Šta produbljuje svetsku krizu?

Nastavak svetske ekonomske krize i njeno produbljivanje rezultat je smanjenog priliva kapitala kod razvijenih zemalja (a manje njegovog odliva). U pozadini stoji strah od inflacije centralnih banaka, pre nego odsustvo poverenja investitora u državne hartije od vrednosti.

Niske kamatne stope u razvijenim zemljama destimulišu investitore. Neatraktivnost državnih hartija od vrednosti doprineo je smanjenom prilivu kapitala. Nizak prinos na hartije od vrednosti traje već nekoliko godina unazad. Slika pokazuje opadajući trend prinosa na desetogodišnje državne obveznice u najrazvijenijim ekonomijama. Opadajući trend je i u drugim zemljama Evrozone (Španija 2,37%; Italija 2,56%; Portugal 3,31%; Grčka 5,58%). Slično je i kod hartija od vrednosti sa drugim rokovima dospeća. Recimo, u Nemačkoj na sekundarnom tržištu prinos na dvogodišnje obveznice je negativan (-0,004%). A poznato je da negativne kamatne stope mogu da razočaraju učesnike na tržištu.

Problem se dodatno produbljuje kod država ili unutar regionalnih integracija (poput EU) sa režimom fiksnog deviznog kursa i visokim javnim dugom. Pojedini ekonomisti (Romer) zastupaju stanovište da se do rasta kamatnih stopa može doći tek kada se vrati poverenje investitora u državne hartije od vrednosti.

Međutim, sa gubitkom poverenja raste premija na rizik, koja sada kao sastavni element funkcije tražnje (pored kamatne stope i deviznog kursa), utiče na rast tražnje. To govori da će gubitak poverenja investitora ima ekspanzivan, a ne restriktivan karakter.

Bolje rezultate od EU pokazuju SAD i VB. Pretnja krize po modelu zemalja mediteranske periferije su daleko od SAD i VB jer uspevaju da kroz monetarne mere (nezavisna monetarna politika) i sopstvenu valutu (fluktuirajući devizni kurs) ublaže negativne kratkoročne fluktuacije sa svetskog tržišta. Očekivani rast BDP u SAD i Velikoj Britaniji može favorizovati državne obveznice ove dve zemlje, u odnosu na obveznice evopskih zemalja. I pored toga, slabi su izgledi da se i u 2014. godini finansijsko tržište oporavi niskih pinosa, ali da će prinosi divergirati između dve strane, to je neminovno. Niži rast u Evropi uspeće da spreči reprizu dužničke krize zemalja evrozone, ali teško da može da istraje bez podsticaja ECB-a (stagnacija i u Q2 2014). U poslednje vreme, povoljnija slika je na periferiji EU - Island (kontrola kretanja kapitala usmerena na sprečavanje investitora da sa lokala povlače sredstva).

Pomenuti pad priliva kapitala, pri bilo kojoj kamatnoj stopi, vodi do depresijacije nacionalne valute. Efekti fiskalne politike ovde su različiti (pomeranje krive IS) i zavise od stepena zaduženosti zemlje - ako je visok stepen zaduženosti IS kriva ide u levo (zemlje EA) ako nije u desno (VB). Kamatna stopa će porasti (Romerova kriva PM se ne mora pomerati) samo zato što gubitak poverenja investitora, kroz depresijaciju nacionalne valute, ima ekspanzivne efekte. Iz drugog ugla posmatrano, ako kod centralne banke postoji strah od inflatornih pritisaka na depresijaciju nacionalne valute tada će kriva LM ići u levo. Javljaju se efekti suprotni prethonom - slučaju gubitka poverenja investitora. Monetarna restriktivnost je još više izražena kod zemalja koje su zapale u zamku likvidnosti (niska kamatna stopa ne uspeva da stimuliše potrošnju, a kvantitaitvne olakšice ne utiču na stopu nezaposlenosti i privrednu aktvnost) i kod kojih je neefikasna monetarna politika. Zato, sa određivanjem kamatne stope od strane centralne banke, svaki gubitak poverenja u državne obveznice uzrokovaće porast kamatne stope ali i slabljenje nacionalne valute (kamatni pariteti), a slaba nacionalna valuta čini domaću industriju konukrentnom na inostranom tržištu - postoji neka korist od gubitka poverenja investitora.

Izvor: Tradeweb (nedeljni podaci)

Tekstovi iz oblasti međunarodne ekonomije

Vrh strane