Zadovoljastvo stanovništva EU životom u EU

Zadovoljstvo stanovnika EU životom u Evropskoj uniji, prema podacima Eurostata za 2013. godinu ne odgovaraju očekivanjima. Zabrinjava izražena neujednačenost zadovoljstva životom među članicama EU. Dok najveće zadovoljstvo životom u EU postoji kod skandinavskih članica, najniže je kod Bugara. Srbija je na nivou Bugarske.

Stavovi o zadovoljstvu životom u EU razlikuju se posmatrano prema socio-demografskim karakteristikama stanovništva. Na skali od 0 do 10 oko 80% stanovnika Evrope ocenjuje zadovoljstvo životom u 2013. godini sa 6 (od 4,8 u Bugarskoj doy 8,0 u Finskoj, Danskoj i Švedskoj). Žene i muškarci su gotovo su podjednako zadovoljni životom, dok je mlađa populacija zadovoljnija od ostalih starosnih grupa. Najmanje su zadovoljni nezaposleni i neaktivni ljudi (5,8) u poređenju sa zaposlenima na neodređeno vreme (7,4). Na ocenu utiču i materijalni uslovi života, društveni odnosi i zdravstveni status. Veći stepen zadovoljstva životom pokszsle su porodice sa decom.

Stanovništvo država članica grupisano je u tri kategorije prema stepenu zadovoljstva - nisko, srednje i visoko zadovoljni. Opšti rezultati za 2013. godinu pokazuju da je 21,7% populacije EU-28 bilo veoma zadovoljno svojim životima, 57,4% ocenilo je život srednjim nivoom zadovoljstva, a 21,0% je prijavilo nizak nivo zadovoljstva životom.

Zapaženo je da se prosečno zadovoljstvo životom značajno razlikovalo između država članica EU. Razlike između država u udelu ljudi sa niskim zadovoljstvom bile su još izraženije. Oni su se kretali od 5,6% u Holandiji do čak 64,2% u Bugarskoj. Proporcija ljudi sa visokim zadovoljstvom života varira od 5,9% u Bugarskoj (nakon toga Mađarska (11,6%) i Letonija (12,6%)) na 42,1% u Danskoj. Kao što se vidi na grafiku, slični proseci mogu da odražavaju različite raspodele. Francuska i Slovačka prijavile su isti prosek od 7,0, ali je Slovačka imala mnogo veće proporcije ljudi sa niskim i visokim zadovoljstvom.

Ipak, stepen zadovoljstva najvećim delom je povezan sa raspoloživim dohotkom, tj. zaradama stanovnika. Bogatije ekonomije su pokazale veći stepen zadovoljstva od manje bogatih ekonomija. Unutar država članica postoje slične tendencije. Naime, sve dosadašnje analize pokazale su da je bogatija populacija srećnija od siromašnih u jednoj državi, i takve osobe iskazuju veće subjektivno blagostanje od siromašnijih. Svega je 16,7% stanovnika EU sa niskim zaradama izjavilo da su visoko zadovoljni životom, za razliku od 27,2% stanovnika EU sa visokim zaradama. Suprotan je odnos kada se posmatra nizak stepen zadovoljstva životom, pa je tako nezadovoljno životom čak 30,3% stanonvnika sa niskim zaradama, za razliku od 12,2% stanovnika sa visokim zaradama.

Ocenu zadovoljstva životom Eurostat (Ad-hoc module of EU SILC) sagledava kroz tri komplementarne celine - zadovoljstvo života, osćanjima i žnačajem života. Sveukupna ocena sagledava se kroz deset stubova (1. Zadovoljstvom finansijskom situacijom, 2. Zadovoljstvom stambenog prostora, 3. Zadovoljstvom radnim mestom, 4. Zadovoljstvom sa vremenom provedenim na putovanjima, 5. Zadovoljstvom korišćenjem vremena, 6. Zadovoljstvom rekreativnim životom i raspoloživim zelenim površinama, 7. Zadovoljstvom životnom sredinom, 8. Zadovoljstvom ličnim odnosima, 9. Smislom života i 10. Opštim zdovoljstvom stanovništva).
Izvor: kalkulacije autora prema podacima Eurostat

Tekstovi iz oblasti međunarodne ekonomije

Vrh strane