➤

Dešavanja

2. novembar 2022. godine

FED ponovo podigao kamatne stope za isti procenat – 0.75% u cilju daljih restriktivnih monetarnih akcija kojima bi vratili stabilnost cena i ciljani nivo inflacije od 2%. Dosadašnji nivo kamatnih stopa (ove godine podigli kamatne stope za 3-3/4 procentna poena – viši nivo nego što se ranije očekivalo) nije obezbedio značajniji rast (i pored realnog rasta Q3 od 2.6%), skromnog rasta potrošnje i proizvodnje, usled nižeg raspoloživog dohotka, nižih prihoda države, pada u stambenom sektoru, viših hipoteka, nižih fiksnih investicija, neravnoteže na tržištu rada (i pored novo-uposlenih oko 4 miliona u 2022.), ukorenjenih inflatornih očekivanja (pritisci na cene u širokom spektru roba i usluga, kao i u širokom spektru domaćinstava, preduzeća i i finansijskih tržišta), ali ponajviše iz straha od „mekog prizemljenja“ (soft landing = američki psihološki izraz za približavanje recesiji). Najave su da će ići manjim povećanjima, ali višim plafonom kamatnih stopa. Međutim, biće potrebno vreme da bi se ostvarili puni efekti monetarnog ograničenja, zbog kašnjenja (lags) sa kojima monetarna politika utiče na privrednu aktivnost i inflaciju. Iako svesni činjenice da će smanjenje inflacije zahtevati rast ispod trenda i dodatno pogoršanje na tržištu rada, odluka FED-a je da preduzima snažne korake kojima će nadalje da ublažava potražnju (da bi je uskladili sa ponudom).

2. novembar 2022. godine

Norveška centralna banka povećala kamatnu stopu za 0.25 procentnih poena na 2.5%. Operativni cilj je inflacija od blizu 2% tokom vremena kako bi se podstakla zaposlenost i promovisala ekonomska stabilnost. Brzi i neočekivani porast cena (i odatle visoka inflacija) slabi kupovnu moć domaćinstava i ometa donošenje ekonomskih odluka i za firme i za domaćinstva. U Komitetu veruju da je potrebna viša referentna stopa da bi se obuzdala inflacija, pa balansiraju između rizika od prevelikog pooštravanja i rizika od premalog pooštravanja. Ukoliko ne sprovedu mere koje će pooštriti monetarnu politiku u dovoljnoj meri, postoji rizik da se inflacija učvrsti na visokom nivou što bi kasnije uzrokovalo još veće podizanje referentne stope (da bi smanjili inflaciju). S druge strane, inicijalno veći porast referentne kamatne stope može usporiti ekonomiju više nego što je potrebno, što može biti velika pretnja u srednjem roku.

28. oktobar 2022. godine

Centralna banka Japana (BoJ) je nastavila sa politikom kvantitativnog i kvalitativnog monetarnog ublažavanja (QQE) sa kontrolom krive prinosa, primenjujući negativnu kamatnu stopu od -0,1%, s ciljem da postigne cilj stabilnosti cena od 2%, sve dok to bude neophodno!!! Jen gubi na vrednosti u odnosu na US dolar (više od petine svoje vrednosti – najniži nivo od 1990), što je rezultat nižih kamatnih stopa (manje privlačno za investitore) u odnosu na agresivno podizanje glavnu kamatne stope FED-a - sa 0,25% na 3,25% - u borbi sa rastućim troškovima života. BoJ nastavlja sa širenjem monetarne baze sve dok međugodišnja stopa rasta CPI (bez sveže hrane) ne pređe 2% i ostane iznad cilja na stabilan način. Uz pažljivo praćenje uticaja COVID-19, BoJ će podržavati finansiranje, uglavnom firmi, i održavati stabilnost na finansijskim tržištima, i neće oklevati da preduzme dodatne mere ublažavanja ako bude potrebno; takođe očekuje da kratkoročne i dugoročne kamatne stope ostanu na sadašnjem ili nižem nivou. Kod operacija na otvorenom tržištu BoJ će u kratkom roku primeniti negativnu kamatnu stopu od -0,1% na tekućim računima finansijskih institucija, dok će u dugom roku kupovati neophodnu količinu japanskih državnih obveznica (JGB) bez postavljanja gornje granice (desetogodišnji prinosi ostati na oko 0%). BoJ će ponuditi kupovinu 10-godišnjih JGB-a po ceni od 0,25% svakog radnog dana kroz operacije kupovine po fiksnoj stopi. Takođe, BoJ će kupovati fondove kojima se trguje na berzi (ETF) i japanske investicione fondove za nekretnine (J-REIT) po potrebi sa gornjim granicama od oko 12 biliona jena i oko 180 milijardi jena, respektivno, uz godišnji tempo povećanja iznosa. BoJ će kupovati CP i korporativne obveznice istim tempom kao i pre pandemije COVID-19, tako da će se njihovi neizmireni iznosi postepeno vratiti na nivoe pre pandemije, odnosno oko 2 triliona jena za CP i oko 3 triliona jena za korporativne obveznice.

27. oktobar 2022. godine

ECB još jednom podigla referentu kamatnu stopu za 75 baznih poena, na 2%., uz očekivanje daljeg podizanje kamatnih stopa kako bi se obezbedio blagovremeni povratak inflacije na srednjoročnu inflaciju od 2%. Monetarna politika Upravnog saveta je usmerena na smanjenje podrške tražnji i zaštitu od rizika od stalnog pomeranja inflatornih očekivanja naviše. Promenjeni su uslove i odredbe treće serije ciljanih operacija dugoročnog refinansiranja (TLTRO III), s obzirom na neočekivani i vanredni porast inflacije – ponovna ocena u skladu sa širim procesom normalizacije monetarne politike i da bi se pojačao prenos povećanja referentne stope na uslove bankarskog kreditiranja. Upravni savet je stoga odlučio da prilagodi kamatne stope koje se primenjuju na TLTRO III od 23. novembra 2022. i da bankama ponudi dodatne dobrovoljne datume prevremene otplate, i odredi nadoknadu minimalnih rezervi po stopi ECB-ove olakšice za depozite. Nove kamatne stope od 2. novembra 2022. godine su: kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja 2,00%, kamatne stope na graničnu kreditnu liniju 2,25% i depozitnu liniju na 1,50%.

27. oktobar 2022. godine

Centralna banka Danske (Danmarks Nationalbank) podiže obračunsku stopu, kamatnu stopu na depozitne sertifikate, kreditnu stopu i eskontnu stopu za 0,60 procentnih poena. To je odgovor na povećanja ECB glavne stope monetarne politike, kamatne stope na depozite, za 0,75 procentnih poena. Proširenje raspona monetarne politike u odnosu na evro zonu prati kupovinu deviza Danmarks Nationalbank na tržištu. Važeće kamatne stope su: Stopa tekućeg računa: 1,25% godišnje, Depozitna stopa: 1,25 odsto godišnje, Aktivna stopa: 1,40 odsto godišnje, Diskontna stopa: 1,25 odsto godišnje.

26. oktobar 2022. godine

Kanadska centralna banka je povećala svoj cilj za prekonoćnu stopu na 3.75% (što je porast za 0.50%), kamatnu stopu na 4% i stopu na depozite na 3.75%. To je šesto povećanje kamatne stope u 2022. godini. Banka nastavlja politiku kvantitativnog zaoštravanja (QT). Privreda se i dalje nalazi u prekomernoj potražnji, dok tržište rada još uvek ne reaguje u očekivanim granicama na ranije intervencije. Potražnja za robom i uslugama i dalje prevazilazi ponudu, što vrši pritisak na povećanje domaće inflacije, jer je snažna tražnja dovela do naglog rasta cena usluga. Efekti nedavnog povećanja referentne kamatne stope postaju očigledni u oblastima privrede osetljivim na kamate: stambena aktivnost se naglo povukla, a potrošnja domaćinstava i preduzeća usporava (pre svega usled smanjenje raspoloživog dohotka). Takođe, usporavanje međunarodne tražnje počinje da utiče na izvoz. Očekuje se da će privredni rast biti zaustavljen do kraja ove i prve polovine sledeće godine jer se efekti viših kamatnih stopa šire privredom. U poslednja tri meseca, inflacija CPI je opala sa 8,1% na 6,9%, prvenstveno zbog pada cena benzina. Međutim, pritisci na cene ostaju široko zasnovani, sa dve trećine komponenti indeksa potrošačkih cena porasle za više od 5% tokom prošle godine. Mere bazne inflacije koje Banka još uvek ne pokazuju značajne dokaze da osnovni pritisci na cene popuštaju. Kratkoročna inflaciona očekivanja ostaju visoka, povećavajući rizik da će se povišena inflacija nastaviti. Da li su očekivanja opravdana: da će se CPI smanjiti s obzirom da su više kamatne stope postepeno balansiraju tražnju i ponudu, na sve manje pritiske na cene zbog manjih globalnih poremećaja u snabdevanju? Posebno, imajući u vidu činjenicu da Upravni savet banke očekuje da će kamatna stopa morati da raste dalje zbog postojeće inflacije i inflatornih očekivanja, kao i tekućih pritisaka tražnje u privredi. Buduća povećanja kamatne stope moraju biti pod uticajem procena koliko restriktivna monetarna politika deluje na usporavanje tražnje, kako se rešavaju izazovi ponude i kako reaguju inflacija i inflatorna očekivanja.

22. septembar 2022. godine

Novi, peti rast referentne kamatne stope FED-a (ciljni raspon stope federalnih sredstava na 3 do 3¼ procenta) je očekivani nakon prethodnih najava da će se sprovoditi QT (Quantitative Tightening) kako bi se ublažili pritisci inflacije (posvećen vraćanju inflacije na cilj od 2 procenta). FED želi na ovaj način da normalizuje bilanse, tako što smanjuje svoje monetarne rezerve prodajom trezorskih obveznica, ili skraćivanjem perioda dospeća, a sve s ciljem da ih uklone iz svojih gotovinskih pozicija. To je neposredna mera koja smanjuje likvidnost na finansijskim tržištima. Opravdanje za nalaze u skromnom rastu potrošnje i proizvodnje, porastu broja radnih mesta poslednjih meseci (u septembru veći od prognoziranog, s tim da su to radna mesta sa nižim platama!!!), nižoj stopi nezaposlenosti. Rastuća inflacija im ugrožava ravnotežu ponude i potražnje u vezi sa pandemijom, višim cenama hrane i energije i širim pritiscima na cene. Pored toga, Komitet će nastaviti da smanjuje svoje posedovanje hartija od vrednosti trezora i agencijskog duga i hartija od vrednosti obezbeđenih hipotekom. Procene su uzele u obzir širok spektar informacija, uključujući podatke o javnom zdravlju, uslovima na tržištu rada, inflatornim pritiscima i inflatornim očekivanjima, kao i finansijskim i međunarodnim dešavanjima.

16. septembar 2022. godine

Centralna banka Rusije je smanjila ključnu stopu za 50 baznih poena na 7,50% godišnje. Trenutne stope rasta potrošačkih cena ostaju niske, što doprinosi daljem usporavanju godišnje inflacije. Ovo je zbog uticaja skupa jednokratnih faktora i smanjene potražnje. Kretanja poslovne aktivnosti su bolja od očekivanja u julu. Ekonomska aktivnost ostaje pojačana usled izazova iz spoljnog okruženja, i viših inflacionih očekivanja stanovništva i preduzeća. Pad ukupne inflacije je najvećim delom posledica kontinuiranog prilagođavanja cena roba i usluga, nakon što su naglo porasle u martu. Ovo je bilo podržano dinamikom kursa rublje (jačanje) i generalno smanjenom potražnjom potrošača, ali i njihovom većom štednjom. Dodatni dezinflatorni faktor bila je ekspanzija ponude na brojnim tržištima robe, pošto su spoljna i domaća izvozna ograničenja ostala na snazi. Nakon julskog pada ključne stope, smanjeni su prinosi na kratkoročne i srednjoročne OFZ, dok su na dugoročne OFZ gotovo nepromenjeni. Došlo je do daljeg pada kamatnih stopa na kredite i depozite, posebno kratkoročne. Ubrzan je rast kreditiranja privrede. Oporavak je primećen u neobezbeđenim potrošačkim kreditima, uz značajan rast hipotekarnih kredita. Kreditna aktivnost je podržana i programima kreditiranja subvencionisanih od strane vlade i smanjenjem ključne stope poslednjih meseci. Dobar rod poljoprivrednih proizvoda u 2022. godini može biti dodatni dezinflatorni faktor, kao i niska nezaposlenost. Povećanje ponude na domaćem tržištu robe koja podleže izvoznim ograničenjima takođe može imati izraženije dezinflatorne efekte. Postoji bojazan! Ograničenja na strani ponude mogu se posebno pojačati zbog problema sa nabavkom opreme, sporog popunjavanja zaliha gotovih proizvoda, sirovina i komponenti u slučaju intenziviranja negativnih trendova u dinamici uvoza. Zauzvrat, materijalizacija rastućih rizika globalne recesije može dodatno oslabiti eksternu tražnju za ruskim izvozom i kao rezultat toga izazvati slabiju rublju.

8. septembar 2022. godine

Usledio je odgovor ECB na pritiske da se poveća referentna kamatna stopa. Tek drugi rast kamatne stope nakon više od 6 godina. Upravni savet je odlučio da podigne tri ključne kamatne stope ECB za 75 baznih poena, očekujući da su to nivoi koji će obezbediti blagovremeni povratak inflacije na srednjoročni cilj ECB od 2%. Shodno tome, kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju biće povećane na 1,25%, 1,50% i 0,75% respektivno. Očekuje se (!!!) da će dodatno povećanje kamatne stope ublažiti tražnju i obezbediti zaštitu od rizika stalnog pomeranja inflatornih očekivanja naviše. Rastuće cene energije i hrane, pritisci tražnje u nekim sektorima zbog ponovnog otvaranja privrede i uska grla u ponudi (√) i dalje podstiču inflaciju. Veoma visoke cene energije smanjuju kupovnu moć prihoda ljudi i, iako uska grla u snabdevanju popuštaju, ona i dalje ograničavaju ekonomsku aktivnost. Podaci ukazuju na značajno usporavanje ekonomskog rasta Evrozone, pri čemu se očekuje da će privreda stagnirati do kraja 2022. godine i u prvom kvartalu 2023.

15. avgust 2022. godine

Narodna banka Kine (PBoC) je po drugi put ove godine snizila svoje referentne kamatne stope (prva smanjenja su bila u januaru) kao odgovor na slabe ekonomske pokazatelje u julu. Jednogodišnji LPR smanjen je za pet baznih poena na 3,65 %. Petogodišnji LPR, koji se koristi kao referentna stopa za stambene kredite, snižen je za 15 baznih poena na 4,3 %. Smanjenje jednogodišnjeg LPR-a bilo je prvo od januara, dok je petogodišnje LPR poslednji put smanjeno u maju. Svrha smanjenja kamatnih stopa je da se olakša teret kamata dužnicima i donese olakšanje na tržištu nekretnina koje je u teškom stanju.

26. januar 2022. godine

FED očekuje rast kamatnih stopa u martu mesecu – u prilog tome navode povoljne indikatore ekonomske aktivnosti i zapošljavanja. Iako, neuravnotežena ponuda i tražnja na tržištu iniciraju inflatorna kretanja, očekuje se oporavak ekonomije sa napretkom u borbi sa pandemijom (vakcinacija, ublažavanje restriktivnih mera). Komitet je stava da inflacija iznad 2 procentna poena i osnaživanje tržišta rada daju osnove za veći ciljni raspon federalne kamatne stope, uz kontinuirano smanjivanje tempa mesečni neto otkupa sredstava do početka marta. Uz to da će Komitet povećati svoje hartije od vrednosti trezora za najmanje 20 milijardi dolara mesečno i hartije od vrednosti obezbeđenih hipotekom za najmanje 10 milijardi dolara mesečno. Tekuće kupovine i držanje hartija od vrednosti od strane Federalnih rezervi će nastaviti da podstiču nesmetano funkcionisanje tržišta i prilagodljive finansijske uslove, podržavajući na taj način protok kredita domaćinstvima i preduzećima.

12. februar 2021. godine

Nemačka pušta inflaciju u 2021. godini iznad targetiranog nivoa od +/- 2%, najavio je predsednik Nemačke centralne banke (Bundesbank) Jens Vidman (Jens Weidmann). Rastuća inflacija verovatno će zahtevati pooštravanje monetarne politike. Posledice pandemije COVID19 nametnule su potrebu za snažnijom ekspanzivnom monetarnom politikom. Prema njegovim procenama sa rastom stopa inflacije u celoj Evro zoni, razgovaraće se o vraćanju na stari kolosek. Pozvao je Nemačku da se vrati na stroge okvire budžetskog deficita, insistirajući da se ostale ekonomije Evro zone računaju usmeravaju ka obaranju javnog duga po završetku pandemije. Ovo je prvi put posle dužeg vremena da se neko iz upravnog odbora ECB odvaži da primenjuje monetarnu politiku u skladu sa zdravom logikom, utemeljenom na već dokazanoj teoriji. Smatra da će merama monetarne politike kontrolisati rast cena, ne želeći tako nisku stopu inflacije kao 2020. godine. Predsednica ECB Kristina Lagarde (Christine Lagarde) ne deli mišljenje nemačkog kolege, navodeći da će proći još vremena dok se ponovo ne pojavi na dnevnom redu briga o inflaciji.

21. jul 2020. godine

Konačan dogovor oko 750 milijardi evra sredstava pomoći COVID-19 unutar budžeta EU vrednog 1.82 biliona evra (+540 milijardi evra podrške). Iscrpni pregovori 5-to dnevnog sastanka čelnika EU doneli samo kozmetičke izmene, iako se govori o istorijskom danu. Planom su definisana bespovratna sredstva od 390 milijardi evra (umesto prvobitnih 500 milijardi evra) i krediti u vrednosti od 360 milijardi evra (umesto prvobitnih 250 milijardi evra), nakon kompromisa sa tzv. štedljivom petorkom – Holandijom, Austrijom, Finskom, Švedskom i Danskom. Čeka se zasedanje Evropskog parlamenta (kvalifikovana većina). Sredstva iz novog budžeta (2021-2027) biće dostupna državama članicama samo uz poštovanje: 1) klimatske ravnoteže, 2) vladavine zakona, i 3) jedinstvenog nastupa EU ekonomije protiv krize.

15. maj 2020. godine

Evropska komisija uvodi hitan paket mera SURE u cilju zaštite radnih mesta i radnika, ukupne vrednosti od 540 milijardi evra. Ovim potezom, pokušavaju se ublažiti rizici od nezaposlenosti u vanrednim situacijama (COVID-19). Sporazum je podržan od strane čelnika EU (aktiviranje sredstava od 1 juna – Savet će dodeljivati sredstva na predlog Komisije). Ostaje pitanje, da li ova politička mera ide u pravcu formiranja „fonda za povećanje produktivnosti rada“ ili će ponovo u prvi plan isplivati finansijski aspekti i gubici mereni samo u novcu? Prekid poslovanja brojnih kompanija tokom epidemije, uz nepovoljan period za radnike (ograničeno kretanje, zapostavljanje veština radnika, odsustvo (do)obuke, neaktivnost) ugroziće produktivnost rada, srednjoročno posmatrano. Profitabilnost poslodavaca dostići će nivo s početka godine samo sa rastom produktivnosti rada. Podsticaji za održavanje radnika u zdravoj fizičkoj i psihičkoj kondiciji je ključ bržeg oporavka. Ujedno radnici su krajni korisnici i kupci i čine stub potrošnje! Porast produktivnosti rada smanjiće jedinične troškove rada i povećati profitabilnost poslodavaca. Čak, i pored mera pojedinih država – veštačkog održavanja nivoa zaposlenosti i/ili ograničenog snižavanja zarada, a kojima se zapravo prolongiraju negativne posledice pandemije na poslovanje.

7. januar 2019. godine

Narodna banka Kine proširila kreditni potencijal poslovnih banaka. NBK je oborila stopu obaveznih rezervi s ciljem podsticanja rasta privrede. Namera je da se povećaju kreditni izvori za mala i srednja preduzeća, a smanje troškovi u realnom sektoru privrede. Ovim instrumentom monetarne politike omogućila je dodatnih 800 milijardi juana (preko 116 milijardi dolara) za kreditiranje privrede. Zapravo, NBK se opredelila za ciljno prilagođavanje umesto direktnog povećavanja likvidnosti.

19. decembar 2018

FED povećale kamatne stope i pored pritisaka predsednika Trampa. Da li su na sastanku FOMC prepoznali posledice dugogodišnjeg QE i prevelike likvidnosti, te spašavaju finansijsko tržište ili ekonomski stručnjaci ne haju za poruku predsednika koga brine usporavanje realnog sektora ekonomije? Četvrto povećanje kamatne stope u 2018. godini dovelo je referentnu kamatnu stopu na nivo od 2.5% (porast od 25 bp).

13. oktobar 2018. godine

Peking je prodao 3 milijarde dolarskih obveznica demonstrirajući sve snažniji uticaj Kine na međunarodnom tržištu obveznica, i to 5-godišnje obveznice u vrednosti od 1,5 milijardi dolara (3,25%), 10-godišnje u vrednosti od 10 milijardi dolara (sa 3,5%) I 30-godišnje u vrednosti od 500 miliona dolara (sa 4%). Kineske obveznice su za 30, 45 i 70 bazičnih poena iznad američkih državnih obveznica, respektivno.

13. septembar 2018. godine

ECB nagoveštava ali ne menja kamate. Kamatne stope i dalje na nepromenjenom nivou – osnovna 0,00%, na kredite 0,25%, na depozite -0,40%. Takav nivo će se, prema očekivanjima, nastaviti do sredine 2019. godine s ciljem da se održava inflacija na nivou oko 2%, u srednjem roku. Prema najavama ECB će nastaviti program kupovine aktive (APP) sa trenutnim mesečnim tempom od 30 milijardi evra, s tim da program do decembra 2018. godine podrazumeva dvostruko niže iznose kupovina (15 milijardi evra mesečno).

20. jun 2018. godine

Centralna banka Engleske drži referentnu kamatnu stopu na nivou 0,5%. Komitet za monetarnu politiku Centralne banke Engleske (MPC) nastavila je sa ciljanom stopom inflacije od 2% s ciljem da se održi rast ekonomije i zaposlenost. Komitet je jednoglasno glasao za kupovinu korporativnih obveznica iz rezervi centralne banke od 10 milijardi funti. Ideja je da se održi kupovina državnih obveznica UK.

21. mart 2018. godine

FED nastavile da podižu referentnu kamatnu stopu – 1.75%. Ekonomska aktivnost nastavila je da raste po umerenoj stopi (u srednjem roku), što jača tržište rada i podstiče kreiranje novih radna mesta. Ukupna inflacija, osim hrane i energije, ostala je ispod 2 procenta što je u granicama cilja. Komitet (FOMC) očekuje da će se ekonomski uslovi postepeno razvijati na način koji će garantovati postepeno povećanje referentne kamatne stope u budućnosti. Tih dana, na sednicama centralnih banaka Engleske i Novog Zelanda nije došlo do promene referentnih kamatnih stopa.

13. decembar 2017. godine

FED povećale referentnu kamatnu stopu po treći put u ovoj godini. Do rasta kamatne stope na 1,5% (za 0,25 procentnih poena) došlo je zbog iznad očekivanog poboljšanja na tržištu rada (novih 228.000 radnih mesta u novembru) usled jačanja privrede SAD. Monetarna politika nastavlja postepeno prilagođavanje kojim će podsticati i u budućnosti širenje ekonomske aktivnosti, osnažiti uslove na tržištu rada, a inflaciju privesti targetiranom nivou od 2% (u srednjem roku).

16. novembar 2017. godine

Konačno, tržišni potez kreatora ekonomskih vlasti u Srbiji!!! Danas je obelodanjeno da će se na finansijskom tržištu Srbije pojaviti štedne obveznice – novi finansijski instrument koji će omogućiti širokim narodnim masama (punoletni rezidenti) da štede s manjim rizikom i trenutno višim prinosom (zbog niskih bankarskih kamata na štednju). Minimalni ulozi su 2.000 dinara za dinarske štedne obveznice i 100 evra za devizne štedne obveznice, s tim da je ograničena kupovina po jednoj emisiji (5000 dinarskih i 500 deviznih). Dobra prilika da se građani okrenu državnim hartijama od vrednosti i sami pokrivaju deficit budžeta, što će s druge strane biti korisno i za ekonomiju jer će prinos od obveznica građani sigurno prelivati u potrošnju (što do sada nije bio slučaj kada su državnim papirima trgovale isključivo banke). Najavljeno je da će se prodaja vršiti preko Poštanske štedionice, kao i da će kupci biti oslobođeni svih naknada prilikom upisa, uplate, otvaranja vlasničkog računa finansijskih instrumenata, isplate kupona i glavnice po osnovu štednih obveznica. Pristupni period za kupovinu štednih obveznica počinje 20. novembra 2017. godine i traje do 11. decembra 2017. godine, dok se podela štednih obveznica vrši po načelu prioriteta – ko se prvi prijavi za kupovinu. Planirani datum emitovanja štednih obveznica je 27. decembar 2017. godine, po kuponskim stopama (dvogodišnje 4% na dinarske, 1% na evro; trogodišnje 4,5% na dinarske, 1,75% na evro; petogodišnje 5,25% na dinarske, 2,5% na evro; desetogodišnje od 6,25% na dinarske, 4% na evro). Postojaće mogućnost prevremene naplate obveznice (pre roka dospeća), ali uz određenu naknadu i tek nakon određenog broja meseci (ne u svakom trenutku). Za sada je izostala mogućnost trgovanja ovim obveznicama na sekundarnom tržištu.

11. novembar 2017. godine

TTP nastavlja misiju bez SAD. Na samitu APEC-a u Vijetnamu odlučeno da se nastavi sa formiranjem zajedničke vizije za unapređenje uloge APEC-a. Ideja je da APEC može promovisati uravnotežen, inkluzivan, održiv, inovativan i siguran rast i zaposlenost; stvoriti nove pokretače regionalne ekonomske integracije; jačanje kapaciteta i inovacija mikro, malih i srednjih preduzeća; i poboljšati bezbednost hrane i održivu poljoprivredu kao odgovor na klimatske promene. SAD se povukle i ostalo je 11 država članica (Australija, Brunei, Vijetnam, Kanada, Malezija, Meksiko, Novi Zeland, Peru, Singapur, Čile i Japan) koje rade na pronalaženju novih pokretača rasta, trgovine, investicija, povezivanja, koje iznalaze načine kako bi obezbedili ravnomernu distribuciju prednosti globalizacije i ekonomske integracije.

26. oktobar 2017. godine

ECB nije dala nikakve signale tržištima o smeru zaoštravanja monetarne politike. Kamatne stope i dalje na nepromenjenom nivou – osnovna 0,00%, na kredite 0,25%, na depozite -0,40%. ECB će nastaviti program kupovine aktive (APP) u nepromenjenom iznosu (60 milijardi evra mesečno) do kraja decembra 2017. godine, s tim da program do septembra 2018. godine podrazumeva dvostruko niže iznose kupovina (30 milijardi evra mesečno). A i nakon septembra ukoliko inflacija bude odstupala od ciljanog nivoa. To je nepovoljno uticalo na (gubitak vrednosti) EVRO. Eurosistem će nastaviti sa operacijama refinansiranja i reinvestiranja kako bi obezbedila veći nivo likvidnosti.

24. oktobar 2017. godine

Vlada Indije najavila plan za dokapitalizaciju banaka koje su pod kontrolom države. Planirani iznos je 32 milijarde dolara, i namenjen je državnim bankama koje drže više od 2/3 bankarskih sredstava. Banka će ovaj novac reinvestirati u akcije banaka. Ovaj iznos čini oko 1% BDP i neće narušiti budžet.

20. septembar 2017. godine

FED počinje da rasprodaje aktivu, koju je gomilala tokom kriznih godina. Plan je da se reinvestiranje obavlja postepeno. U bilansu je trenutno 4,5 biliona dolara, ali nije postavljena donja granica bilansa stanja. Da li će se monetarne vlasti odlučiti da zadrže veći bilans stanja ili ne ostaje da se vidi… činjenica je da veći bilans nije podsticaj za ekonomiju.

6. septembar 2017. godine

Zlatna decenija BRIKS – petorka radi na promovisanju ekonomskog oporavka kroz saradnju u oblastima trgovine i investicije, finansija, održivog razvoja, inovacije i industrijskog povezivanja. Na poslednjem skupu formulisali niz platformi u okviru mehanizma BRICS-a za pružanje opipljivih dostignuća u globalnoj ekonomiji. Vredno je pomena i to da u mehanizmima mogu učestovati i druge zemlje u razvoju kako bi stimulisali saradnju.

18. jul 2017. godine

AIIB dobila visok kreditni rejting od S&P.; Standard&Poors; rating je ocenio da Azijsko infrastrukturna investiciona banka (AIIB) značajno ojačava svoje operativne kapacitete, i pridržava se načela upravljanja rizicima. Dobila je veoma snažnu kapitalnu opremu od 80 suverenih zemalja na globalnom nivou (sa grantom od skoro 93 milijarde dolara) i ima značajan uticaj na podršku velikim projektima u oblasti infrastrukture u Aziji. Ocena ove rejting kuće je da će AIIB u naredne tri do pet godina uspostaviti evidenciju i značajno unaprediti svoje operativne uslove, podržavajući procenu o izuzetno snažnom poslovnom i finansijskom profilu.

12. jul 2017. godine

Centralna banka Kanade povećala referentnu kamatnu stopu, nakon skoro sedam godina (za 0,25 procentnih poena, na 0,75%). Prema navodima centralne banke, ovaj porast kamatne stope odgovara ekonomskom rastu iznad potencijalnog nivoa, te mogućnost apsorpcije viškova kapaciteta unutar privrede. Raste i globalna ekonomija, kao i region. Ipak, više stope mogu ugroziti oštar rast cena nekretnina i dugovanja domaćinstava.

6. jul 2017. godine

Potpisan JEEPA – Sporazum o ekonomskom partnerstvu između Japana i EU. Cilj ovog sporazuma je da se uklone protekcionističke mere (u narednih 10 godina) i globalna pravila trgovine prilagode visokim standardima. Pregovori su započeti još 2013. godine, ali su aktuelizovani tek sa Trampovim povlačenjem iz trgovinskog sporazuma Amerike sa Evropom (TTP) i insistiranju na novim okvirima unutar NAFTA. Evropske kompanije, koje izvoze na japansko tržište (plaćaju preko 1 mijarde evra izvoznih dažbina godišnje) suočavaju se sa protekcionističkim merama (trgovinskim barijerama), što im otežava konkurentsku poziciju. Visoka je prosečna carina na poljoprivredne proizvode (21%). Sporazumom bi se smanjile tarife na govedinu, svinjetinu i vino (čime bi eliminisali 85% tarifa za proizvode izvezene u Japan), kao i na tekstil i obuću (sa 30% na 21 %, a potom na 0% u narednih 10 godina).

14. jun 2017. godine

Treći put za šest meseci FED su povećale referentnu kamatnu stopu (sa 1% na 1,25%), iako je inflacija već pet godina ispod ciljanog nivoa. Prema očekivanjima FOMC-a, postepeno se prilagođava monetarna politika, ekonomska aktivnost će se proširivati umerenim tempom, a uslovi tržišta rada dodatno će ojačati. Rast produktivnosti nedovoljan i cikličan – zavisi da li ekonomija raste ili opada. Potrošnja domaćinstva je u posljednjih nekoliko meseci porasla, a fiksna ulaganja u poslovanje nastavila su da se šire. Očekuje se da će inflacija na dvanaestomesečnom nivou ostati nešto ispod 2% u bliskoj budućnosti, ali da se stabilizuje oko ciljanih 2% u srednjoročnom periodu.

19. april 2017. godine

MMF je objavio vest o pretnji za globalnu finansijsku stabilnost sa (Trampovom) poreskom reformom u SAD (predlaže snižavaje poreza i ublažavanje finansijskih propisa). Predviđanja idu u pravcu da viškove prihoda kompanije ne bi reinvestirale, i time podsticale rast ekonomije, već bi ih plasirali u kupovinu finansijske aktive, repatrijaciju dobiti ili isplatu dividendi. Pod takvim okolnostima brže bi rasle kamatne stope i inflacija, došlo bi do pada potrošnje i usporavanja rasta američke ekonomije, koja je pokazala oporavak u poslednjih šest meseci. To bi dalje, prema izveštaju MMF-a uticalo na rast globalne premije na rizik sa negativnim posledicama po finasnijsku stabilnost u svetu, i dalje novu globalnu krizu.

15. mart 2017. godine

FED povećale referentnu kamatnu stopu za dodatnih 25 procentnih poena (na 1%) – porast drugi kvartal zaredom. Prema najavama i predviđanjima, rast ekonomije je umeren ali nastavljen, dok inflacija raste ka ciljanih 2%. Ovakav trend nameće postepeno povećavanje kamatne stope do kraja godine, čak u još dva navrata. Ipak, tržište rada nije na očekivanom nivou – solidno do radnih mesta, ali je stopa nezaposlenosti malo promenjena u poslednjim mesecima. Akcije su u padu, porastao je prinos na 10-godišnje trezorske zapise, dok dolar blago jača.

9. mart 2017. godine

Ništa novo u ECB! Kamatne stope ostale na nepromenjenom nivou – osnovna 0,00%, na kredite 0,25%, na depozite -0,40%. Iako je pritisak deflacije ublažio, rast je nedovoljno snažan ali su poboljšani uslovi zapošljavanja. Hitnost u preduzimanju monetarnih poteza je utihnula. Čeka se očito trenutak kada će kamatna stopa, sama od sebe, početi da raste.

14. decembar 2016. godine

FED povećali kamatnu stopu na 0,75% (za 0,25 procentnih poena), što je tek prvo povećanje u ovoj godini i drugo povećanje u poslednjih deset godina, uz izražena očekivanja da će u 2017. godini biti tri povećanja. Na ovakvu odluku, kako se navodi se u saopštenju, oticali su performanse ekonomije – povećanje broja novih radnih mesta, smanjenje nezaposlenosti i trend rasta cena (prema targetiranih 2%), porast potrošnje domaćinstva, blagi rast zarada. Svi su izgledi da će kamatna stopa još duži period vremena ostati na niskom nivou, jer su ekonomski izgledi neizvesni. Monetarne vlasti će nastaviti sa labavom monetarnom politikom do normalizacije kamatnih stopa.

08. decembar 2016. godine

Ni na poslednjem sastanku u 2016. godine ECB nije povisila kamatne stope – osnovna 0,00%, na kredite 0,25%, na depozite -0,40%. Odlučeno je da se nastavi sa Programom kupovine aktive (APP) i posle marta sve do kraja 2017. godine, a i kasnije u slučaju potrebe, ali sa 60 milijardi evra mesečno (umesto 80 milijardi evra). Sve zbog i dalje usporenog rasta, a sa željom da ostvare ciljanu inflaciju (2% u srednjem roku).

30. novembar 2016. godine

Zemlje OPEC-a su dogovorile smanjenje proizvodnje nafte, prvi put posle osam godina, što će uticati na rast tržišne cene. Rast cena nafte pogodiće brzorastuće ekonomije, uvoznice nafte, a uz jačanje američkog dolara i zemlje sa visokim teretom spoljnog duga. Ili se to otvara prostor za snažniju proizvodnju nafte iz uljanih škriljaca u SAD? Ostaje da se vidi...

15-17. april 2016. godine

Zajednička konferencija MMF I Svetske banke. Ovaj skup okuplja guvernere centralnih banaka, ministre finansija i razvoja, rukovodioce iz privatnog sektora i akademike koji će ponovo razgovarati, i potražiti rešenje, o ključnim pitanjima od globalnog značaja, svetskom ekonomskom autputu, iskorenjavanju siromaštva, ekonomskom razvoju i efikasnijoj pomoći.

10. mart 2016. godine

ECB je oborila osnovnu kamatnu stopu na 0%, sa dosadašnjih 0,05%. Istovremeno, smanjena je kamatna stopa na depozite za 10 baznih poena, na nivo -0,4%.

10. mart 2016. godine

Prvu seriju operacija ciljanog dugoročnog refinansiranja (TLTRO) ECB je počela da sprovodi septembra 2014. godine i kroz 5 tranši upumpala 400 milijardi evra (radi poboljšanja finansijske stabilnosti banaka i jačanja kreditiranja privrede). U toku jedne godine u korporativnom sektoru je završilo svega 4 milijarde evra (1%). Ipak, ta serija je ostala u senci QE (mart 2015). Da li će i nova serija TLTRO II (jun 2016) ostati u senci najnovih QE (veće mesečne kupovine aktive za 20 milijardi evra mesečno) ili će kreirati željeno stimulativno kreditiranje prvirede?

29. januar 2016. godine

Centralna banka Japana u realizaciji QEE (Quantitative and Qualitative Easing) snizila je kamatnu stopu (-0,1%) – slično Švajcarskoj CB. To je dodatno (pošto je FED povećao referentnu kamatnu stopu) uticalo na slabljenje jena. Ideja BOJ je da sa negativnom kamatnom stopom (bankama naplaćuje čuvanje viška rezervi) podstakne ubrizgavanje više novca u ekonomiju [(1) poboljšanje ekonomskih izgleda, (2) ublažavanje rizika, (3) smanjivanje bežanja u sigurnu imovinu, pa i Au]. Najavljeno dalje snižavanje po potrebi, kako bi ostvarili željeni nivo inflacije (2%).

27. januar 2016. godine

Koliko su ekonomski pokazatelji SAD bili opravdani u decembru mesecu 2015. godine, i koliko su trenutno ubedljivi, da se može očekivati prvi (martovski sastanak FED-a) od nova četiri povećanja kamatnih stopa? Ostaje da se vidi da li su potezi FED-a ohrabrujući za javnost ili koliko je izvesno da će se tržišta prilagoditi?

14. januar 2015. godine

Program direktnih monetarnih transakcija spada u red nekonvencionalnih montarnih mera i predstavlja korak bliže ka kvantitativnim olakšicama monetarne politike ECB. Istovremeno, u skladu je sa važećim Ugovorom o Funkcionisanju EU.

7. januar 2015. godine

Evrozona zapala u deflaciju posle (VI-X) 2009. godine. Današnja deflacija uzrokovana niskom tražnjom (usled uporne politike štednje), sve većim dugom, izostajanjem rasta ekonomija i padom cena nafte (a time i padom cena ostalih proizvoda), ali i neizostavnim padom očekivanog nivoa cena.

6. decembar 2014. godine

Pad cena nafte posledica je usporavanja svetske ekonomije i iznad očekivanog obima proizvodnje zemalja OPEC, uz rastuću eksploataciju uljanih škriljaca. Dobitnici – veliki uvoznici nafte (Kina, Indija, Turska i Japan), gubitnici – izvoznici nafte (Venecuela, Nigerija, Rusija).

27.novembar 2014. godine

Nigerija – nacionalna valuta gubi na vrednosti, sa padom cena nafte manji priliv dolara, a CB pregleda kamatnu stopu.

21.novembar 2014. godine

ECB – ECB će povećavati stimulacije (proširivanje programa kupovine imovine) ukoliko inflacija nastavi da opada – započinje sa kupovinom holandskih hipotekarnih obveznica. Odgovor sa berze – skok berzanskih indeksa.

21.novembar 2014. godine

Kina smanjila referentnu kamatnu stopu prvi put posle jula 2012. godine u želji da ojača ekonomiju.