Problematični krediti

S početkom krize u Srbiji, od 2008. godine raste broj problematičnih kredita (NPL), ali raste i njihov udeo u ukupnim kreditima. Bankarski sektor je pod velikim pritiskom loših kredita. Iako se njihov udeo smanjuje 2016. godine ostaje visok preostali iznos duga, visoko učešće kredita u docnji u preostalom iznosu duga, kao i visoko učešće iznosa docnje u preostalom iznosu duga.

U bankarskom sektoru Srbije, udeo problematičnih kredita (NPL) u ukupnim kreditima bio je visok tokom analiziranog perioda, ali još uvek nisu ugrozili stabilnost finansijskog sistema, jer je bankarski sektor dobro kapitaliziran i likvidan. Zbog toga su kreditne linije bile u potpunosti obezbeđene. Ipak, oni su postali izvor sistemskog rizika. To znači da udeo problematičnih kredita u ukupnim kreditima nije imao direktnu vezu sa stabilnošću finansijskog sektora, s obzirom da je ovaj odnos zavisio i od rezervisanja i kapitalizacije i koncentracije izloženosti u nekim bankama.

Od početka finansijske krize, problematični krediti zabeležili su kontinuirani rast tokom čitavog posmatranog perioda, izuzev privremenog smanjenja u 2012. godini. Sa niskom stopom privrednog rasta tokom krize, povećani su kreditni rizici zbog visokog nivoa loših kredita, što je dovelo do stagnacije ili čak pada kreditne aktivnosti. Nivo loših kredita počeo se smanjivati u 2012. godini, ali na kratko. Tada NPL su počele da raste kontinuirano do 2015. godine, kada je vrednost NPL dostigla 424,6 milijardi dinara, a NPL-ovi su dostigli rekord od 21,6%.

Struktura problematičnih kredita u Srbiji je veoma nepovoljna. Krediti domaćinstvima (stanovništvu) u ukupnim NPL su zabeležili kontinuirani rast, dok su korporativni krediti (privreda) postepeno smanjili svoje učešće u ukupnim NPL. S druge strane, udeo Ostalih u ukupnim NPL-ima se kontinuirano povećao, sa 9% u 2009. na čak 30% u 2016. godini, što je znatno iznad učešća stanovništva u ukupnim NPL-ima. NPL odnos prema stanovništvu ostaje daleko ispod proseka za ukupne NPL (ispod 20%) tokom celog perioda. Međutim, apsolutno izraženo, nivo loših kredita stanovništva postepeno je porastao, sa 26,2 milijarde dinara u 2008. na 69,2 milijarde dinara u 2016. godini. Glavni razlog je više od trostrukog rasta nekvalitetnih kredita u bankarskom sektoru Srbije tokom analiziranog perioda (sa 131 milijarde dinara u 2008. na 425 milijardi dinara u 2015. godini). Udeo privrede u ukupnim NPL imao je najveći NPL u 2009. godini od 76% (153,3 milijarde dinara), ali najniži u 2016. godini od 50% (172,9 milijardi dinara). Realno posmatrano, najviši nivo loših kredita u privredi u 2014. godini iznosio je 248,6 milijardi dinara, kada je udeo NPL bio 60%.

Srbija je imala visoke stope rasta kredita pre krize. Velika kreditna ponuda došla je od stranih banaka koje su preplavile bankarski sektor Srbije, zahvaljujući svojim jeftinim izvorima finansiranja. Pored toga, najveći problem bankarskog sektora jeste to što se najveći deo NPL-a odnosi na kredite koji su s docnjom više od godinu dana.

Takvi (loši) krediti imali su negativan uticaj na profitabilnost banaka. Ustvari, mnoge srpske banke postale su slabe i veoma neprofitabilne zbog prekomernih nekvalitetnih kredita. Prinuđene, banke smanjuju ponudu kredita što dodatno usporava ekonomsku aktivnost. Banke nisu bile voljne da prodaju zajmove zbog neadekvatnih kolaterala, tako da su tokovi novca iz kredita ograničili ponudu kredita. Takođe, bili su ugroženi kapaciteti bankarskog sektora sa aspekta apsorbovanja gubitaka nastalih po osnovu problematičnih kredita (valutne strukture, ispravke vrednosti, kapitala, izdvojenih rezervi). Iako je tokom 2016. godine smanjen iznos odobrenih problematičnih kredita (u dinarima), kao i njihovo učešće u ukupnim kreditima još uvek ostaje problem visokog preostalog iznosa duga, visokog učešća kredita u docnji u preostalom iznosu duga, i visokog učešćs iznosa docnje u preostalom iznosu duga.

Istina, privreda Srbije uspela je da se odupre pritisku rasta nekvalitetnih kredita sa rastom BDP-a, fiskalnom konsolidacijom i boljim makroekonomskim uslovima poslednjih godina, nakon što su donosioci ekonomske politike usvojili važne mere i preporuke sa jasnim procesima i procedurama za upravljanje NPL-om. Takođe, banke su postale opreznije u pogledu odobravanja kredita. Ako banke nastave sa adekvatnim pristupom i preporukama relevantnih institucija, to će pomoći u jačanju kreditne aktivnosti u narednim godinama. Da bi govorili o oporavku bankarskog sektora, udeo nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima mora biti u rasponu od 5-10% ili manje. Dakle, banke moraju poboljšati svoje kapacitete za upravljanje portfelima NPL-a u odnosu na period pre krize.

Napomena: podaci NBS

Tekstovi iz oblasti monetarne politike

Vrh strane