Realne stope rasta neto zarada

U prvim godinama tranzicije srpske ekonomije životni standard radnika dinamično je rastao. Euforična situacija i prividan rast životnog standarda morali su se jednog trenutka vratiti kao bumerang. Kao po lošem običaju, problemi (neraealnih zarada) nisu došli sami već su doživeli erupciju sa nadolazećom krizom. U periodu 2001-2008. godina realne neto zarade su rasle po prosečnoj godišnjoj stopi od 13,7% (ili sa 100 na 400 evra). Taj rast je beležen ne samo u dinarima već i u evrima, što se sa liberalizacijom trgovinskih tokova, i u režimu fiksnog deviznog kursa (precenjene nacionalne valute), negativno odrazilo na rastući deficit u robnoj razmeni. (Ko još ne bi iskoristio šansu uvoza automobila, kupovine bele tehnike, turističkih putovanja u inostranstvo...?) Tako visok rast realnih zarada nije imao dovoljno snažnu podršku - niže stope rasta privrede i niža produktivnost rada nisu mogli dugo da izdrže ovakav pritisak na ekonomiju. Dok su kreatori ekonomske politike ekonomske mere sprovodili za interese političara (i u korist javnog sektora) jedinični troškovi rada u industriji su rasli i činili industriju nekonkurentnom u regionu. Otuda ne iznenenađuje niži nivo stranih direktnih investicija, od očekivanog!

Ovakav pristup, zajedno sa negativnim efektima svetske krize, imao je za rezultat usporavanje ekonomske aktivnosti, posebno u realnom sektoru. Odsustvo likvidnosti privrede, bez adekvatnih podsticaja, ugušio je realan sektor privrede koji nije bio u mogućnosti da podigne privrednu aktivnost na predkrizni nivo. U narednim godinama, istina je da su realne neto zarade u industriji (prerađivačkoj) blago rasle 2010. godine za 0,28% (0,61%), 2011. godine za 0,32% (0,61%), 2012. godine za 0,82% (1,09%) i 2013. godine za 0,62% (1,28%), ali su one opadale u evrima, tokom perioda 2009-2013. godina, sa 338, 309, 313, 285 i 286, respektivno (zarade u prerađivačkoj industriji u posmatranim godinama su iznosile 271, 249, 253, 230 i 233 evra). Na pad prosečnih zarada u industriji uticao je i veliki pad zaposlenosti.

Napomena: tokom 2010 godine promenjena je metodologija po kojoj se sada uključuju zarade zaposlenih kod privatnih preduzetnika

Tekstovi iz oblasti sektorskih analiza

Vrh strane