Dramatičan pad cene nafte u jednom danu

Nakon postepenog snižavanja cena nafte na svetskom tržištu tokom trećeg kvartala, početkom oktobra usledio dramatičan pad. Cena Brent nafte 14. oktobra pala je za čak 4$. Procena je da će na kraju godine pasti na 80$ po barelu. Očekivanja daljeg rasta posle junskog vrhunca od 115$ po barelu nisu se obistinila. Šta je to uticalo na promenu prognoza?

Svetska cena nafte je u postepenom padu od juna 2014. godine. Najveći zabeleženi pad je početkom oktobra. Brent nafta beleži pad cena, u odnosu na početak septembra od skoro 7$ po barelu, dok je laka nafta zabeležila pad od skoro 2$ po barelu. Očigledno je da je uzrok pada cena nafte slaba tražnja za naftom i/ili prevelika ponuda nafte. Slaba tražnja za naftom je posledica niskog rasta svetske ekonomije (otuda poslednja korekcija MMF i SB za rast svetske privrede u 2014. na 3,3%), pa neravnoteža na tržištu nafte (usled rastuće ponude) utiče na pad cene nafte.

Sve analize pokazuju da sa padom cene nafte na svetskom tržištu dolazi do rasta svetskog BDP-a. Prema analizi The Ekonomist pad cene nafte po barelu za 10$ dovodi do transfera 0,5% svetskog BDP-a od zemalja izvoznica nafte ka zemljama uvoznicama nafte. Postavlja se pitanje da li se može očekivati ovakav trend? Realno je da pad cena nafte može povećati potrošnju nafte u zemljama uvoznicama nafte (brzorastuće ekonomije i zemlje u razvoju), što doprinosi rastu svetskog BDP-a. Druge, pak, zemlje mogu iskoristiti manje izdatke za naftu za popunjavanje budžetskih rupa i vraćanje dugova, a ne za rast privrede. Trećima će uvozna inflacija dodatno pojačati deflatorne pritiske, sa recesionim efektima. Istovremeno, niže cene nafte mogu uticati na rast potrošnje razvijenih ekonomija, ali ostaje pitanje koji će efekat nadvladati. Svetski trendovi u trgovini su najvažniji faktor u kreiranju svetske cene nafte i njeni elementi ukazuju na smanjenje cena nafte. Smanjena je potražnja iz SAD, Japana i Evrope dok je povećana ponuda nafte iz zemalja van OPEC-a (Nigerija, Venecuela). I dalje je u Aziji najveća potrošnja nafte (Kina najveći pojedinačni uvoznik), pa se zemlje izvoznice nafte utrkuju koja će napraviti bolji aranžman. Međutim, tu su i brojni drugi faktori koje ne treba prenebregnuti, a koji su istovremeno uticali da se promene prognoze cena nafte do kraja godine (a i kasnije):

  • rastuća tražnja inicirana špekulantima tokom juna (kriza na Bliskom istoku) i jula (značajan pad tražnje nafte od strane Japana);
  • raste ponuda nafte (Libija i Iran povećavaju ponudu bez obzira na cenu jer im nedostaje gotovina, SAD rastom sopstvene proizvodnje nafte želi da smanji visoku uvoznu zavisnost);
  • tražnja u opadanju (Japan od jula ponovo aktivirao nuklearna postrojenja);
  • izostaje koordinirana akcija zemalja OPEC (tradicionalna uloga kontrolora svetske cene nafte nameće potrebu za zajedničkom akcijom usmerenu ka smanjenju obima proizvodnje nafte);
  • povećanje zaliha kod razvijenih zemalja (utiče na smanjenje cena nafte, što je moguće izbeći samo manjom proizvodnjom nafte ili većom tražnjom za naftom nafte);
  • dostignuća u nafti (retkost nafte prošlost - nove rezerve otkrivene u istočnom delu Mediteranskog mora, na Arktiku, u Severnom moru, zatim, Velika Britanija, Poljska, Brazil, Kina, Danska i dr. zemlje, sve veći izvori naftnih škriljaca - Rusija).

Svi napred pomenuti faktori uticaće na pad svetske cene nafte i u narednom periodu. Za sada zemlje OPEK-a mirno čekaju redovan sastanak zakazan za novembar 2014. (braniće 90$ po barelu). Neki izvori istuču da Rusija, prema svojim kalkulacijama, interveniše tek na nivou od 60$ po barelu. Potencijalnih nalazišta nafte je sve više, što ukazuje na dalje povećanje proizvodnje i ponude.

Regresiona analiza je pokazala da će potencijalno rastuća ponuda najviše uticati na pad cena u narednim mesecima. Očekivano niži rast svetske ekonomije (neminovna nova korekcija rasta na ispod 3%) vodiće nižoj tražnji za naftom, pa su izgledi da će cena nafte početkom 2015. godine (i Brenta i lake nafte) biti ispod 80$ po barelu. Rast tražnje za naftom može se očekivati tek u rastućoj fazi ekonomskog ciklusa, koja se predviđa za 2016. godinu. Do kraja 2014. godine usporeni rast brzorastućih ekonomija i ekonomija u nastajanju manje će doprineti, od očekivanog, rastu svetskog BDP-a (otuda korekcija). Za 2015. godinu taj doprinos neće biti dramatično veći. Dok se ne smanji proizvodnja i gomilanje zaliha nafte cene nafte na svetskom tržištu biće u padu.

Analize i prognoze

Vrh strane