Indikatori ranog upozoravanja (Early warning indicators) od bankarskih udara pokazuju da su brojne ekonomije u svetu na meti novih kriza. U najvećem problemu su Brazil, Kina, pa i Turska. U sličnoj poziciji su i ekonomije iz azijske grupe zemalja, poput Indonezije, Singapura i Tajlanda.

Indikatori ranog upozoravanja od bankarskog stresa pokazuju da je rizik od bankarskih potresa i finansijskih kriza povišen u velikom broju ekonomija i regiona. Oni ukazuju na rizike koji proizilaze iz snažnog rasta kredita prema BDP-u jedne ekonomije. Kreditiranje je poslednjih godina daleko iznad trend linije (10%, odnosno 6%), što u uslovima finansijske nestabilnosti ugrožava ekonomiju. I pored usporavanja prekograničnih kredita krajem 2015. i početkom 2016. godine, jedan broj zemalja još uvek pokazuje znake snažno iznad proseka rasta domaćeg kredita, što bi moglo da seje seme za potencijalne finansijske krize.

Gep kredita i BDP-a (indikator primernog rizika) ukazuje na odstupanje kredita privatnog sektora od njegovog dugoročnog trenda. Rast kredita nastavlja i dalje da bude neobično visok u odnosu na BDP u Kini, Kanadi i azijskoj grupi zemalja (Hong Kongu, Indoneziji, Maleziji, Singapuru, Tajlandu), dok je Brazil niz godina uporno iznad ove granice, a da postoji problem pokazuje poslednji rezultat od 9,9%. Međutim, za većinu zemalja ovaj jaz se suzio u odnosu na prethodne godine. Iskustva iz prošlosti pokazuju da su 2/3 svih vrednosti iznad granice bile praćene ozbiljnim bankarskim udarima u periodu od naredne tri godine.

Veličina jaza cene nekretnina je na istorijskom trendu za većinu ovih zemalja, iako Nemačka i Japan iskaču. Sa svetskom krizom i stvaranjem balona cena nekretnina u skandinavskim zemljama (naročito Danskoj) došlo je do bankarske krize.

Ocena racia servisiranja duga ukazuje na postojanje rizika i takođe ističu neke od navedenih ekonomija. Uprkos rastu kredita, niske kamatne stope su zadržale racio servisiranja duga oko njgovog dugoročnog nivoa u većini zemalja. I tu ima izuzetaka, kod domaćinstava i firmi u Brazilu, Kini i Turskoj gde su više trošili na servisiranje duga nego u prošlosti. Međutim, rast kamatni stopa bi pogurao racio servisiranja duga naviše u velikom broju brzorastućih ekonomija. Uticaj racia servisiranja duga je statička ocena – pretpostavlja se da se odmah prenose promene kamatnih stopa na racio servisiranja duga, a zanemaruje način na koji bi klijenti i poverioci odgovorili na kretanje kamatnih stopa, recimo promenom dospeća, otplatom svojih obaveza ili drugim merama.

Prilikom ocene ovih indikatora, važno je imati na umu da oni ne uzimaju eksplicitno jačanje regulative od prethodnih epizoda stresa. Inače, indikatori za rano upozoravanje namenjeni su za snimanje finansijskih poteškoća u srednjem roku i pomažu u identifikovanju nagomilanog rizika. S tim da treba da obezbede signale dovoljno rano za mere ekonomske politike koje stupaju na snagu.


Jaz kredita od BDP-a Jaz cene imovine Racio servisiranja duga Racio servisiranja duga kada kamatna stopa raste za 250 baznih poena
Asia 12.1 6 1.6 3.9
Australia 4.5 3.1 1.4 5.4
Brazil 4.6 -25.6 7.4 9.2
Canada 12.1 5.3 2.8 6.9
China 30.1 -1.9 5.4 8.7
Central and eastern Europe -11.4 8.8 0.1 1.5
France -0.6 -11.2 1 4.1
Germany -6.1 13.3 -1.8 0
Greece -13.2 9.4

India -2.9
1.8 2.9
Italy -13.7 -15.4 -0.1 2
Japan 4.1 15.6 -2 0.8
Korea 3.1 5.7 -0.6 3
Mexico 8.8 5 0.6 1.3
Netherlands -20.2 -12.2 0.7 5.4
Nordic countries -0.8 4.1 1 5
Portugal -40.5 12.4 -1.6 1.7
South Africa -0.2 -9 -0.3 1
Spain -47.6 -17.7 -3.2 -0.4
Switzerland 7.2 7.7 0 3.2
Turkey 9.6
5.7 7.3
United Kingdom -27 -0.1 -1.7 1
United States -9.9 4.7 -1.7 0.9

Credit/ GDPgap>10 Property gap>10 DSR>6 DSR>6
2≤Credit/GDPgap≤10
4≤DSR≤6 4≤DSR≤6

Izvor: BIS

Tekstovi iz oblasti međunarodne ekonomije

Vrh strane