Preti li Kini dužnička kriza?

Ukupan dug Kine od 206,3% BDP-a je i dalje niži od duga razvijenih ekonomija (podaci za Q2 2011, a za zemlje * Q1 2011). Kod deset najvećih ekonomija dug privatnog sektora (domaćinstva, korporacija i nefinansijske institucije) smanjen je za 2% ili 1,5 biliona dolara od najvišeg nivoa tokom 2008. godine. Sa druge strane, kao posledica finansijske krize, dug države u posmatranom periodu je porastao za 26% ili 7,8 biliona dolara. U sedam od deset najvećih ekonomija udeo ukupnog duga u BDP-u je povećan, dok je pad ovog racia zabeležen u SAD, Južnoj Koreji i Australiji. Tri izdvojene zemlje Evrozone beležile su visoku zaduženost.

Ukupna zaduženost kineske ekonomije prešla je nivo od 200% BDP-a (Q4 2001 ≈ 100%, Q4 2011 = 166,6%; Q2 2013 = 190%; Q2 2014 = 206,3%). Iako se suočava sa visokim dugom, Kini je manji problem nivo zaduženosti nego što je tempo zaduživanja. Spoljni dug Kine trenutno je na nivou od oko 1 triliona dolara, ali ne predstavlja veliku zabrinutost s obzirom da je to deseti deo BDP-a, a da su ukupne devizne rezervi četiri puta veće. Najveći deo ukupnog duga čini dug državnih banaka odobren državnim preduzećima. Tempo zaduživanja je nešto izraženiji poslednjih godina, ali ne i zabrinjavajući, jer je u odnosu na 2009. godinu zabeležen rasta od 58%, što je posledica kreditnog finansiranja vladinih stimulativnih programa.

Kina i dalje sprovodi labavu monetarnu politiku (kroz kreditne olakšice od strane NBK) kako bi privredni rast vratila na željeni nivo. To predstavlja opterećenje za privredu. Zaduženost od preko 200% i prosečni troškovi finansiranja od oko 7% pritiskaju kineske zajmoprimce da obezbede rast gotovine (chas-flow) od 14%, kako bi pokrili obaveze po osnovu kamata bez ugrožavanja profitabilnosti. U suprotnom, biće primorani da se dodatno zadužuju! Ostaje da se vidi da li će ovo predstavljati veliko opterećenje za ekonomiju koja nominalano raste oko 9%.

Tekstovi iz oblasti međunarodne ekonomije

Vrh strane