Zdravstvena zaštita u Republici Srbiji

Prema podacima SZO o izdvajanjima za zdravstvenu zaštitu kao procenata BDP-a, Republika Srbija je iznad proseka Evropske unije. Međutim, u poređenju sa drugim evropskim zemljama, Srbija izdvaja u apsolutnom iznosu MALA sredstva za zdravstvenu zaštitu, što je posledica relativno NISKOG nivoa BDP-a Srbije.

Naš sistem finansiranja zdravstvene zaštite je godinama neefikasan. I pored visokog izdvajanja za zdravstvenu zaštitu iz BDP-a, sistem ne uspeva da obezbedi stepen zdravstvene zaštite koji odgovara tako visokom učešću u BDP-u. Činjenica je da stepen razvijenosti zemlje određuje karakter i kvalitet zdravstvene zaštite svake zemlje, ali efikasnost sistema je nešto sasvim drugo. Stoga, važno je pitanje kako sa raspoloživim, a oskudnim, resursima i kapacitetima postići što viši, očekivani, stepen zdravstvene zaštite.

Svaki vid finansiranja, pa i zdravlja, prate asimetrične informacije, i to dominantno moralni hazard. U Srbiji osiguranici uplaćuju sredstva u JEDAN JEDINI republički fond bez mogućnosti nametanja ikakve discipline fondu. Otuda su menadžeri spremniji da se upuste u rizične poduhvate. Razvojem privrede bićemo u prilici da koristimo i dodatne izvore finansiranja, za to su potrebni sposobni menadžeri i adekvatna ogranizcija i upravljanje sistemom. Pri tome, nužno je dostići odgovarajući stepen autonomije menadžmenta u zdravstvu kako bi se izbegao principal-agent problema. Menadžere moraju odlikovati višestruke veštine: planiranje i podela poslova, kontrola rada, pisanje izveštaja, javni nastup i pregovaranje, saradnja sa drugim institucijama, adekvatna realokacija resursa, procena troškova, analiza ekonomske isplativosti, upotreba opreme...

Prema podacima, Srbija za finansiranje zdravstva u velikom procentu izdvaja iz BDP-a, ali prema apsolutnom iznosu to je veoma malo. Kroz ionako niska ulaganja po stanovniku, ouočavamo da odstupanje prosečnog kursa od PPP pokazuje da je nacionalna valuta precenjena. Na približnom nivou su Crna Gora i Bosna i Hercegovina, pa i Makedonija. U relativnom izrazu sve su približne proseku EU, ali daleko od novčanog iznosa po stanovniku u EU.

Svetska zdravstvena organizacija u svom izveštaju navodi da loše zdravlje posledica nejednakosti u redistribuciji ekonomske moći, naglašenih socijalnih nejednakosti, neuravnoteženih prihoda, nedostatka kvalitetnih roba i usluga, čak i na globalnom planu. Nerado se prihvata kolektivno plaćanje subvencionisanje troškova zdravstvene zaštite, pa siromašnije zemlje EU sve više izbegavaju uplate doprinosa. Kod ovih zemalja HITNOST u finansiranju dominira u odnosu na PRIORITETE. Otuda problemi!!! Razvijene zemlje stvaraju nove fondove. Nemačka je 2012. godine uvela novi Fond koji prati redovne naplate doprinosa (77% učestvuje država). Slično je u Irskoj (79% učestvuje država). Holandija ima najsavršeniji model finansiranja kroz nekoliko kanala: za redovne (kratkoročne) tretmane postoji obavezno osiguranje preko privatnih kompanija sa 27%, porezi čine 14%, plaćanje iz džepa građama (OOP) je 9%, dok su dodatni paketi osiguranja 4% i drugi izvori 4%. Prema SZO, najbolje zdravstvene usluge daju Francuzi (77% čine vladine agencije). Sistem zdravstvene zaštite je različit od zemlje do zemlje, dok je u SAD decentralizovan, zasnovan na tržištu i konkurenciji, u EU je na blagostanju orijentisani sistem, a u JIE centralizovan i birokratizovan.

Glavni nedostatak u Srbiji je odsustvo sektorske strategije u zdravstvu.

Ključna rešenja za finansiranje sistema zdravstvene zaštite:

  • Adekvatna regulativa ( sa potenciranjem na javno-privatno partnerstvo i zajednička ulaganja),
  • Odgovorno upravljanje i odlučivanje (transaprentno i javno dostupno),
  • Podsticajna (aktivna) poreska politika.
Izvor: SZO, 2015

Tekstovi iz oblasti sektorskih analiza

Vrh strane