Nigerija - primer rasta ili ne

Visoke stope privrednog rasta (do 7% u prethodnoj deceniji) Nigerija postiže zahvaljujući visokom prilivu deviza od izvoza nafte (15% BDP-a). U nediverzifikovanoj ekonomiji preduzete reforme daju rezultate zahvaljujući podršci stranog kapitala i MMF-a. Da li će beg kapitala odvesti Nigeriju u krizu ili će se vlasti odbraniti blagovremenom diverzifikacijom privrede, ostaje da se vidi!

Visok rast privrede u prethodnoj deceniji (po cenama 1990 u proseku iznosio skoro 7%) rezultat je izvoza nafte, sirovina i resursa. Rast postoji zahvaljujući uvozu kapitala u sektoru telekomunikacija, finansijskom sektoru i tržištu akcija (u 2013. godini beleže priliv 92% uvezenog kapitala). Veliki udeo zauzima filmska industrija Holivuda.

Ostali sektori privrede su nedovoljno interesantni za strana ulaganja. Poljoprivreda zapostavljena - loše upravljanje, infrastruktura i politika. Prihodi od nafte vode ka stagnaciji jer izostaju investicije u tehnološke i savremene metode proizvodnje. Auto indsutrija u padu usled strukturnih refromi koje su smanjile kupovnu moć potrošača, dovele do pada proizvodnje, rasta uvoza "polovnjaka" i povećanog krijumčarenja. Visoka uvozna zavisnost ukazuje na visok procenat odliva BDP-a. Precenjena nacionalna valuta je pojeftinjavala uvoz, dok su visoki troškovi proizvodnje (praćeni neredovnim snabdevanjem energenatima) ugrožavali iskorišćenost proizvodnih kapaciteta (svega 30%). Brojne fabrike zatvorene, osim onih u sektorima sa jeftinom radnom snagom. Dohodak po glavi stanovnika u 2002. godini prepolovljen je u odnosu na 1970-te godine. Nenaftni sektor zapao je u probleme, a masovno je rastao neformalni sektor ekonomske aktivnosti (75%). Posledica toga bio je rast nezaposlenosti i siromaštvo.

Reforme iz 2004. godine podržane od strane MMF (usledio oprost duga Pariskog i Londonskog kluba poverilaca). Osnažile su penzioni fond, smanjile javni dug i vodile uspostavljanju tržišne ekonomije. Ali je Nigerija pod pritiskom da prihvati više milijardi vredne kredite za železnicu, elektrane, puteve i drugu infrastrukturu.

Vlada uvodi plan diverzifikacije ekonomije, sa ciljem podsticanja privrednog rasta i smanjenja siromaštva - kroz sektore privrede u kojima poseduje komparativne i konkurentske prednosti (proizvodnja hrane i poljoprivrednih proizvoda, metala i čvrstih metalnih prerađevina, građevinarstvo, laka industrija i sektor usluga). Recimo, ulaganja u proizvodnju cementa smanjila su uvoznu zavisnost, i istovremeno povećala proizvodnju, zaposlenost i izvoz. Postoji ideja da se uklone ograničenja poslovanja kako bi osnažila infrastruktura, ojačala industrijska proizvodnja, smanjili troškove pozajmljivanja i mobilizovali sredstva za realni sektor.

Za razliku od prošlosti, podsticanji prerađivačkoj industriji i sektoru MSP ogledaju se u velikim poreskim olakšicama, jefitnom finansiranju putem dugoročnih kredita i jednocifrenim kamatnim stopama iz bankarskog sektora (preko razvojne banke). Plan je da se zaštite domaći proizvođači od jefitne uvozne konkurencije.

Poroblemi za nediverzifikovanu ekonomiju nastaju sa padom cena nafte na svetskom tržištu. Smanjeni priliv deviza nadomeštava se trošenjem deviznih rezervi – za potrebe budžeta države i lokalne samouprave. Raste javni dug! Dok postoje visoke stope rasta, visoka cena nafte i povoljan prinos na kapital, neće biti odliva kapitala pa ni brige za Nigeriju. Međutim, kada kapitalu opadne prinos, i usledi manji priliv deviza od izvoza nafte (projekcije za naredni period), te topljenje deviznih rezervi, špekulanti stupaju na scenu. Iznenada kapital odlazi iz zemlje, a ekonomija zapada u probleme. Već viđen scenario!

Napomena: Kvartalni rast realnog BDP, q0q, stalne cene 2010
Izvor: National Bureau of Statistics, FR Nigeria