Dug Kine - opasnost po svetsku privredu ili kinesku ekonomiju

Postoje opravdani strahovi da će veliki kineski dug ugroziti svetsku ekonomiju, ali samo kod pristrasnih analitičara koji ne sagledavaju celokupnu kinesku ekonomiju. Tridesetpetogodišnji dvocifreni rast zasnovan na realnom sektoru, rastu izvoza i širokom izvoznom asortimanu, uz strogu kontrolu države omogućio je Kini da ove jeseni prema (MMF) BDP po paritetu kupovne moći (17.632 tril$) prestigne SAD (17.416 tril$). Kina je u prednosti u odnosu na ostale razvijene zemlje opterećene visokim dugom, jer imaju rast privrede (istina po nešto nižim stopama nego ranije), dok razvijene zemlje stagniraju ili opadaju. Za razliku od brzorastućih ekonomija, Kinu ne treba da brine iznenadan odliv kapitala i, posledica toga, kriza.

Visoko zaduživanje Kine poslednjih godina dovelo je do rekordnih 250% BDP-a u trećem kvartalu 2014. godine. Zabrinutost za kineksim dugom postoji jer rastuću zaduženost prati sporiji nominalni rast BDP-a, alli i zbog lošeg iskustva u prošlosti (Japan ranih 1990-ih, Južna Koreja krajem 1990-ih ili SAD i VB 2008). To je delimično tačno, ali nerealno da će izazvati krize enormnih razmera. To je zato što Kina kontroliše finansijski sistem i može "uskočiti" kad zatreba sa velikim kapitalom. Uzgred, najveći deo duga je dug državnih preduzeća i pod kontrolom je velikih državnih banaka (kod banaka mali procenat loših kredita). Jedini problem koji se pojavljuje što je popustila strogoća kod odobravanja kredita. Stabilne javne finansije ukazuju na strogu kontrolu. Pokušaji su da se sa uvođenjem novog zakona o budžetu (1.1.2015) započeće sa čvrstim budžetskim ograničenjem. Gradovima i provincijama biće odobreno da se pojavljuju na tržištu obveznica (otvoreno 2008). Sve napred navedeno može gajiti sumnju da Kini prete ozbiljne poteškoće. No, šta kaže struktura privrede? Da li je ona okrnjena? Kina je zemlja koja je obezbediila ogromne količine kapitala zahvaljujući dugogodišnjim visokim stopama rasta (prosečna godišnja stopa rasta BDP-a u periodu 1979-2012. iznosila je 9,8%, dok je u periodu 1991-2012. iznosila 10,3%). Kontinuirani rast je krunisan ogromnim količinama i stranog i domaćeg kapitala. Devizne rezerve su najveće na svetu (2012. iznosile 33,89 miliona u zlatu i 3,3 bil$) i to predstavlja dodatnu sigurnost za ekonomiju i finansije. Intervencije vlasti omogućavaju i stabilnost deviznog kursa. Juan je i nominalno i realno apres(c)irao (u odnosu na dolar za četvrtinu), posmatrano prema baznoj 2001, što je posledica kontinuiranog rasta i velikog priliva kapitala.

Investicije u fiksni kapital imaju visoke stope rasta i u velikom procentu učestvuju u BDP-u. Tekući deo platnog bilansa u 2012. bio je u suficitu 193 mlrd$, od čega je za devizne rezerve izdvojeno oko 100 mlrd$ (što je rast od samo 4%, u odnosu na 2011, što je daleko niže nego recimo 2002. kada je zabeležen rast deviznih rezervi od 35% i 3 miliona u zlatu, ili 2009. 23% i 14 miliona u zlatu). Pri tome, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena daje 47% BDP-a u 2012. godini i gde čak 95% izvoznog asortimana čine industrijski proizvodi, dok su sa 5% zastupljeni primarni proizvodi.

Kina je država koja još uvek celokupnu privrednu aktivnost zasniva na realnom sektoru privrede. Otuda, krizni udari na finansijski sektor odražavaju manje efekte, posebno što bivaju ublaženi (neštedljivim) intervencijama vlasti. Skoro 70% profita zemlji donosi teška industrija, a prema veličini preduzeća posmatrano prilično je ujednačeno učešće u profitu (velika 40,7%, srednja 24,9% i mala 34,5%). Pri tome, 77% čine domaća preduzeća. U industriji sve više dominiraju srednje-tehnološki intenzivna proizvodnja. Najveći doprinos daje sektor proizvodnje automobila i hemijskih proizvoda. Kod primarnog sektora najveći profit donose sektori rudarstva i eksploatacija nafte i gasa. Raste udeo sektora koji proizvode električne uređaje i aparate, kompijutere i telekomunikacionu opremu, kao i nemetalne mineralne proizvode. Iz godine u godinu povećava se udeo visoko-tehnološki intenzivne proizvodnje. Sve to zajedno ostavlja prostor kineskoj ekonomiji da postiže održiv privredeni rast u srednjem, pa i dugom, roku.

Kinesku ekonomiju odlikuje visok procenat zaposlenih u kontigentu ukupno aktivnog stanovništva (2012. bilo čak 97,2% ili 767 miliona). I ovo je rezultat koji je za 1 procentni poen lošijij nego 2008. godine. Stopa nezaposlenosti u Kini je dugi niz godina gotovo nepromenjena, oko 4%. Zarade su ujednačene unutar sektora privrede (33,6% primarni sektor, 30,3 sekundarni sektor i 36,3% tercijarni sektor). Podaci pokazuju da se smanjenje zarada u primarnom sektoru prelivalo na sekundarni i tercijarni sektor gotovo podjednako.

Finansijski sektor je takođe stabilan. Visoka kapitalna intenzivnost pokazuje da u bankama dominira pristup snažne aktive unutar bilansa. Stabilnost je dodatno obezbeđena kontrolom kretanja kapitala i kontrolom samih banaka od strane vlasti.

Napomena: China Statistical Yearbook 2013

Tekstovi iz oblasti međunarodne ekonomije

Vrh strane