Recept skandinavskih zemalja za krizu

Ekonomski model skandinavskih zemalja odlikuje relativno nizak javni dug, aktivno tržište radne snage, snažne javne finansije i različit odnos nacionalnih valuta prema evru. Ove privrede su izvozno orjentisane, male tržišne ekonomije sa visokim stepenom mobilnosti radne snage, a poznate u svetu po visokom udelu javnog sektora u BDP-u uz zapažen stepen stabilnosti i razvijenosti ekonomija.

Skandinavske zemlje su početkom 1990-ih godina zapale u ozbiljnu ekonomsku krizu. Reformski potezi (ortodoksni program stabilizacije) koji su usledili, popravili su ekonomske performanse - recimo u Švedskoj, smanjen je udeo javnog sektora u BDP-u (sa 60% 1983. na 49% 2012.); smanjen je javni dug (72,8% u 1995. na 40,6% u 2013.); budžet je uravnotežen (sa -11% u 1983. na -7,4% u 1995. odnosno na +0,2% u 2011. i -1,1% u 2013.); smanjen je porez na imovinu, poklone, bogatstvo i nasleđivanje, ali su smanjene i korporativne poreske stope na 22% (daleko ispod istih stopa u SAD). Podaci pokazuju da su smanjenje poreskih stopa i snižavanje javne potrošnje svake godine doprinosili ekonomskom rastu po 0,5%. Prosečan godišnji rast, kao i produktivnost rada u skandinavskim zemljama u periodu 1993-2010. bili su iznad evropskih (oko 2,5%, odnosno 2% u poređenju sa evropskih 1,7%, odnosno 1%). Danska je stvorila veoma liberalno tržište radne snage. Finska je ovladala novim veštinama - inovacije i preduzetništvo. Norveška, iako bogata naftom i gasom, priprema se za post-naftnu budućnost, procesom prilagođavanja. Rezultati pokazuju da su periodu 1998-2008. skandinavske zemlje beležile suficite u budžetima i imale opadajući trend javnog duga, za razliku odzemalja Evrozone koji su bile u deficitu i povećavale svoje zaduživanje.

Tokom poslednje krize najveći broj investitora tražio je utočište u skandinavskim zemljama, kupujući državne obveznice uglavnom Danske i Švedske (Norveška je zahvaljujući velikim rezervama nafte i gasa, a u 2011. imala 19 mlrd$ budžetskog suficita) - prinos jeste nizak, ali je ulaganje isplativije i sigurnije nego u ostalim zemljama EU. Pored toga, pet najvećih banaka u Danskoj su kroz stres testove odgovorile na kapitalne zahteve evropskih banaka (cilj zaštita od nadolazećih kriza). U Danskoj je samo u 2012-13. uloženo oko 2 mlrd$ u saobraćaj, zdravstvo, obrazovanje i zelene tehnologije. Nasuprot ovim zemljama, Finska (dug 57%, a deficit budžeta 2,1% BDP-a) je direktno pogođena problemima Evrozone, ali je spašava činjenica da je zagovornik fiskalne odgovornosti i discipline. Tokom 2009. u Finskoj su uvedeni brojni programi (štednje, stimulativnih paketa, snažne regulative finansijskog sektora) u cilju zaštite od krize i poboljšanja stabilnosti ekonomije. Švedska je lako prebrodila krizu zahvaljujući malim i srednjim preduzećima (u 2011. njih oko 70000 činilo 90% ukupnih preduzeća, zapošljavalo 60% radne snage, kreiralo 55% BDP-a i donosilo 65% ukupnih neto socijalnih investicija), koji su se pokazali kao veoma prilagodljivi novonastalim kriznim okolnostima.

Kriza u Evrozoni (smanjenje uvozne tražnje i niži investicioni kapaciteti) najviše je pogodila prerađivačku industriju u Danskoj, Švedskoj i Finskoj. Pad izvoza uticao je na gubitak velikog broja radnih mesta (do 2010. g. 175 hiljada danaca je izgubilo posao). Danska i Švedska su zapale u recesiju tokom 2008. Norveška je doživela pad izvoza od 41%, ali je u daleko najboljoj poziciji jer se mogu osloniti na državni naftni fondovi, pa i penzioni, koji već investiraju novac u inostranstvo (štednja za buduće generacije). Tradicionalno, skandinavske zemlje nude program blagostanja svojim građanima - benefijce za decu, majke bez posla, socijalno ugrožene, besplatno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Samo je Danska u 2009. potrošila 95,7 mlrd% ili trećinu svog BDP-a za socijalnu i zdravstvenu zaštitu. I pored relativno bolje situacije od evropskih partnera, skandinavske zemlje su počele da primenjuju strategije štednje, iznalaženja novih izvoznih tržišta (BRIKS), uz smanjivanje zavisnosti od tržišta EU i SAD, kao i monetarnu politiku relativno jefitnog zaduživanja. Razlozi za promene su: 1. gornja granica preobimne vlade, 2. zavisnost države od pojedinih velikih preduzeća (koja dalje zavise od globalnog tržišta), 3. želja da se u hijerarhiji pravac na dole zameni pravcem na gore, 4. ograničeni resursi, 5. širenje globalizacije i 6. rastuća različitosti.

Ove zemlje imaju veoma povoljne uslove zaduživanja na međunarodnom tržištu zahvaljujući stabilnosti koju su postigle. Ovakva pozicija jača nacionalne valute i omogućava centralnim bankama da snižavanjem referentnih kamatnih stopa podstiču zdrav rast ekonomije. Pokazale su svetu još jedanput da nema suprotnosti između visokog stepena konkurentnosti i visokog stepena socijalne zaštite.

Problemi ipak postoje - starenje stanovništva će voditi snižavanju produktivnosti i većim izdacima za stvaranje novih produktivnih radnih mesta. Izazovi krize i razvoja nameću nova rešenja - rast poreza i smanjivanje javne potrošnje, uz povećanje starosne granice za odlazak u penziju (sa 65 na 69 godina), a sve sa ciljem povećanja ponuda radne snage i poboljšanja efikasnost javnog sektora. Ostaje da se vidi na koji način će vlasti uspeti da se izbore sa pritiskom rastuće ponuda radne snage na pad zarada. Očekivanja idu u pravcu rasta preduzetništva, inovacija i investicija u zelene tehnologije (solarna energija, energija vetra, bio-energija).

Izvor: podaci Eurostata
Napomena 1: na levoj skali se očitavaju linije koje predstavljaju dug prema BDP, u procentima; na desnoj skali se očitavaju stubići koji predstavljaju budžetsku neravnotežu, u procentima.
Napomena 2: Finska članica EU i EA, Švedska i Danska članice EU ali ne i EA (SKR slobodno pliva, dok DKR vezana za evro), Norveška nije članica EU.

Tekstovi iz oblasti međunarodne ekonomije

Vrh strane