Priliv SDI u jugoistočnoj Evropi

Iako rezultati poslovanja Svetske banke ukazuju na poboljšanje poslovnog ambijenta regiona jugoistočne Evrope, on nije atraktivan za strane investitore. To pokazuje pad priliva SDI u poslednjim godinama.

Sa svetskom ekonomskom krizom usledio je pad priliva SDI u regionu jugoistočne Evrope, koji je kontinuirano nastavljen do 2013. godine, sa prekidom u 2011. godini. U posmatranom periodu, najveće poboljšanje i kontinuirano kretanje SDI ima Albanija, dok je u nezavidnom položaju Slovenija. To govori da pokazatelji poslovanja Svetske banke zapravo nisu dovoljni za privlačenje stranih investitora, već su oni samo deo ukupnog ambijenta.

Do krizne 2008. godine regioin je postao atraktivan za strana ulaganja (rast SDI u periodu 2002-2008. sa 2,1 na 13,3 mlrd$). Najveći napredak je usledio 2006. godine sa snažnim privrednim rastom, boljom investicionom klimom i potpisanim sporazumima o stabilizaciji sa EU (2005). Nakon krizne 2008. godine krenuo je kontinuirani pad SDI. Tokom 2009. godine brojne TNK su povukle svoje resurse iz Hrvatske, Makedonije i ostalih zemalja regiona (povlačeći kredite iz fililjala u nameri da poprave bilansne pozicije kod kuće). Izuzetak je predstavljala Albanija, sa povoljnim poslovnim ambijentom i nastavkom privatizacije državnih preduzeća.

Oporavak je usledio sa 2011. godinom, kada je porastao priliv SDI u prerađivačkoj industriji - održani konkurentni troškovi proizvodnje i otvoren pristup tržištima EU. U Srbiji je te godine privatizovan ketering servis JAT-a i Telekom je transformisan u otvoreno akcionarsko društvo (početkom 2012. godine), u Bosni i Hercegovini privatizacija 25 velikih državnih kompanija donela je 5 mlrd$ za 2013. godinu, dok je u Hrvatskoj država zadržala manjinski paket u 600 preduzeća i većinski paket u preko 60 kompanija.

U 2012. godini pad priliva SDI u regionu od 41% posledica je prvenstveno smanjenja investicija iz komšijskih zemalja, koji su glavni investitori u širem regionu. I dalje su prednosti regiona: relativno niski troškovi radne snage, olakšan pristup tržištima i privatizacija državnih preduzeća. U tom pogledu dominirali su Hrvatska i Albanija. Nastavak privatizacije u sektoru usluga u 2013. godini održao je priliv SDI na višem nivou nego 2012. godine (za 43%). Najveći rast priliva SDI beležila je Albanija, zahvaljujući privatizaciji 4 hidroelektrane (ukupno 1,2 mlrd$) i akvizicijom (Azerbejdžanske kompanije) 70% glavne naftne kompanije ARMO. U Srbiji je privatizacija u oblasti telekomunikacija (SBB/Telemach) donela priliv od 1 mlrd$, kao i prodaja 49% avio kompanije Etihadu.

Izvor: FDI Reports UNCTAD

Tekstovi iz oblasti međunarodne ekonomije

Vrh strane