste u većoj meri pogoršaju vrednosti svojih indikatora, kao i ako se smanji broj ekonomija obuhvaćenih listom (2016. godine 138 ekonomija, 2015. godine 140 ekonomija, 2014. godine 144 ekonomija). Tako je, recimo, Južnoafrička republika zabeležila pad za 14 pozicija. Nama po rangu bliža, Šri Lanka, beleži isti pad od 14 pozicija, s tim da je u prethodnom izveštaju bila ispred Srbije, na 71. poziciji (vrednost indeksa 4.19), da bi u poslednjem izveštaju bila iza Srbije, na 85. poziciji (vrednost indeksa 4.08). Tako je Makedonija izostavljena iz ovogodišnjeg izveštaja. To znači da pozicioniranje na rang listi konkurentnosti može biti uzrokovano eksternim, a ne samo inernim faktorima. Posebno ja važna činjenica da se podaci prikupljaju za Grad Beograd, ne celu teritoriju Srbije.

Izvor: WEF

Izveštaj Svetske banke o poslovanju za 2018. godinu (Doing Business 2018)

31. oktobar 2017. godine

Izveštaj Svetske banke o poslovanju za 2018. godinu (Doing Business 2018) ponovo je potvrdio da se samo strukturnim reformama može poboljšati poslovni ambijent u ekonomiji, i rang na svetskoj listi. Najpovoljniji, do sada, rezultat Srbije (rang 43 od 190 zemalja) je ohrabrujući za buduće investitore. Ostaje problem pada Bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika (BND) na 5280 dolara.

Srbija konačno može da se pohvali visokim nivoom poslovanja sa rangom 43 od 190 ekonomija, ali ne i nacionalnim dohotkom od 5280 dolara. Rezultat po rangu jeste daleko bolji nego recimo 2015. godine kada smo bili na 91 poziciji, ali je 2015. godine bruto nacionalni dohodak bio na 5730 dolara (2016. godine iznosio je 5800 dolara, a 2017. godine 5500 dolara). Strukturne reforme i pristup „stezanja kaiša“ pozitivno je uticao na strukturne probleme ekonomije ali je umanjio potrošnju i autput.
Srbija je među ekonomijama koje su sprovele reforme koje olakšavaju poslovanje u 3 od 10 oblasti. Najveći napredak ostvaren ja na polju Započinjanje posla (rang 32), Registracija imovine (rang 57), i Sprovođenje ugovora (rang 60). Olakšano je započinjanje poslovanja smanjenjem naknade za sertifikaciju potpisa i povećanjem efikasnosti registra, što je smanjilo vreme za registraciju preduzeća. Takođe, poboljšana je pouzdanost sistema upravljanja zemljištem primenom geografskog informacionog sistema. Konačno, olakšano je izvršenje ugovora usvajanjem novog zakona o izvršenju kojim se proširuju i razjašnjavaju odgovornosti izvršilaca kao i ovlašćenja sudova tokom procesa izvršenja.
Ipak, srpsko tržište odaje anomalije, jer i pored olakšica oko papirologije (5 različitih procedura) kod izdavanja građevinske dozvole potreban je dug period od 110 dana. Broj dana za registraciju imovine je 21 dan, iako daleko bolji rezultat nego prethodne godine kada je bilo potrebno čak 54 dana. Takođe, vreme kao važan resurs nepotrebno se troši na plaćanje poreskih dažbina (225 sati godišnje), kao i za dugotrajne trgovinske sporove (635 dana). Najveće prednosti ogledaju se u brzini osnivanja preduzeća, što treba da bude adut u privlačenju investicija. Ostaje da se vidi koliko ćemo imati uspeha, ili sreće.
U poređenju sa ekonomija iz okruženja po rangu ispred Srbije su Makedonija (11), Slovenija (37), Crna Gora (42), dok su lošije rangirane Rumunija (44), Mađarska (48), Bugarska (50), Hrvatska (51), Albanija (65), Bosna i Hercegovina (86).

Izveštaj Svetske banke o poslovanju za 2017. godinu (Doing Business 2017)

22. februar 2017. godine

Izveštaj Svetske banke o poslovanju za 2017. godinu (Doing Business 2017) pokazuje kontinuitet u napredovanju Srbije na poslovnoj rang listi. Kao rezultat navode se strukturne promene kojima se poboljšao poslovni ambijent u ekonomiji. Najpovoljniji, do sada, rezultat Srbije (rang 47 od 190 zemalja) trebao bi biti ohrabrujući iskorak za buduće ulagače, posebno u uslovima kada Vlada nastavlja sa praksom davanja po random mestu.

Rangovi pokazuju da je unapređeno poslovno okruženje za lokalne privrednike. Za napredak su najviše zaslužne tri komponente – izdavanje građevinskih dozvola (156 dana), registracija imovine (21 dan) i započinjanje biznisa (potrebno 7 dana).
U region Srbija ipak nije najviše napredovala. Albanija pokazuje skok od 32 pozicije, dok Srbija za 7, a Makeodnija za 6 pozicija. Ostale zemlje regiona su nazadovale na rang listi (Hrvatska za 4 pozicije, Crna Gora za 3 pozicije, BiH za 2 pozicije). Makedonija je najbolje rangirana na, 10 poziciji, dok je najlošije rangirana BiH na 81 poziciji.
Ostaje problem sto je Srbija slabije napredovala mereno DTF poenima (olakšano poslovanje investitorima) za 2,59 poena, što je lošiji rezultat nego prethodne godine (3,16). Srbija je najgori rezultat postigla u lakoći uvođenja struje u objekte (92. pozicija), dok je period čekanja za struju (125 dana) i dalje predugačak.

Značaj programa EU za Srbiju (The importance of the EU program for Serbia)

26. oktobar 2016. godine

Srbija nije maksimalno realizovala raspoložive programe EU vredne nekoliko miliona evra. Uz to, Srbiji je EU obezbedila preko 2,9 milijardi evra bespovratne pomoći u periodu od 2000. do maja 2015. godine. Zajmovi EIB dostigli su od 2001. godine čak 4,3 milijarde evra od čega je isplaćeno skoro 3 milijarde evra.

U periodu 1998-2005. godina, EU je u Srbiju donirala svega 1,8 miliona evra – 1,132 miliona evra na rekonstrukciju i razvoj, 490,5 miliona evra na uspostavljanje makroekonomske stabilnosti i 218,5 miliona evra na humanitarnu pomoć. Međutim, Srbija nije maksimalno realizovala raspoložive programe (prema podacima EAR, 82% su ugovorena sredstava, a realizovano (isplaćeno) je 65%. Samo 2005. godine prema Akcionom planu ugovoreno je 30% a realizovano svega 8%. Dakle, bilo je prostora da se realizuje daleko veći broj programa.
Od ukupnog iznosa bespovratne pomoći koja je došla u Srbiju u periodu 2000-2015. godina dominira EU sa preko 70% ukupnih bespovratnih sredstava (donacija), ili sa 3 milijarde evra. Slede SAD sa skoro 680 miliona evra i pojedinačno Nemačka sa malo iznad 350 miliona evra.
Posmatrano po izvorima sredstava, 2001. godine na bespovratnu pomoć odlazilo 62,7% a na koncesionalne kredite 27,3%, dok je 2013. godine odnos obratan i 27,1% otpada na bespovratnu pomoć dok 62,9% otpada na koncesionalne kredite. Takođe, vremenom se smanjuje udeo realizacije poslova EU u korist bilateralnih razvojnih partnera.
Realizacija međunarodne pomoći sa aspekta individualnog razvojnog partnera u periodu 2000-2013. godina pokazuje da dominiraju evropske institucije i evropske države – EU sa oko 3 milijarde evra, Evropska investiciona banka sa oko 2 milijarde evra, Svetska banka sa oko 1,1 mlijardi evra, Evropska banka za obnovu i razvoj sa preko 700 miliona evra, koliko i Nemačka i SAD, pojedinačno posmatrano i Rusija sa skoro 400 miliona evra.
Srbiji su dostupni fondovi EU i preko programa podrške civilnom društvu (Civil Society Facility, 2,5 miliona evra), program TEMPUS (4 miliona evra), i sredstva za izbeglice u okviru Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja (€12 million). Novi paket finansijske pomoći iz IPA pretpristupnih fondova iz budžetske godine IPA 2014. iznosi 189 miliona evra i njegova se implementacija očekuje tokom 2015. godine.
Ova sredstva iskorišćena su za finansiranje saobraćajne i socijalne infrastrukture – izgradnju autoputeva, obnovu nacionalnih puteva i železničke mreže, izgradnju/renoviranje obrazovnih, zdravstvenih i kulturnih institucija, kao i podršku za program Istraživanje i razvoj. Novi okvir IPA-II, za period 2014-2020. godina, vredan 14,110 milijardi evra, obuhvatiće finansiranje sektorskog pristupa, s tim da je neophodno obezbediti pravne i institucijalne strukture koje omogućavaju da se sredstva EU što bolje iskoriste. Deo vanrednih bespovratnih sredstava stigao je nakon katastrofalnih posledica poplava 2014. godine u iznosu od oko 162 miliona evra.
Kada je Srbija postala zemlja kandidat prešla je u fazu Decentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU, po kome je deo nadležnosti upravljanja fondovima dobila od strane EU (preostale tri komponente). Takav iskorak značio je da je za preuzimanje dela nadležnosti i odgovornosti neophodno formirati nove organe upravljanja i rukovođenja u skladu sa standardima EU.

Srbija i dalje loše rangirana prema SEF (Serbia still badly ranked according to WEF)

2. oktobar 2016. godine

Indeksi konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2016. godinu pokazuju da je konkurentnost sprske ekonomije i dalje nepovoljna. Zabrinjava i dalje nizak nivo indeksa (prosek 3,9), rejting zemlje (90 od 138) i činjenica da smo na začelju zemalja sa evropskog kontinenta (jedino Bosna i Hercegovina i Molavija lošije rangirane).

Indeksi globalne konekurentnosti Svetskog ekonomskog foruma ukazuju da je već godinama unazad konkurentnost srpske ekonomije poražavajuća. To se jasno vidi i kroz komponente Indeksa globalne konkurentnsoti (GCI): (1) osnovni tržišni uslovi (vrednost indeksa 4,3 pozicija 87), (2) inicijatori efikasnosti (vrednost indeksa 3,9 pozicija 90) i (3) inovativni faktori (vrednost indeksa 3,1 pozicija 120). Srbija najbolje rezultate pokazuje u oblasti zdravstva i osnovnog obrazovanja, tehnološke opremeljenosti i visokog obrazovanja i obuke. U međuvremenu popravljeno je makroekonomsko okruženje. Međutim, i dalje imamo veoma loše rezultate na polju inovacija i institucija, gledano po vrednosti indeksa i poziciji na listi zemalja.

Izvor: WEF

Srpska industrija konačno sa "zdravom" produktivnosti (Serbian industry finally with a "healthy" productivity)

15. februar 2016. godine

Konačno, nakon punih 10 godina srpska industrija je ostvarila "zdravu" produktivnost rada. Zdravu, jer je u 2015. godini rast zaposlenosti pratio rast industrijske proizvodnje.

U periodu od 2002. do 2015. godine srpska industrija je uglavnom beležila pozitivnu produktivnost rada, i u ukupnoj industriji i u prerađivačkoj industriji. Taj nivo postignute kumulativne produktivnosti rada (indeks industrije 129,5, indeks prerađivačke industrije 204,2) trebao je dati više stope rasta ekonomije od ostvarenih. Međutim, one su izostale jer je produktivnost rada bila rezultat smanjivanja zaposlenosti u industriji.
Tokom posmatranog perioda prosečna godišnja stopa rasta produktivnosti u celokupnoj industriji iznosila je 2,1%, a prerađivačkoj 6,1%, tako da nije bilo osnova za ostvarivanje viših stopa privrednog rasta (prosečna godišnja stopa rasta industrije tokom petnaestogodišnjeg tranzicionog perioda je 1,3%).
U 2015. godini, po prvi put nakon 10 godina, u srpskoj industriji zabeležena je zdrava produktivnost rada koja je rezultovala rastom zaposlenosti u industriji, a koja je pratila rast industrijske proizvodnje. U prerađivačkoj industriji slika je nepovoljnija, jer je tokom celog tranzicionog perioda, uz nestabilan rast industrijske proizvodnje, zaposlenost dramatično smanjivana.
Za više stope rasta privrede u narednim godinama nužna je rastuća industrijska proizvodnja, sa novim proizvodnim sektorima, koji će zapošljavati nove radnike. Samo rastuća produktivnost rada može biti pokretač ekonomije, posebno u kriznim uslovima (što je isticano na ekonomskom skupu u Davosu, januara 2016. godine).

Izvor: podaci RZS, proračuni autora

Šta je novo u regionu jugoistočne Evrope? (What is the new in the SEE region?)

19. decembar 2015. godine

Značajan napredak u poslovanju (Svetska banka) regiona jugositočne Evrope, a posebno Srbije. Ostaje i dalje pitanje da li je to rezultat unapređenja ključnih pozicija u rangovima i indeksima ili je to stvarni ekonomski napredak. Najbolji rezultat ima Makedonija, dok su nazadovali Albanija i Crna Gora. Ostale zemlje regiona, inače članice EU, unapredile su svoje pozicije, osim Bugarske.

U odnosu na izveštaj za 2015. godinu, najbolji rezultat od zemalja regiona postigla je Makedonija (pokazala je napredak na svim poljima). Srbija je i dalje ispred Bosne i Hercegovine i Albanije (nikakav napredak u odnosu na prethodni izveštaj). Albanija i Crna Gora pokazuju nizak stepen usklađenosti izvoza i uvoza. Kod zemalja članica EU, Bugarska iako nepromewena u odnosu na prethodni izveštaj pogošrala pozicije registracije imovine, odobravanja kredita i zaštite mladih investitora, dok Hrvatska i Rumunija beleže poboljšanja u ovim sferama. Slovenija je unapredila rešavanje problema nesovlenosti i registraciju imovine što joj je pomogućilo rast ranga na 29 poziciju. Nasuprot ovim zemljama, Mađarska nije pokazala nikakav iskorak već je zadržala pozicije.
Kreatori ekonomske vlasti umereno su dozirali reforme što je dalo rezultat. Zakonska regulativa trebala bi da ima za cilj obezbeđivanje još jednostavnijeg, tržišnog i fer poslovanja unutar privrede, i podsticanja odobravanja kredita MSP. Samo dodatnim naporima moguće je zadržati poziciju i u narednim godinama. Ostaje i dalje da srpsko tržište za investitora nije privlačno, jer mu je za građevinsku dozvolu potrebno 272 dana, uz 18 različitih procedura, a da bi registorovao imovinu potrebna su mu čak 54 dana. Takođe, vreme kao važan resurs nepotrebno se troši na plaćanje poreskih dažbina (244 sata godišnje), kao i za dugotrajne trgovinske sporove (635 dana). Jedine prednosti ogledaju se u brzini osnivanja preduzeća (mada bi i to moglo biti brže), visokom stepenu zaštite imovine, i relativno brzom otklanjanju problema nesolventnosti unutar privrede.
U poređenju sa ostalim zemljama, ako Srbija želi da dodatno poboljša poslovnu klimu potrebno je da ubrzano radi na smanjivanju broja dana za otpočinjanje biznisa (duže nego u Makedoniji za 5 dana), skraćivanju perioda izdavanja građevinskih dozvola (duži nego u Makedoniji za 198 dana), ubrzavanju registracije imovine (duže nego u Bugarskoj za 43 dana) i ubrzavanju rešavanja trgovinskih sporova (duže nego u Mađarskoj za 240 dana).
U poređenju sa prošlogodišnjim rezultatima sve zemlje su pokazale unapređenje poslovne klime u istom prvacu. Nema značajnih razlika i ostaje otvoreno pitanje da li će se i ubuduće pogađati ključne tačke kako bi pokazatelji bili visoko kotirani ili će se raditi na konkurentnom poslovnom ambijentu.

Konačno dobro rangirani listi SB (Finally a good ranking at WB's list)

27. oktobar 2015. godine

Izveštaj Svetske banke o poslovanju za 2016. godinu (Doing Business 2016) konačno je potvrdio da se sa strukturnim promenama može poboljšati prvo poslovni ambijent u ekonomiji, a potom i rang na svetskoj listi. Najpovoljniji, do sada, rezultat Srbije (rang 59 od 189 zemalja) je ohrabrujući iskorak za buduće ulagače, jer je poslovni ambijenti godinama unazad bio neatraktivan. Ovim izveštajem Srbija nije, kao za 2015-tu, najlošije pozicionirana evropska zemlja.

Srbija konačno na zavidno visokom nivou poslovanja sa rangom 59. Rezultat je daleko bolji nego 2015. godine (rang 91). Najveći napredak ostvaren ja na polju izdavanja dozvola za građevinarstvo (rang 139), plaćanje poreza (rang 143), zaštita malih investitora (rang 32), elektrifikacija (rang 63). Značajno je i to što je unapređena spoljnotrgovinska razmena (smanjeni potrebni dani i troškovi izvoza/uvoza). Problemi jedino ostali kod registracije imovine (rang 73) i odobravanja kredita (rang 59).
Kreatori ekonomske vlasti umereno su dozirali reforme što je dalo rezultat. Zakonska regulativa trebala bi da ima za cilj obezbeđivanje još jednostavnijeg, tržišnog i fer poslovanja unutar privrede, i podsticanja odobravanja kredita MSP. Samo dodatnim naporima moguće je zadržati poziciju i u narednim godinama. Ostaje i dalje da srpsko tržište za investitora nije privlačno, jer mu je za građevinsku dozvolu potrebno 272 dana, uz 18 različitih procedura, a da bi registorovao imovinu potrebna su mu čak 54 dana. Takođe, vreme kao važan resurs nepotrebno se troši na plaćanje poreskih dažbina (244 sata godišnje), kao i za dugotrajne trgovinske sporove (635 dana). Jedine prednosti ogledaju se u brzini osnivanja preduzeća (mada bi i to moglo biti brže), visokom stepenu zaštite imovine, i relativno brzom otklanjanju problema nesolventnosti unutar privrede.
Važno je napomenuti da napredovanje na listi ne znači samo dobre rezultate strukturnih reformi u zemlji, što je ovoga puta Srbija postigla, već i loši rezultati ostalih zemalja.

Izvor: Doing Business 2016

Koliko je konkurentan region jugoistočne Evrope? (How competitive is the SEE region?)

4. novembar 2014. godine

Nema spektakularnog napretka u poslovanju (Svetska banka) regiona jugositočne Evrope, a posebno Srbije. Susedne zemlje ipak bolje. Recimo, Hrvatska je 2007. godine bila rangirana na 97 mestu, zahvaljujući unapređenju svih komponenti poslovanja, osim plaćanja poreza i rešavanja trgovinskih sporazuma. Slično je sa Makedonijom i Crnom Gorom. Ostale zemlje regiona, inače članice EU, zadržale su svoje pozicije sa malim odstupanjima, ali bez velikog napretka.

U odnosu na izveštaj za 2014. godinu, najbolji rezultat od zemalja regiona postigla je Makedonija, a najlošiji Srbija. Makedonija je poboljšala svoje performanse kod otpočinjanja biznisa, zaštite malih investirora i rešavanja problema nesolventnosti. Albanija je napravila iskorak kod ubrzavanja procedura za otpočinjanje biznisa, izdavanje građevinskih dozvola i registrovanje imovine, uz pogoršanje na strani odobravanja kredita i u porezima. Crna Gora je ubrzala odobravanje građevinskih dozvola, Bosna i Hercegovina nije pokazala nikakav napredak u odnosu na prethodni izveštaj, dok Srbija beleži lošije rezultate kod registrovanja imovine. Kod zemalja članica EU, Bugarska beleži napredak samo kod otpočinjanja novog biznisa, Slovenija je unapredila rešavanje problema nesovlenosti, dok Hrvatska beleži poboljšanja kod otpočinjanja biznisa i izdavanja građevinskih dozvola, ali i pogrošanje unutar poreske politike. Nasuprot ovim zemljama, Mađarska je pokazala iskorak kod kreditiranja privrede i u poreskoj sferi, ali i pogoršanje kod otpčinjanja biznisa, dok Rumunija beleži napredak u poreskoj politici.
U poređenju sa ostalim zemljama, ako Srbija želi da poboljša poslovnu klimu u skorije vreme ima obavezu da ubrzano radi na smanjivanju broja dana za otpočinjanje biznisa (duže nego u Makedoniji za 10 dana), skraćivanju perioda izdavanja građevinskih dozvola (duži nego u Makedoniji za 175 dana), ubrzavanju registracije imovine (duže nego u Bugarskoj za 44 dana) i ubrzavanju rešavanja trgovinskih sporova (duže nego u Mađarskoj za 240 dana).
Generalno posmatrano, rezultati poslovanja celog regiona ne predstavljaju „mamac“ za strane investitore. To potvrđuju i podaci UNCTAD-a o prilivu stranih direktnih investicija u ovaj region. Atraktivnost ulaganja u regionu nije na visokom nivou. Kada bi se izdvojili najbolji pokazatelji poslovanja ovih zemalja mogli bi dobiti jednu zemlju sa ozbiljnim karakteristikama, privlačnu za stranog investitora. Nešto poput zemalja jugo-istočne Azije.

Koji to faktori pogoršavaju poslovnu aktivnost? (Which factors exacerbate business activity?)

31. oktobar 2014. godine

Gotovo je neverovatno da celu deceniju istovetni faktori ugrožavaju poslovnu aktivnost u Srbiji. Jasna je dilema: kapaciteti ili volja!?

Podaci Svetskog ekonomskog foruma pokazuju da su faktori koji već hronično narušavaju poslovanje u Srbiji neefikasna državna birokratija, pristup finansijskim sredstvima, korupcija i politička nestabilnost. Ovi faktori su, pokazuju izveštaji od ranije, bili zastupljeni u najvećem procentu. U poređenju sa 2006. godinom udeo političke nestabilnosti je više nego prepolovljen. Sa druge strane, blago su povećani neefikasnost birokratije (kao posledica nepotizma i politike) i pristup finansijskim sredstvima (nepovoljni krediti), dok je korpucija povećana za 50%. Nisko je učešće, ali dvostuko veće nego u 2006. godini, kriminala i krađa. Ostali faktori su manje-više zadržavali svoja učešća.
Šta je potrebno činiti?!? Da bi se otklonili faktori koji narušavaju poslovanje na mikro nivou privrede, potrebno je pre svega uskladiti društveno-političke kriterije, a potom usaglasiti investicije u ljudski kapital, stimulisati tražnju i proizvodnju shodno međunarodnim kriterijumima, stvarati inovativne kapacitete, zatim podsticati privatni sektor i sektor malih i srednjih preduzeća, koji bi u kasnijim fazama i sami preuzeli deo inovativnih delatnosti, i konačno povećati efikasnost vladinih podsticaja privrednom rastu i razvoju. Pritom, treba imati u vidu da mikroekonomska konkurentnost mora biti zasnovana na međunarodnim standardima i, naravno, biti u funkciji makroekonomske konkurentnosti.

Izvor: The Global Competitiveness Report 2014-15

Izveštaj Svetske banke o poslovanju za 2015. godinu (Doing Business 2015)

31. oktobar 2014. godine

Izveštaj Svetske banke o poslovanju za 2015. godinu (Doing Business 2015) potvrdio je da se godinama unazad malo radilo na poboljšanju poslovnog ambijenta u srpskoj ekonomiji. Nepovoljan rezultat (rang 91 od 189 zemalja) nije novitet, jer je poblem nepovoljnog poslovnog ambijenta postao hroničan i zabrinjavajući (najbolji rezultat Srbija imala 2006, kada je po rangu bila 68 od 175 zemalja).

Srbija nastavlja sa nepovoljnim rangom i za 2015. godinu. Istina, rezultat je nešto bolji nego rezultati za 2014. godine (rang 93), ali i dalje na zavidno niskom nivou. Najveći problem i dalje imamo kod izdavanja dozvola za građevinarstvo (2015. rang 186, a 2006. bio 157) i plaćanje poreza (2015. rang 165, a 2006. bio 168). Problemi postoje i kod prekogranične trgovine (2015. rang 96, a 2006. bio 51) i rešavanja trgovinskih sporova (2015. rang 96, a 2006. bio 76).
Dostignuti loši rezultati poslovanja su posledica očigledno neprecizno sprovođenih reformi privrede u prethodnim godinama. Zakonska regulativa trebala je da ima za cilj obezbeđivanje lakšeg osnivanja preduzeća, tržišnog i fer poslovanja unutar privrede, i podsticanja preduzetništva uz unapređenje MSP. Međutim, nije dala željene rezultate, i kao rezultat imamo višegodišnje loših konkurentskih pozicija cele privrede.
Uopšteno posmatrano, srpsko tržište za investitora nije privlačno jer mu je za građevinsku dozvolu potrebno 264 dana, uz 16 različitih procedura, a da bi registorovao imovinu potrebna su mu čak 52 dana. Takođe, vreme kao važan resurs nepotrebno se troši na plaćanje poreskih dažbina (279 sati godišnje), izozne i uvozne poslove (12, odnosno 15 dana), kao i dugotrajne trgovinske sporove (635 dana). Jedine prednosti ogledaju se u brzini osnivanja preduzeća, visokom stepenu zaštite imovine, pa i MSP i relativno brzom otklanjanju problema nesolventnosti unutar privrede.

Izvor: Doing Business 2015

Problem (ne)zaposlenosti u Srbiji (The problem of (un)employment in Serbia)

9. septembar 2014. godine

Najveći problem za srpsku ekonomiju je u tome što i u periodima kada je BDP beležio rast dolazilo je do rasta nezaposlenosti, mereno bilo preko Ankete o radnoj snazi (ARS) bilo formalno. Privreda Srbije je sve do krize beležila visoku prosečnu godišnju stopu privrednog rasta od 5,7%, ali i pored toga imala visoku nezaposlenost. Nezaposlenost je u periodu 2001-2013. godina rasla po prosečnoj godišnjoj stopi od 0,6%, dok je zaposlenost padala daleko brže, po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,9%.

Privredna ekspanzija do 2008. godine uticala je na blago smanjivanje nezaposlenosti ali je nedostatak što je stopa zaposlenosti ostala veoma niska. Negativni efekti krize uticali su da nezaposlenost kontinuirano raste od 2009. godine, čak i u godinama kada raste BDP. Žestok pad je i kod stope zaposlenosti koja je u poslednjim godinama beležila blago povećanje ali su stope zaposlenosti i dalje negativne.
Problem u Srbiji po pitanju (ne)zaposlenosti potiče iz procesa transformacije privrede u tržišnu ekonomiju, a proizilazi iz sveobuhvatne liberalizacije i brze privatizacije - „šok terapija“. Ovaj proces u Srbiji dodatno je podržavan malicioznim stavovima interesnih grupa, nestručnim kreatorima ekonomske politike i nepotizmom. Zatvaranje brojnih preduzeća smanjilo je raspoložive proizvodne kapacitete i uticalo na manje potrebe za radnom snagom. Sa usporavanjem potencijalnog rasta privrede nema ni aktuelnog rasta privrede niti angažovanja neuposlenih kapaciteta (rasta zaposlenosti). Tokom posmatranog perioda nije bilo otvaranja novih proizvodnih pogona, najviše zbog makroekonomske neizvesnosti, pa nije bilo prostora za otvaranje novih radna mesta. Ostala neefikasna radna mesta su se popunjavala zahvaljujući mekom budžetskom ograničenju koje je tolerisala vlast. Na sve to treba dodati česta politička previranja, kao i posledice svetske ekonomsko-finansijske krize. Otuda, ne iznenađuje što se problem nezaposlenosti produbljuje.
Prema zvaničnim podacima formalne (ne)zaposlnenosti, broj zaposlenih u Srbiji u periodu 2003-2014. godina smanjen za oko 270 hiljada, a da se broj registrovano nezaposlenih povećao za oko 35 hiljada. Dakle, radi se o veoma nepovoljnom trendu u posmatranom periodu.
Podaci za 2012. godinu pokazuju da je u Srbiji u najvećem problemu populacija stanovništva sa srednjom stručnom spremom pošto čine skoro 60% svih zaposlenih, posmatrajući kvalifikacionu strukturu zaposlenih, ali istovremeno i 2/3 od ukupno nezaposlenih lica, posmatrajući strukturu nezaposlenih.

Osnovni pokazatelji srpske privrede (Basic indicators of Serbian economy)

9. septembar 2014. godine

Kolektivno nasleđe dovelo je srpsku ekonomiju do problema strukturne nezaposlenosti. Niska privredna aktivnost je uzročnik dugogodišnje visoke nezaposlenosti, što je bilo posebno izraženo tokom krize. Recesioni efekti, obično praćeni niskom inflacijom (a u poodmakloj fazi krize i sa deflacijom), uzrokuju pad potencijalnog autputa i sve veći gep aktuelne nezaposlenosti od prirodne stope nezaposlenosti.

Nedovoljna mobilnost kapitala i neaktivna politika institucija tržišta rada samo su dodatno pogoršavale pozicije radne snage i uticali na pojavu strukturne nezaposlenosti. Takva nezaposlenost ne može se smanjiti primenom konvencijalnih politika – monetarne i fiskalne politike, već specijalnim politikama (politika dohotka i institucionalne politike). Zato danas, adekvatna podsticajna poreska politika i aktivna politika zapošljavanja moraju biti glavno sredstvo u rukama kreatora ekonomske politike ako se želi niska stopa nezaposlenosti. Danas takav problem postoji i u Evropskoj uniji.
Na početku procesa tranzicije ključan cilj ekonomske politike bio je usporavanje inflacije. Međutim, pri niskoj inflaciji najviše je trpeo privatni izvozni sektor u uslovima nedovoljnje sopstvene akumulacije i nepovoljnih kreditnih linija na tržištu (izuzev kod političkih kombinacija). Usporavanjem ovog sektora privrede nije se otvarao prostor da se neefikasan višak zaposlenih iz državnog i javnog sektora prebaci u privatan sektor. To je usporavalo privredni rast i dalje uticalo na povećanje broja nezaposlenih u privredi.

Zarade u Srbiji još uvek ispod pre-kriznog nivoa (The salaries in Serbia is still below pre-crisis levels)

7. septembar 2014. godine

Prosečna realna neto zarada u Srbiji još uvek je ispod pre-kriznog nivoa. Dalje smanjivanje zarada, kao ideja Vlade, ne samo da bi uticalo na pad agregatne tražnje već bi se dodatno smanjilo životni standard građana, koji je ionako niži nego 2007. godine.

Prosečne realne neto zarade u Srbiji su već 5 godina ispod pre-kriznog nivoa. Samo u 2013. godini realne neto zarade su niže za 7 indeksnih poena.
Analiza sektora privrede pokazuje da su jedino u sektorima B-Rudarstvo, J-Informisanje i komunikacije, D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija i A-Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo prosečne realne neto zarade iznad pre-kriznog nivoa (119,2; 112,8; 106,0 i 104,9; respektivno).
U najnepovoljnijoj poziciji su radnici iz sektora L-Poslovanje nekretninama, G-Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala, S-Ostale uslužne delatnosti i I-Usluge smeštaja i ishrane, gde su indeksi realnih neto zarada niži više od 20 indeksnih poena (71,3; 75,8; 76,6 i 77,5; respektivno) Očigledno je da su sektori koji su trebali biti nosioci tranzcijie i najveći primaoci investicija podbacili u periodu krize, kao na primer sektor K-Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja (indeks zarada 90, indeks zaposlenosti 103). Istovremeno, najveći rast zaposleniosti zabeležen je u sektoru L-Poslovanje nekretninama za čak 35% tokom krizniih godina (najviše u 2010. godini).
Reforme tržišta rada koje su sprovodile deficitarne zemlje Evrozone jesu važne po stavovima MMF-a, ali ne nužno kroz smanjenje plata jer odustajenjem od smanjivanja plata može da se ubrza prilagođavanje na tržištu rada i doprinese smanjenju nezaposlenosti, a smanjenje zarada uticaće na potrošnju i vraćanje unutrašnje ravnoteže.

Da li je konkurentnost srpske privrede poboljšana ili to samo pokazuje indeks SEF-a? (Is the competitiveness of Serbian economy improved or it is just shown by the WEF's index?)

5. septembar 2014. godine

Indeksi konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2014. godinu pokazuju napredak sprske ekonomije sa aspekta konkurenosti, ali zabrinjava i dalje nizak nivo indeksa (3,9 od 7), rejting zemlje (94 od 144) i činjenica da smo na začelju zemalja sa evropskog kontinenta (jedino Albanija lošije rangirana).

Svake godine Svetski ekonomski forum (ekonomski samit u Davosu) rangira zemlje prema Indeksu globalne konkurentnsoti (GCI) koga čine tri pod indeksa: (1) osnovni tržišni uslovi (vrednost indeksa 4,10 pozicija 101), (2) inicijatori efikasnosti (vrednost indeksa 3,90 pozicija 80) i (3) inovativni faktori (vrednost indeksa 3,05 pozicija 121). U osnovi GCI je zasnovan na 12 stubova, i to: institucije, infrastrukturu, makroekonomsko okruženje, zdravstvo i osnovno obrazovanje, više obrazovanje i obuku, efikasnost tržišta roba i tržišta rada, razvijeno finansijsko tržište, tehnološku opremljenost, veličinu tržišta, poslovnu sofisticiranost i inovacije. Srbija najbolje rezultate pokazuje u oblasti zdravstva i osnovnog obrazovanja, tehnološke opremeljenosti i visokog obrazovanja i obuke, dok veoma loše rezultate beleži na polju inovacija i institucija, gledano po vrednosti indeksa i poziciji na listi zemalja.
U poređenju sa prvim izveštajem SEF koji je obuhvatio i Srbiju (2004. godine), realno posmatrano situacija sa aspekta konkurentnosti nije se značajnije promenila. Tada smo bili rangirani na 96 mestu od 104 zemlje, a indeks je imao vrednost 3,16. Najveći zabeleženi napredak je ostvaren već 2005. godine kada je vrednost indeksa bila 3,67 i od tada je ostvaren mali napredak u konkurentnosti ekonomije.
Već niz godina Srbija je na začelju Evrope po konkurentnosti i u grupi je zemalja sa afričkog kontinenta.
Pogrešno je govoriti o nivou konknurenotnosti privrede na osnovu ranga indeksa konkurentnosti. Ključna je vrednost indeksa. Pozicija zemlje na rang listi zavisi ne samo od ostvarenog rezultata zemlje već i ostalih zemalja koje su obuhvaćene listom. Tako je Srbija najbolje rangirana kod tehnološke opremeljenosti (na 49 poziciji) ali je vrednost indeksa najviša kod zdravstva i osnovnog obrazovanja čak 5,76 (od 7) a po rangu je na 68 poziciji.

Produktivnost rada u Srbiji

22. jul 2014. godine

Često puta se tranzicioni proces kvalifikuje kao proces transformacije kojim se podiže nivo efikasnosti privrede i tako stiču visoke koristi od porasta produktivnosti, jer se očekuje da će novi efikasniji privatni sektor zameniti neefikasni državni sektor. Međutim, porast produktivnosti u srpskoj privredi iskazao je onaj drugi, nepovoljniji, efekat – visoku stopu nezaposlenosti. Nerazvijeno tržište radne snage, ali i sprovedene privredne reforme sa sobom su donele i problem niske zaposlenosti.

Zdrava ekonomija beleži rast produktivnost rada tako što ostvaruje brži rast industrijske proizvodnje nego što je rast broja zaposlenih radnika. U srpskoj industriji slika je suprotna. Rastuća produktivnost u ukupnoj industriji i visoka produktivnost rada u prerađivačkoj industriji posledica su dramatičnog pada broja zaposlenih.
Ukupna produktivnost rada u Srbiji povećana je u periodu 2002-2013. godina, i to produktivnost rada u ukupnoj industriji beleži prosečan godišnji rast od 2,5%, dok u prerađivačkoj industriji 6,7%. Stope rasta produktivnosti u posmatranom periodu nisu bile ubedljive. Naprotiv, nestabilan rast industrijske proizvodnje i ekstrnalije uticali su na relativno loš rezultat. Visok kumulativan rast produktivnosti prerađivačke industrije (iznad produktivnosti ukupne industrije) u posmatranom periodu posledica je velikog smanjenja zaposlenosti u prerađivačkoj industriji za gotovo 50%.
Ono što svakako zabrinjava jeste kumulativno nizak rast industrijske proizvodnje od 7,2% i blagi rast prerađivačke industrije od 1,2% u posmatranom periodu. Ovako niske stope rasta ne mogu, ni u kratkom roku, povećati produktivnost rada niti obezbediti novo zapošljavanje. Dodatan problem predstavlja činjenica da je predkrizni nivo industrijske proizvodnje još uvek daleko.