Koliko dolara je FED upumpao tokom krize?

FED su sa izbijanjem krize odlučile da relaksiraju monetarnu politiku i primene "kvantitativne olakšice" (QE). Širenje arsenala imovine na strani aktive, te napuštanje samo primene tradicionalnih hartija od vrednosti (HOV), ublažilo je negativne efekte krize i upumpalo u najveću svetsku ekonomiju skoro 4,5 biliona dolara.

Primena novih alata iz bilansa stanja FED-a (za podršku tržištu i njihovo normalno funkcionisanje) ispostavilo se kao dobro rešenje poslednjih nekoliko godina. Na ovaj način FED dopunjuju tradicionalne instrumente monetarne politike promenom mixa finansijskih sredstava koje poseduje. Slične alate primenjuju centralne banke Japana, Velike Britanije, Kanade i Švajcarske. Ideja je da centralna banka pumpa novac kupovinom aktive (imovine), da se zatim napune banke novcem koji će davati u produktivne svrhe (kredite privredi i potrošačima). Zajednički cilj je podsticanje kreditiranja.

Pomenuti mix 03.09.2014. godine činili su: 1) kreditiranje finansijskih institucija (266,4 mlrd$), 2) obezbeđivanje likvidnosti ključnim kreditnim tržištima (1,8 mlrd$) i 3) kupovina dužničkih HOV (2,5 bil$). Tradicionalni portfolio HOV iznosio je 363,3 mlrd$, dok je ostatak od 1,7 bil$ otpadao na kupovinu dužničkih hipotekarnih hartija. Tokom finansijske krize FED je prvo omogućio finanijskim institucijama pristup kratkoročnom kapitalu. Da bi sredstva iz banaka završila na nelikvidnim tržištima FED je zahtevao da se ciljaju specifična tržišta kako bi došla do kratkoročnog i dugoročnog kapitala. Da bi unapredili likvidnost na privatnom kreditnom tržištu FED je odlučno krenuo u akciju kupovine dužničkih HOV. Ovim potezima FED daje jasan signal da je politiku jeftinih kreditnih (credit easing) koristio tokom krize.

FED-ove kvantitativne olakšice uključuju kupovinu HOV, kao i otkup duga SAD u obliku državnih zapisa i obveznica. Napušta se konzervatvini pristup uticaja monetarne ekspanzije i pritisak inflacije, a sve više dominiraju klasni interesi - kreditorima (poveriocima) više odgovara niska inflacija. U SAD se smatra da poverioci pokušavaju da svoje stanovište "lakog" novca vežu na neku doktrinu - koja je, kako se ispotavilo, sa pogubnim posledicama (umesto nove politike koja bi kompenzovala gubitke pristuna je paranoja budžetskog deficita i deflacija, te sve dublji pad ekonomija).

Izgledi su da će im se uskoro, po rečima predsednika Dragia (04.09.2014), u primeni ovih alata pridružiti i ECB koja je već dugo vremena pod oprezom Nemačke da bi takve mere odložile strukturne reforme u mnogim zemljama Evrozone (pre svih, Francuskoj i Italiji) i da bi se prekinulo sa fiskalnom disciplinom (čitaj štednjom) i prilagođavanjem deficitarnih ekonomija Evrozone. ECB je započela kupovinu velikih sredstava kao blaže verzije QE koju primenjuju SAD. U sledećem mesecu ECB će početi sa kupovinama HOV jer snižavanje referentne kamatne stope na istoriski minimum od 0,05% (sa 0,15%), i porast naknada za štednju na 0,02% (sa 0,01%) ne daje željene rezultate (posebo sa zastojem u stimulisanju regionalnih ekonomija). Nepotpunom primenom kvantitativnih tj. kreditnih olakšica i rezultati u Evrozoni će biti skromniji.

Izvor: Federal reserve bank of Cleveland, 06.09.2014.

Tekstovi iz oblasti međunarodne ekonomije

Vrh strane