Uticaj krize na razvijene ekonomije

Kumulativni rast razvijenih ekonomija je nedovoljan za brži oporavak od svetske ekonomske krize koja traje već punih 6 i po godina. U 2014. godini predkrizni nivo realnog BDP-a dostigli su SAD, VB i Japan, dok je taj cilj postaje "hronično" nedostižan za Evrozonu.

Razvijeni svet pored svojih razvojnih kapaciteta teško dolazi do oporavka. U Q2-2014. godine jedino su SAD i Velika Britanija dostigle predkrizne vrednosti (Q1-2008=100) stopa privrednog rasta (realni BDP). I Japan ga je dostigao tokom Q1-2014. godine, ali je već u narednom kvartalu zabeležio novi pad usled pada na strani tražnje - pad privatne potrošnje za 5% i međugodišnji pad realnih zarada za 3,2% (porast potrošnje tokom Q1 i smanjenje tokom Q2, zbog najavljenog rasta poreza od 3 procentna poena u aprilu mesecu)‚ ali i usporen izvoz i pored slabljenja jena u odnosu na dolar (centralna banka upumpavala dolare kojim je finansiran budžetski deficit). U najnepovoljnijoj poziciji je Evrozona, čiji su indeksi (kumulativnog) privrednog rasta ispod predkriznih vrednosti tokom celog posmatranog perioda, i gotovo isti kao 2011. godine.

Međutim, i pored kumulativno najvećeg privrednog rasta u SAD od 7,3% u periodu Q1 2008 - Q2 2014. godina ostale makroekonomske varijable nisu dostigle svoje predkrizne vrednosti. Pravilo je da tokom ekspanzije daleko brže raste autput nego što se povećava zaposlenost (smanjuje nezaposlenost) ili rastu zarade. Iskustva Velike Depresije potvrđuju ovo pravilo – privreda SAD je pokazivala znake oporavka u periodu 1933-37. godina (BNP rastao po stopi od preko 8%), dok je trebalo deset godina (dakle tek 1939) da (ne)zaposlenost dostigne predkrizne vrednosti. Komponente BDP-a su u drugoj polovini 1930-ih godina uspele da dostignu predkrizni nivo (jedino je budžetska potrošnja značajno povećana).

Izgledi su da će sa ovom poslednjom ekonomskom krizom vraćanje na predkrizni nivo makroekonomskih veličina sačekati celu deceniju, tj. 2018. godinu (ukoliko se uskoro okončaju sukobi u Ukraijini i reše pitanja razmene sa Rusijom). Ekonomski rast koji trenutno beleže razvijene zemlje nije dovoljan da odjednom pokrene sve makroekonomske varijable i zahteva vreme da se one dostignu zadovoljavajući nivo. Aktuelna ekonomsko-politička i druga dešavanja koja se nepovoljno odražavaju na međunarodnu trgovinu samo produbljuju neizvesnost oko konačnog oporavka od krize i vraćanja na ranije koloseke.

Napomena: kalkulacije autora na bazi kvartalnih podataka OECD-a (http://stats.oecd.org/ 22.08.2014. 20:06)

Tekstovi iz oblasti međunarodne ekonomije

Vrh strane