SEF 2017

Na svetskoj listi konkurentnosti za 2017. godinu Srbija beleži napredak za 12 pozicija i zaposela je 78 poziciju od 137 ekonomija, sa indeksom od 4,14 (od 7). Međutim, Srbija je i dalje na začelju u odnosu na ekonomije iz okruženja (iza Srbije je jedno Bosna i Hercegovina - 102 pozicija, sa indeksim 3,87).

Posle više godina indeks konkurentnosti za Srbiju je prešao vrednost 4. To konačno, kako ističu mnogi, ukazuje na napredovanje ekonomije, tj. makroekonomsko okruženje je povoljno, raste efikasnost tržišta rada, ali ne i institucija, raste oblast visokog obrazovanja, kao i softificiranost poslovanja, razvijenost finansijskog tržišta. Ipak, pojavljuju se i faktori koji najviše ugrožavaju poslovanje - nepovoljne poreske stope, ali i poreska regulativa, nepovoljan pristup izvorima finansiranja, neefikasnost državne birokratije i korupcija.

Uočljiv je rast vrednosti (gotovo) svih inidikatora u poslednjih par godina. Ali ne i ranga na listi ekonomija. Otkud to da i pad vrednosti indikatora, kao u slučaju tehnološke opremljenosti, može na rang listi poboljšati poziciju? To se javlja kada druge ekonomije sa liste u većoj meri pogoršaju vrednosti svojih indikatora, kao i ako se smanji broj ekonomija obuhvaćenih listom (2016. godine 138 ekonomija, 2015. godine 140 ekonomija, 2014. godine 144 ekonomija). Tako je, recimo, Južnoafrička republika zabeležila pad za 14 pozicija. Nama po rangu bliža, Šri Lanka, beleži isti pad od 14 pozicija, s tim da je u prethodnom izveštaju bila ispred Srbije, na 71. poziciji (vrednost indeksa 4.19), da bi u poslednjem izveštaju bila iza Srbije, na 85. poziciji (vrednost indeksa 4.08). Tako je Makedonija izostavljena iz ovogodišnjeg izveštaja. To znači da pozicioniranje na rang listi konkurentnosti može biti uzrokovano eksternim, a ne samo inernim faktorima. Posebno ja važna činjenica da se podaci prikupljaju za Grad Beograd, ne celu teritoriju Srbije.

Izvor: WEF

Tekstovi iz oblasti privrednih kretanja

Vrh strane