Da li Bundesbanka sa višim platama pomaže Nemačku ili Evrozonu?

Nisko održavana stopa inflacije od 2000-te godine (oko 2%) nije zadavala probleme Evrozoni, jer je tu restriktivnost ECB "peglala" monetarnim agregatom M3 (do pred kraj 2009. godine vođena je ekspanzivna monetarna politika). Sa usporavanjem agregata M3 i kontinuiranim seljenjem industrija, kapitala i inženjera na istočna tržišta Evrozona se suočava sa problemom autput gepa. Smanjenje aktuelnog autputa i povećanje nezaposlenosti usporavali su privrede Evrozone, posebno zemalja na periferiji koje su gubile konkurentnost i sve se više zaduživale. Cene se smanjuju i poslednjih nekoliko kvartala dominira očekivana deflacija (sa svim negativnim efektima na privredu, primer Japana iz 1990-ih). Trenutno je stopa inflacije daleko ispod cilja i to ukazuje na činjenicu da se već sada pojedine ekonomije suočavaju sa međugodišnjom deflacijom (Grčka, Kipar, Portugal, Slovačka, Španija). Otuda, ne iznenađuju pritisci brojnih analitičara da ECB-a treba da preduzme viši nivo targetiranja inflacije (ekspanzivniju monetarnu politiku)!

Postojanje neravnoteže u Evrozoni između pojedinih zemalja ukazuje na dvostepeni rast centra i periferije. Istovremeno, vraćanje u ravnotežu podrazumeva dvostepeno prilagođavanje. Dok se od zemalja periferije očekuje deflatorno prilagođavanje (praćeno padom BDP-a, rastom nezaposlenosti, smanjenjem cena i zarada), zemlje centra treba da preduzmu suficitarno prilagođavanje (pre svega kroz rast cena i zarada). Naime, Nemačka je zemlja EA sa najavećim suficitom u tekućem bilansu i potrebno je da to iskoriste kako bi povećali investicije i zarade (veća produktivnost rada nego u ostalim ekonomijama), ali i ličnu potrošnju. "Lokomotiva" Evrozone bi ojačala evro. Istovremeno, nešto viša inflacija u Nemačkoj ne bi opteretila privredu dokle god postoje neuposleni proizvodni kapaciteti. Tada bi ostalo više prostora da se poboljša konkurentnost zemalja periferije na tržištu Evrozone i poveća njihov BDP i smanji nezaposlenost, kasnije i povećaju zarade, a u budućnosti smanji zaduživanje. Naizgled inicijalna loša pozicija za Nemačku brzo bi se pretvorila u njenu korist, jer bi se zemlje periferije vratile većoj potrošnji proizvoda EA (izvoz nemačkih proizvoda), i time povećavali BDP Nemačke. Privrede bi se uravnotežile i nastavile dalje bezbolniju trku sa dolarom (juanom) i vremenom.

Na ovaj način, dalje restrikcije i uvođenje novih poreza u zemljama periferije mogle bi biti ublažene, a pritisci na poreske obveznike velikih zemalja centra eliminisani (strah ECB i Bundesbanke). Dosadašnja (restriktivna) praksa nije dala rezultate i stroge restrikcije nisu smanjile problem zaduženosti. Celina Evrozone je uzdrmana a zemlje pojedinčano dodatno usporene, jer je ugušena potrošnja. Sama Nemačka pokazuje slabosti (negativna reakcija SAD na finansijski izveštaj Bundesbanke) uljuljkana u lošem sistemu (najniži nivo kamatne stope i pad BDP-a u drugom kvartalu, usled pada izvoza i uvoza u maju, kao i trgovine na malo, građevinarstva i industrije), uz veliki geopolitički pritisak (problemi za preko 6000 nemačkih kompanija u Rusiji sa oko 88 milijardi dolara, Francuze koji prete raskidom ugovora o izgradnji nosača avioina za rusku vojsku čija je vrednost oko 1,6 milijardi dolara, Italiju koja beleži razmenu sa Rusijom od preko 30 milijardi dolara, koliko do krize i Ukrajina, britanske oligarhe koji su uložili na ruskom tržištu skoro 65 milijardi dolara). U isčekivanju intervencija ECB (po okončanju geopolitičke krize), Evrozona treba da se pozabavi problemom realnog sektora privrede kroz navedeni deflatorni mehanizam prilagođavanja.

Napomena 1: leva skala odnosi se na promenu (%) harmonizovanog indeksa cena, y0y (Eurostat) i monetarni agregat M3, yoy (Bundesbank) za Evrozonu 17
Napomena 2: desna skala odnosi se na vrednosti bilansa tekućih transakcija u milionima dolara (OECD statistics)
Napomena: Autor o ovom problemu Evrozone govorio 06.11.2012. godine na RadioBGD2.

Tekstovi iz oblasti međunarodne ekonomije

Vrh strane