Osam godina od izbijanja globalne finansijske krize, centralne banke širom sveta dovijaju se da podstaknu rast anemične privrede i podignu inflaciju, manevrisanje kamatnim stopama i (ili) doštampavanje novca. Od kolapsa američke banke „Braća Liman” u jesen 2008. godine, centralne banke širom sveta čak 669 puta manevrisale su kamatnim stopama, prebrojala je „Bank of Amerika Meril Linč”. U grčevitom nastojanju da ožive kreditiranje privrede i stanovništva, 57 centralnih banaka (od toga 10 u razvijenom delu sveta) lane je čak 110 puta obaralo kamatne stope, dok je trend u 2016. još brži: u prvom tromesečju ove godine bazne kamate izmenjene su 99 puta. Rezultati iznuđenih, a basnoslovnih stimulativnih mera su skromni, ocenio je krajem sedmice Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke – rekordera po količini para upumpanih na postkrizno evro-finansijsko tržište (preko bilion evra). „Neophodan nam je jak privredni rast”, naglasio je Dragi u intervjuu za „ARD Tagestemen”.

„Politika” o postkriznoj promeni kamatne politike centralnih banaka širom sveta razgovara s dr Vladimirom Ristanovićem, vanrednim profesorom međunarodnih finansija na Visokoj školi za poslovnu ekonomiju i finansije u Beogradu.

Kliknite ovde da biste pročitali ceo intervju koji je objavljen u ponedeljak, 03.10.2016. u 21:00
Vrh strane