Potrošačka korpa

Iako nova metodologija obračuna potrošačke korpe podrazumeva tročlano domaćinstvo, prosečna potrošačka korpa je i dalje iznad prosečne neto zarade u Srbiji. U aprilu mesecu tekuće godine za prosečnu potrošačku korpu bilo je potrebno izdvojiti 70.668,55 dinara, dok je prosečna neto zarada iznosila 49.117 dinara. Drugim rečima, za Prosečnu potrošačku korpu potrebne su 1.44 prosečne neto zarade. Manje od jedne zarade bilo je dovoljno za mininalnu potrošačku korpu koja je iznosila 36.637,79 dinara.

Kupovna moć stanovništva se obračunava po zvaničnoj metodologiji preko potrošačke korpe. Prema važećoj metodologiji i preporukama EUROSTAT-а, ILO-а (International Labour Organization) i UN-а, a na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstva kreira se i struktura potrošnje u Srbiji. Ostaje pitanje da li sadržina potrošačke korpe odražava stvarne potrebe stanovništva i njihove navike. Sklonost ka porošnji prosečnog građanina Srbije ne oslikava se u proizvodima i uslugama obuhvaćenim potrošačkom korpom. Prosečan građanin ima šire i zahtevnije potrošačke navike od proizvoda i usluga korpom predvidjenih, u pogledu većih količina, boljeg kvaliteta, skupljih proizvoda, broja proizvoda i usluga.

U strukturi prosečne potrošačke korpe dominiraju stavke Hrana i bezalkoholna pića sa 38,44% (u mininmalnoj potrošačkoj korpi sa 44,91%) i Stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva sa 20,01% (u mininmalnoj potrošačkoj korpi sa 19,42%). Iza su Alkoholna pića i duvan sa 8,52% i 7,82%, respektivno i Transport sa 7,93% i 6,18%, respektivno. Poražavajuće nizak je udeo Obrazovanje 0,67% odnosno 0,34%, respektivno.

Ako tročlana porodica u Srbiji ima jednog zaposlenog člana, sa prosečnom neto zaradom, biće u mogućnosti da priušte samo Minimalnu potrošačku korpu, tj. 2280 kalorija za život i 193 proizvoda neophodnih za fiziološko preživljavanje, uz resto crkavicu od skoro 12.400 dinara (da priušte sebi bar neko zadovoljstvo). Pri tome, tročlano domaćinostvo za mesec (30) dana iz potrošačke korpe bi pojelo 26,4 kg hleba, 13 kg krompira, pola kilograma bureka, 1 kg pirinča, 800 g spanaća, pola kilograma limuna, 1,5 kg banana,100 g suvih šljiva, 700 g junetine, 4,5 kg piletine, 1,1 kg ribe, 300 g kajmaka, 63 jaja, 200 g meda, 200g mlečne čokolade; popiće 16,5 l mleka, 6,5 l jogurta, 1 kg kafe, 7 l vode i 11 l soka. Uz to, za obrazovanje je izdvojeno 475,64 dinara, za odeću i obuću 3.111,01 dinara, dok za rekreaciju i kulturu celih 3.555,76 dinara mesečno.

Posmatrano po gradovima u Srbiji (april 2018) skuplje potrošačke korpe od proseka Srbije su u Novom Sadu (78.334 dinara), Zrenjaninu (78.298 dinara), Pančevu (77.048 dinara), Subotici (75.442 dinara), Beogradu (74.317 dinara) i Sremskoj Mitrovici (73.380 dinara). S druge strane, samo su tri grada u Srbiji koji beleže zarade iznad prosečne neto zarade u Srbiji: Beograd (59.796 dinara), Novi Sad (53.218 dinara) i Pančevo (51.054 dinara). Najniža prosečna neto zarada je u Leskovcu i iznosi svega 39.614 dinara dovoljno za Minimalnu potrošaku korpu (32.186 dinara), ali ne i Prosečnu potrošačku korpu (62.011). Sa svojom zaradom leskovčanin ne bi mogao sebi da priušti ni Mininmalnu potrošačku korpu u Beogradu od 43.001 dinara, koja je ujedno najskuplja u Srbiji.

Manjkavosti načina obračuna potrošačke korpe kod nas:

  • ista struktura potrošačke korpe godinama (u Velikoj Britaniji se menja svake godine u proleće i prilagođava potrebama i navikama potrošača),
  • koriste se cene na malo (ne odražavaju stvarno kretanje cena, poput potrošačkih cena ili BDP deflatora),
  • nesrazmerna je količina roba i usluga sa smanjenjem broja članova domaćinstva (npr. raniji obračuni potrošačke korpe za četvrorčlano domaćinstvo obračunavali su na mesečnom nivou 1 kg limuna (98 dinara), za tročlano je to sada 0,5 kg limuna (oko 80 dinara); ili banana 2,5 kg (270 dinara) naspram sadašnjih 1,5 kg (215 dinara) - pri čemu je neznatna razlika u cenama; ili meda 1 kg po ceni od 400 dinara naspram 200 g po ceni od 830 dinara - da li se kod ove stavke štedelo na vrednosti ili količini? kod mesa i prerađevina količina je veća iako je jedan član domaćinstva manje, pri čemu je količina svinjskog mesa udvosturčena a pilećeg povećana za pola kilograma).

Ovom korpom su izostavljeni brojni proizvodi i usluge koji se nalaze u korpi građana kada svakodnevno ulaze u prodavnice. Kod takvih proizvoda promene cena su izraženije. Recimo, kocka kvasca od 16 dinara zabeleži rast tokom proleća na 19 dinara, što i nije velika razlika - celih 3 dinara, samo što je to rast cene od 18,75%. Slično, može da se postavi pitanje strukture usluga kod pozicije Stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva - da li su uključen nove stavke i nameti. Svakako bi uzimanjem u obzir dodatnih stavki, kao i izmena strukture proizvoda i usluga ununtar potoršačke korpe, i njena vrednost bila veća, i još neodstižnija proslečnom građaninu Srbije.

Očigledno je da smo došli u situaciju da se kupovna moć stanivnika u Srbiji svodi na proseke i brojeve!

Izvor: Ministarstvo trgovine, trgovine i telekomunikacija

Tekstovi iz oblasti privrednih kretanja

Vrh strane